U Beogradu se priprema medijski udar na Dodika

U Beogradu se priprema medijski udar na Dodika

22 februara 2013

Dragomir-Andjelkovic-ProfilPiše: Dragomir Anđelković

Odnosi između Republike Srbije i Republike Srpske moraju da budu iznad dnevnopolitičkih kalkulacija. To je pitanje nacionalnog opstanka. Srpski narod je i dalje izložen svojevrsnoj agresiji onih koji su nas bombardovali 1995. I 1999. Godine. Samo što sada na sofisticiran način pokušavaju da obave svoja preostala  „prljava posla“, a pod njima u prvoj fazi podrazumevaju okončanje otmice Kosova i Metohije od Srbije, i obesmišljavanje državnosti RS tako što bi ona bila svedena na nivo puke administrativne jedinice BiH.

OKUPACIONI KORACI

Srpski narod je raskomadan, ali i dalje se  „koprca“. Njegova istočna država tj. Srbija, u tom pogledu nije svetao primer. Ona se, zahvaljujući samoživosti političke elite i apatiji naroda, približava kapitulaciji po pitanju odbrane Kosova i Metohije. Ipak, naši neprijatelji znaju da su Srbi kao ptica Feniks. I kada deluje da su uništeni, oni preko noći mogu da se regenerišu i ponovo počnu da pružaju otpor. Stoga, i pored toga što deluje da je slomljena, boje se da Srbija još nije pokorena!

Tim pre nije pokorena naša zapadna država tj. Republika Srpska. Ona je mnogo više srpska od Srbije, i zato je kost u grlu svima onim koji našem narodu ne misle dobro. Takođe, žilav je još i preostali srpski narod u Crnoj Gori. Ostavljen sam sebi on se drži bez obzira na sve pritiske tamošnjeg antisrpskog režima.

Sve rečeno znači da naši neprijatelji neće stati ni ako uspeju da završe kosovsko poglavlje svoje delatnosti protiv Srba. Za njih je srpski faktor i dalje suviše jak te predstavlja potencijalnu opasnost dok potpuno ne bude ukroćen. A to podrazumeva sledeće: centralizaciju BiH i uporednu decentralizaciju Srbije (njena simetrična federalizacija ili pretvaranje u državnu zajednicu Srbije i Vojvodine) , uz okončanje asimilacije Srba u Crnoj Gori. Takva unutrašnja struktura spolja bi bila učvršćena formalizovanjem sadašnje meke okupacije putem uvlačenja Srbije, BiH i Crne Gore u NATO.

UDAR NA DODIKA

Šta je sledeći korak u realizaciji tog plana? Nesumnjivo je to, od strane američkog ambasadora u BiH već najavljeni, udar na Republiku Srpsku. On će punim kapacitetom započeti čim se okonča sadašnja kosovska agonija. A teško je očekivati da vlast u Beogradu koja diže ruke od KiM – a, bude spremna da pruža iole efektivnu podršku RS.

Štaviše, postoje nagoveštaji da će mnogi mediji iz Srbije biti uključeni u kampanju protiv Milorada Dodika sa ciljem da on bude satanizovan. On se zamerio Zapadu snažnom odbranom RS, odnosno uspešnim povlačenjem poteza kojima je sprečena dalja erozija nadležnosti srpskog entiteta BiH, te učvršćen međunarodni položaj Srpske jačanjem veza sa Rusijom i nekim drugim državama. Naravno, danas kada NATO više ne može da nas bombarduje, naši neprijatelji moraju da traže posredne načine i izgovore da bi se obračunali sa srpskim liderima koji imaju hrabrosti i snage da im se suprotstave. Stoga, Dodika blate kao da je on izmislio korupciju i kriminal a ne da je u tom pogledu zatekao i gore stanje od sadašnjeg.

Jasno je da mnogo toga ne valja u RS kao i ostalim državama regiona. Korupcije i sličnog ima danas, bilo je pre, i biće u budućnosti. Međutim, Srpska u tom pogledu svakako nije gora od Srbije, Hrvatske ili Mađarske. Svima nam treba mnogo bolji sistem, ali njega nam niko sa strane neće stvoriti. Da bi počeli da lečimo svoje sistemske rane, potrebno je da se oslobodimo strane okupacije. Oni što su vekovima eksploatisali narode Afrike, Azije i drugih meridijana, nikome ništa dobro nisu doneli ni u socijalno – ekonomskoj sferi. To vidimo širom Balkana i Istočne Evrope.

UVEZENO ZLO

Ne da nam neće biti bolje, nego će nam biti i mnogo gore, ako dopustimo da se inostrana (zapadna) dominacija dodatno poveća. Proporcionalno tome koliko su strani faktori premoći prisutni u nekoj zemlji, ubrzava se proces njenog trunjenja. Najbolji dokaz su Rusija i druge države postovjegskog prostora. Daleko je od toga da tamo i danas cvetaju ruže, ali od kada su te države prestale da se klanjaju Vašingtonu i Briselu, krenulo im je nabolje.

Da ne idemo dalje pa da analiziramo stanja u kome su bili danas propulzivni azijski tigrovi dok su se nalazili pod čizmom zapadnih kolonizatora. I bez toga je jasno da je za loše ekonomsko i socijalno stanje u BiH mnogo više odgovorna okupatorska administracija nego tamošnji političari (osim onih muslimanskih pa i srpskih što prizivaju produženje okupacije). Što se više Srpska ili BiH u celini budu oslobađali inostrane premoći, povećavaju se šanse da se nešto učini u pogledu privrednog razvoja. Opet, ako se dopusti da strana okupacija dobije novi impuls, životni standard građana će krenuti još više nizbrdo.

To je ključna stvar koju treba shvatiti, a na njoj počiva mehanizam kojim se pokušava slomiti RS. Zapad nastoji da stvori blok opozicionih stranaka protiv Dodika, koji bi bio na razne načine podržan od strane evroatlantskih centara moći. Njemu bi medijsku podršku pružala, kao što je rečeno, i neka sredstva masovnog informisanja iz Srbije. Razume se, opozicioni političari koji bi u toj kombinaciji učestvovali posle bi – ako nedaj Bože ona uspe – bili obavezni da plate ceh tako što bi prihvatili ustavne promene koje bi dovele do slabljenja Srpske, odnosno jačanja ingerencija Sarajeva na njen račun.

RASPIRIVANjE RAZDORA 

Deo toga plana – koji je srećom već dobro poznat javnosti – jeste i ono što je neposredni povod pisanja ovog teksta. A to je nastojanje da se radi uspešne realizacije akcije slamanja Srpske, zavade oficijelne Banja Luka i Beograd. Jedna stvar je da li će se vlast Srbije držati relativno po strani, a druga je ako se ona aktivno uključi u harangu protiv Dodika.

Republika Srpska je dovoljno snažna da može sama da se odbrani od stranih pritisaka i unutrašnje  „pete kolone“ koja prihvati da se stavi u službu Zapada. No, položaj vlasti u Banja Luci bi bio mnogo teži ako bi bila izložena i aktivnom pritisku Srbije. Beograd, makar bio i malodušan po pitanju Kosova – uveren sam u to – nije pao toliko nisko da bi pristao da ofanzivno deluje protiv Srpske. No, drugačije stvari stoje ako se u sve umešaju lične strasti. Srbi su radi ega spremni svašta da urade. Samo je potrebno dobro ih posvađati i evo totalne nesreće.

U svetlu toga treba gledati i na nedavno saopštenje SDS – a, koje, nažalost, izlazi iz okvira normalne političke borbe. Većinski deo članstva SDS – a, a verujem i rukovodstva te stranke, sigurno je patriotski orijentisana te ne shvata kuda vode politikanski potezi koje povlače neki neodgovorni činioci unutar pomenute partije. Evo primera najnovijeg mešetarenja, sračunatog na to da se lažno predstavi vlast Srbije kao  „neprijateljska“ u očima aktuelne vlasti Srpske, odnosno da se pobudi njena odbojnost prema Dodiku.

JEFTINO POLITIKANSTVO

SDS je u svom saopštenju naveo da iz nekih izjava navodno proizlazi da vlast u Banja Luci  „prisluškuje i snima telefonske razgovore svih onih koje smatraju svojim protivnicima, pa i razgovore potpredsednika Vlade Srbije“. U pitanju je višestruko besmislena tvrdnja.

Prvo, nema nikakvih dokaza da je bilo pomenutih prisluškivanja. Ako neko u BiH i prisluškuje razgovore srpskih i drugih političara, onda su to pre svega NATO promoteri udruživanja opozicije radi rušenja Dodika. Drugo, Banja Luka Vučića ili bilo koga drugog u vlasti Srbije ne smatra neprijateljom. Bez obzira na lične i partijske simpatije i antipatije, imperativ opstanka RS je da se njeno rukovodstvo korektno ponaša prema bilo kome ko je na vlasti u Beogradu. I Dodik je u tom duhu postupao ko god da je bio na čelu Srbije, od Koštunice, preko Tadića, do sadašnje vladajuće garniture!

Ponavljam, to nije pitanje ličnih odnosa već nacionalnog opstanka. A zvanična Banja Luka je dokazala da je u potpunosti svesna da se sa državom ne treba poigravati. Toga bi morala da bude podjednako svesna i opozicija u RS. Bezočno je pokušavati da se profitira na stvaranju razdora između Banja Luke i Beograda. Tako se ruši državnost RS!

DRŽAVA – TO SMO MI!

Zapadnjaci i direktno pokušavaju da pokvare odnose između Beograda i Banja Luke, a u tu rabotu nastoje da uključe i razne srpske pomagače. Svakako, ima i onih koji samoinicijativno, iz ostrašćenosti i žudnje za vlast, tome doprinose. Ko je na tako nešto spreman, bio deo zapadnog plana ili tek koristio situaciju, ne zaslužuje poverenje srpskog naroda. I to bi svi u Srpskoj trebalo da shvate što pre, ma koliko bili nezadovoljni sadašnjom vlašću. Jedna stvar su politička nadigravanja i uobičajene promene vlasti koje sa tim idu, a drugo je dovođenje sopstvene države pod znak pitanja!

Kako je jedan nemački publicista i političar levog usmerenja svojevremeno govorio svojim sunarodnicima:  „Država to ste vi“! Iako neki samoljubivi vlastodršci pogrešno misle da su oni isto što i država, odnosno, s druge stane, što neodgovorna opozicija vladajuće političare poistovećuje sa državom pa je zbog odbojnosti prema njima spremna da radi i protiv sopstvene zemlje – sve to ne stoji. Nedopustivo je da se zbog drveta ne vidi šuma!

Vek i najmoćnijih ljudi je kratak, a nacije postoje mnogo duže od bilo kog pojedinca. Zato niko ne sme personalne odnose i antagonizme da projektuje na budućnost države. Oni koji to čine sa našim, već i tako ugroženim državama – a pre svega Republikom Srpskom – pristaju da budu negacija svega onoga što se podrazumeva pod pojmom patriotizma! To građani treba da prepoznaju i kazne!

(Vidovdan.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *