У БЕОГРАД стиже најближи ТУЂМАНОВ САРАДНИК

У БЕОГРАД стиже најближи ТУЂМАНОВ САРАДНИК

17 јануара 2020

Хидајет Хидо Бишчевић предложен је за новог амбасадора Хрватске у Србији.

Њега званични Загреб, упркос противљењу најутицајније опозиционе СДП, покушава да озваничи само месец дана пре ступања на дужност изабраног председника Зорана Милановића.

Именовање амбасадора је, по хрватском Уставу и закону, питање о којем заједнички одлучују председник државе и премијер, па СДП пита зашто се не сачека ступање на дужност Милановића, већ актуелна власт, сматрају, покушава да то питање оконча последњих дана мандата одлазеће председнице Kолинде Грабар Kитаровић.



Пленковић је јуче одговарајући на питање посланика током премијерског сата у парламенту рекао да именовање амбасадора у Србији није политичко питање, да је Београд важан и да је идеја да се у хрватску Амбасаду у Србији пошаље један од најискуснијих, како је рекао, не само хрватских, већ европских дипломата.

„Идеја је да (у Србију) пошаљемо једног од најискуснијих, не само хрватских него и европских дипломата, Хиду Бишчевића“, рекао је премијер и додао да процедура о његовом именовању траје већ месецима, да је Београд битно место и да је Хрватској „политички битно“ да то дипломатско председништво што пре профункционише с обзиром на то да је већ неко време упражњено.

А ко је Хидо Бишчевић, којег Пленковић сматра једним од најбољих хрватских и европских дипломата?

Он је био први хрватски амбасадор у ЕУ и бивши генерални секретар савета за регионалну сарадњу.

Бишчевић је дипломирао политикологију у Загребу, био је главни и одгворни уредник загребачког Вијесника, а потом и амбасадор у Турској од 1993. до 1995. и Русији од 1997. до 2002.

Рођен је у Сарајеву, у Босни и Херцеговини 1951. године.

Током своје дугогодишње новинарске каријере Бишчевић је имао прилику да разговара са готово свим најважнијим актерима прошлог века, боравио је на ратиштима Блиског истока, ушао је у америчку амбасаду у Техерану у време талачке кризе, док су је држали радикални исламистички студенти, извештавао је са самита несврстаних земаља у Хавани и Харареу, интервјуисао је тројицу од четири оснивача ПЛО, а присуствовао је и тајном састанку њихове Револуционарне команде.

Због прилагодљивости свим приликама, хрватски медији су га називали конвертитом који се из комунисте претворио у „модерног националисту“, из новинара у дипломату, из Муслимана у Хрвата, из сиромашка ”велеградског подземља” у господина с кућом у северном делу Загреба…

Остаће упамћено када је на питање првог хрватског председника Фрање Туђмана: „Хидо, јесте и ви Хрват или Муслиман?“, одговорио: „Председниче, ја сам муслиман с великим Х”.

Позната је и његова тврдња да га је Фрањо Туђман три месеца пред смрт питао: Хидо, коме да оставим Хрватску.

Био је најближи Туђманов сарадник. Деведесетих је изабран за главног уредника Вијесника и са те позиције писао је текстове о Туђману, међу којима и онај о сусрету првог хрватског председника са МИлошевићем у тиквешком дворцу, у освит рата, 15. априла 1991.



Са места главног уредника Вијесника, отишао је у Министарство спољних послова, одакле га је убрзо Туђман послао за амбасадора у Турску.

По повратку из Анкаре, именован је за амбасадора у Русији у време Јељцина, а управо је он организовао први сусрет тадашњег руског председника и Туђмана.

Био је и близак са бившим хрватским премијером Ивом Санадером, и један од ретких који је похвално говорио о њему.

KOMENTARI



2 коментара

  1. garo says:

    Naivne bolesne ustase, veruju baliji koji moze dabude sve osim covek.

  2. petrovgrad says:

    Spala knjiga na dva slova. Nema Hrvatska mladih kadrova ko bi se prihvatio da plovi na titaniku. Kad brod tone sve jedno u kojoj klasi sedite. Hrvatska propada i nestaje u svakom pogledu. Mladi i školovane beže, što bi ostali kada im je propast zagarantovana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u