U kom grmu leži Naser Orić?

U kom grmu leži Naser Orić?

12 jula 2013

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

Nije na dan komemoracije žrtvama Srebrenice turska Anadolija plasirala novu lažnu priču o zaklanim bebama koje krvožedni četnici ubijaju odmah po izlasku iz majčine utrobe, ali su njeni novinari izvestili o tome da je nekadašnji komandant 28. divizije takozvane Armije BiH, ili kako to vole reći prave bh. patriote, „heroj odbrane“ Naser Orić u četvrtak bio u Potočarima. U srceparajućem kraćem tekstu navodi se da se Oriću ispunila želja da, po drugi put od kraja rata, prisustvuje dženazi i isprati svoje najbliže rođake, komšije, prijatelje i saborce koji su stradali. Orić navodno nije želeo da se njemu lično pridaje mnogo pažnje pa je u Potočare došao tajno, kako ne bi skretao pažnju sa zvaničnog protokola.

Ako se vratimo 18 godina unazad i prisetimo se izveštaja generala tzv. Armije BiH Rasima Delića o padu Srebrenice, jedan detalj privlači pažnju, a to je deo u kojem se navodi da Orić, u momentima kada je bilo izvesno da će navodno demilitarizovana zona pasti u srpske ruke, nije hteo ili nije smeo da se vrati iz Tuzle među svoj narod. Naser i još tuce oficira izvučeno je ranije iz Srebrenice da bi se neki od njih vratili, dok „heroj“ i „komandant“ nije. Nepovezana Orićeva javna izjava potpuno dolazi do izražaja kad pokušava da se opravda zašto se nije vratio. Sve to dodatno potvrđuje one priče koje javnost u FBiH previše ne zanimaju, a tiču se do kraja nikad razjašnjene odluke vlasti tzv. RBiH da prodaju taj grad i stanovništvo u njemu u zamenu za NATO intervenciju protiv Srba.

Ili je Orić bio deo tog šireg projekta osmišljenog u Sarajevu, ili se na kraju rata i definitivno pokazao kao obična kukavica, koja je svoje herojstvo do tada uglavnom iskazivala vodeći diverzantske upade u srpska sela u Podrinju. Ima tu i jednog i drugog i teško da će njegova uloga biti do kraja razjašnjena, ali ako je u četvrtak zaista bio u Potočarima, razlog zašto je došao inkognito može biti samo kukavičluk. Jer, malo je verovatno da bi kabadahija i narcis kakav je Orić propustio priliku da se uzdignute glave prošeta među svojim ratnim podanicima da skup u Potočarima nije obezbeđivala policija Republike Srpske.

U tom grmu leži Naser. Strah od tajnih i polutajnih istraga koje se vode protiv njega u pravosudnim institucijama Srpske jači je od svake samodopadnosti. Dakle, ako je zaista bio u Potočarima, nije se Orić krio zbog svojih obožavalaca, već zbog straha da ne doživi sudbinu Ejupa Ganića ili Jove Divjaka, koji su hapšeni na osnovu istraga za koje nisu ni znali. Veli Anadolija da je Oriću sada ostala neispunjena još samo jedna želja, a to je da povede „marš“ stazama kojima su se 1995. godine izvlačili Srebreničani. Ako sledeće godine na čelu kolone bude visoka osoba, širokih ramena, sa telom i glavom do očiju umotanima u hidžab, kao kakva islamu posvećena žena, biće to znak da se Oriću i ta želja ispunila.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *