U Hrvatskoj narod gladuje, a moćnici se razbacuju

U Hrvatskoj narod gladuje, a moćnici se razbacuju

1 novembra 2013

Hrvatska - JutjubDok zvanične statistike pokazuju da je svaki peti Hrvat na ivici siromaštva, stanovnici Siska nameravaju u subotu da izađu na ulicu i protestuju protiv županice Marine Lovrić Merzel, koja je usred krize kupila luksuzni „audi 6“. A u nekim gradovima se zatvaraju dečija obdaništa zbog besparice.

Glavna parola protesta u Sisku je „Uzmite svom detetu auto i odnesite ga županici Lovrić, jer ih ona posebno voli“. A sam grad Sisak je jedan od najteže pogođenih ekonomskom krizom sa armijom nezaposlenih kojem sada preti i zatvaranje rafinerije.

Hrvatska se nakon četiri meseca članstva u EU „izborila“ i za treće mesto po nezaposlenosti, nakon Grčke i Španije. Do kraja godine moglo bi da bude više od 400.000 nezaposlenih, a samo proteklog meseca je 20.000 ljudi ostalo bez posla. Kriza jedino nije zahvatila zavod za zapošljavanje, koji je primio nove radnike kako bi bezuspešno nezaposlenima tražili posao.

Ekonomski haos u Hrvatskoj je dosegao kulminaciju i malo ko više uopšte gaji nadu da će sadašnja vlada imati snage da zemlju izvuče iz teške krize. Ulazak u Evropsku uniju nije doneo ništa pozitivno, čak je porasla i cena hrane, iako se govorilo da će pojeftiniti mleko i meso. Hrvati sada žale i za tržištem Cefte, jer je izvoz pao za više od 11 odsto.

– Imam osećaj da sam u ludnici. Za raspisivanje referenduma o promeni ustava i definiciji da je brak zajednica muškarca i žene prikupi se 700.000 potpisa, a za sprovođenje reformi, nova radna mesta, za vraćanje novca koji je nestao u privatizaciji ništa – kaže jedna od najpoznatijih hrvatskih psihologa Mirjana Krizmanić.

(Novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. ZoranM says:

    Slično (i još lošije) i nas čeka u propadajućoj EU. Što zbog same EU, koja već ima previše svojih problema, još više zbog naših ogromnih sistemskih slabosti koje se ne rešavaju dobijanjem ulaznice u tzv. evropsko društvo. Moramo se okrenuti sopstvenim resursima i potencijalima, negovati svoje autohtone prednosti, a istovremeno usklađivati sistemsku, pravnu i svaku drugu regulativu sa pozitivnim primerima iz EU, ali ne zarad formalnog ulaska u nju, već zbog nas samih - nama će biti bolje. Prijem u EU nikako ne sme da nam bude prvi prioritet i da svi drugi potezi zavise od toga. Takva strategija neumitno vodi u vazalni odnos prema nosiocima politike EU (Nemačka, Francuska i V.Britanija). Treba se više okrenuti prema onim zemljama koje imaju iskren, ekonomski interes da ovde ulažu i to bez političkih uslovljavanja. U toj grupi su zemlje BRIKS-a, Japan, neke arapske zemlje, pojedine članice EU i mnoge druge zemlje koje trenutno nisu u prvom planu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *