U Evropskoj uniji je sve veći broj mladih koji su nezaposleni i koji su bez ikakve perspektive

U Evropskoj uniji je sve veći broj mladih koji su nezaposleni i koji su bez ikakve perspektive

23 jula 2013

125951Kad Anglela Merkel izjavi da nešto treba da bude prioritet u evro-zoni, regionalna politika njene „mašinerije“ dobija veću brzinu. Tokom proteklih nekoliko meseci, nemačka kancelarka je do neba podstakla rizike visoke nezaposlenosti mladih južne Evrope. Šampionka fiskalne štednje je počela da ponavlja svojim kolegama iz Španije, Grčke i Italije izjave kako je nezaposlenost mladih u Evropi „gorući problem“ koji rizikuje da će generacija mladih biti „izgubljena generacija“, ako bude ostavljena bez nadzora. Rezultat ovoga je bio nalet sumiranja i izrada planova pomoći kontinenta mladima bez posla.

Evropski lideri su obećali „garancije mladima“ prema kojima svaka mlada osoba Evrope ima posao, zanat ili mesto u visokom obrazovanju ako u roku od četiri meseca postanu nezaposleni ili napuste formalno obrazovanje. Oni su obećali 8 milijardi evra (10.5 milijardi dolara) najteže pogođenim zemljama u naredne dve godine. Evropska investiciona banka (EIB) će pomoći malim preduzećima da zapošljavaju i kvalifikuju mlade, a neki evropski „strukturni fondovi“ prerasporedili su sredstva u cilju pomoći mladima. Poboljšanom verzijom, od EU Erasmus programa, koji ohrabruje studije u inostranstvu, pomoći će se velikom broju ljudi da odlaze u inostranstvo u cilju školovanja.

Ovi predlozi bi mogli biti dobar glas ne malog značaja za poražene lidere južne Evrope ili bar za gospođu Merkel dva meseca pre izbora. Ali, praksa će verovatno razočarati. Pomenuti predlozi pate od istih onih nedostataka koji su pratili reakciju EU na krizu tokom poslednje tri godine: nedostatak smelosti, nepotpuna analiza problema i preterano kopiranje nemačke politike.

Slabost u brojkama

Nedostatak smelosti postaje očigledan čim pažljivo sagledate brojke. Svaki osmi mladi Evropljanin ne radi, a ne školuje se niti obučava jedna od sedmoro mladih osoba. U Italiji i Španiji je taj odnos 1:5, a u Grčkoj 1:4.

Ponuđena sredstva su u odnosu na veličinu pomenutog problema premala. Zalaganjem  8 milijardi evra za period duži  od 2 godine (to je manje od 0.1% BDP-a onih zemalja koje ispunjavaju uslove za pomoć) ili preko 850 evra godišnje za sve mlade u evropskim zamljama koji nisu zaposleni, na obuci, niti u procesu obrazovanja. Dodajte tome sredstva strukturnih fondova i moguće zajmove EIB, pa će „lonac“ biti puniji, ali ipak će biti premalo imajući u vidu predstojeće smanjenje budžeta većine ovih zemalja kojim se sigurno neće plaćati ogromna rastuća potreba za širenjem obuke ili planiranog participiranja u radnim odnosima.

Obuka i participiranje u radnim odnosima su dobre ideje, ali će malo toga ovim moći stvarno da se pomogne mladima Evrope bez posla, ako vlade ne uspeju da podstaknu rast. Glavni razlog svemu je rast nezaposlenosti mladih južne Evrope i duboka recesija u tim zemljama. Vremenom, ciklična nezaposlenost može postati hronična. OECD je u svom najnovijem Pregledu zapošljavanja jasno prikazao da su mladi nezaposlenošću više pogođeni od starijih. Te rane će se povređivati ako njihova generacija ne uspe da stekne potrebne radne veštine. Planirano participiranje u radnim odnosima može pomoći samo na margini, tako što će se više mladih voditi kao zaposleno, ali ono ne može biti zamena za ekonomski oporavak. Izgledi za ove potencijalno „izgubljene generacije“ neće se poboljšati sve dok evropskoj privredi ne krene bolje.

Treći problem je naivnost u vezi tumačenja „nemačkog uspeha“. Nemačka ima dugogodišnji sistem školovanja i stručnog usavršavanja. Ona pored toga ima i najnižu stopu nezaposlenosti mladih u Evropi. Prema tome, pogrešno bi bilo zaključivati kako potonji događaj može da izazove prethodni. Nemačka je razvila stručno osposobljavanje pripravnika pre nego što je „evropski bolesnik“ stekao  stopu nezaposlenosti mladih od preko 15%  u 2005. godini. Ne uzima se u obzir da je ovaj njen sistem usko vezan za osobitu nemačku poslovnu strukturu koja je naglašeno zasnovana na proizvodnji s olakšanjima radi izvoza.

Usmeravanje na stručno obrazovanje treba da bude deo arsenala svake zemlje u borbi protiv nezaposlenosti mladih, ali u južnoj Evropi druga politička rešenja rezultate mogu dati brže. Pre svega, radi se o liberalizaciji radnih propisa za stalne radnike, tako da se smanji jaz među starijima i mlađima, naročito privremeno zaposlenima. Španija i Grčka su u tome postigle izvestan napredak, ali im još uvek nedostaje fleksibilnije i manje segmentirano tržište rada koje bi ohrabrilo preduzeća da zaposle više radnika, što bi mladima pružilo bolje mogućnosti. Način da se podstakne zapošljavanje mladih bio bi smanjivanje poreza na plate, što je Italija upravo uradila.

Evropska strategija borbe protiv nezaposlenosti mladih iznela je niz korisnih inicijativa, ali je broj tih inicijativa mali. Zahvaljujući gospođi Merkel, dešava se više. Međutim, sve to nije ni približno dovoljno. Rešavanje „najhitnijih evropskih problema“ zahteva jasniji pristup jačanju rasta u južnoj Evropi, kao i više novca radi pomoći južnjacima, kako bi preobrazili  svoja tržišta rada. Zemlje evro-zone za Merkelovu sačinjavaju listu „onog što treba raditi“, od olakšavanja štednje do ubrzanja razvoja bankarskog udruživanja.  Poznata je opreznost gospođe Merkel povodom toga. Ali, na tome mora da se radi. Inače će „garancije mladima“ biti prazno obećanje.

(Dušan Kovačev – Fond Slobodan Jovanović)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *