У ОВОЈ КУЋИ НА ДЕДИЊУ СНИМАЛЕ СУ СЕ СЕРИЈЕ И ФИЛМОВИ: Катинкина кућа храм домаћег филма

U OVOJ KUĆI NA DEDINJU SNIMALE SU SE SERIJE I FILMOVI: Katinkina kuća hram domaćeg filma

8 novembra 2018

PORODIČNA kuća familije Milošević, na Dedinju, nije tek puka građevina. Za nepun vek postojanja, „glumila“ je u toliko kultnih domaćih filmova i serija, da bi joj mogli pozavideti i najveći doajeni našeg glumišta. Koliko je važnu ulogu u srpskoj kinematografiji odigrala takozvana Katinkina kuća, svedoči nedavna scena.

Ispred vrata je nova filmska ekipa, snimatelji, kamermani, glumci, tehničari… Poslednji ulazi reditelj.

– Jeste li vi poznat i dobar režiser? – pita ga Katinka Milošević, gazdarica kuće.

– Pa, mislim da jesam.

– Da li si ranije snimao u mojoj kući?

– Nisam, ovo mi je prvi put.

– E, kada niste snimali kod nas, onda i niste neki reditelj.

OVU anegdotu, koja ilustruje neobičan smisao za humor njegove majke, ali i značaj ovog zdanja u našoj filmskoj industriji od osamdesetih godina, nedavno nam je ispričao Jovan Milošević (49), koji je odrastao uz gotovo svakodnevno druženje sa filmskim ekipama u svom domu.

– U mom dečjem krevetu je Srđan Šaper, kao čuveni Spiridon Kopicl, „udavio“ Sonju Savić – kroz smeh priča Jovan. – Imao sam čast da gledam kako rade najbolji srpski glumci poput Taška Načića, Nikole Simića, Seke Sablić… Ali, osim filma „Davitelj protiv davitelja“, u našoj kući snimljena su i druga antologijska dela. Među najznačajnijima je film „Poseban tretman“, koji je krajem sedamdesetih našu kući i uveo u svet glume.

U „Žikinoj dinastiji“, u njoj je „živeo“ Milan Todorović, Marijin otac i prijatelj čuvenog „her Žike“. Poslužila je i kao scenografija za serije „Banjica“, „Miris kiše na Balkanu“, kao i nedavno završene prve sezone Bjelogrlićevih „Senki nad Balkanom“. Ovde su urađeni i filmovi „Poslednji krug u Monci“, „Dezerter“, kao i „Bal na vodi“ koji je Jovanu, možda, i najviše prirastao srcu. Snimanje je doživeo kao četrnaestogodišnjak.

– Sećam se Bjele, Žike Todorovića, Bakočevića, Gale Videnović i da su glumci, kamere, snimatelji, postajali deo mog života – priča naš sagovornik. – Osim što je bilo zanimljivo, snimanja su donosila prihode našoj porodici, a to je bilo naročito važno u vreme krize devedesetih. Veći deo novca trošili smo na održavanje tih 500 kvadrata prizemlja, koji su posle snimanja uvek ostajali u haosu.

U jednom momentu Katinkina kuća postaje glavni glumac.

– U seriji „Gore dole“ po scenariju Gordana Mihića, izabrana je da bude simbol propadanja jedne klase i ilustracija novog vremena – priča Jovan.

A dani snimanja ove serije bili su puni živopisnih momenata.

– Ekipa je kod nas bila mesecima, bukvalno su živeli ovde – seća se Jovan. – Bračni krevet mojih roditelja je po potrebi „šetao“ po kući. Nikada nisam znao gde ću da ih zateknem kada se noću vratim iz grada. Jednom sam došao kasno, otvorio vrata i bukvalno im upao u krevet.

JOVAN pamti i anegdotu sa snimanja „Sabirnog centra“. U filmu se Bogdan Diklić obesio na drvo iza kuće. Gaga Nikolić je u šali upitao Jovanovu mamu: „Gospođo Katinka, ne smeta vam što vešaju ljude ispred vaše kuće?“ Katinka mu je mirno odgovorila: „Vešaju ih iza kuće.“

Uz nesvakidašnji spoljni i unutrašnji ambijent, burna istorija ove kuće, mogla bi da postane uzbudljiv scenario za neki novi film.

– Sazidali su je moji roditelji neposredno pre Drugog svetskog rata – kaže osamdesettrogodišnja Katinka. – Baš uoči bombardovanja, 6. aprila 1941. godine, živeli smo u njoj mama, tata, baka, deka, brat i ja. Dan pre nego što će nas zasuti bombama, deda Jova je posadio četinare, od kojih je do danas preživelo nekoliko stabala. Stigla je okupacija, pa nam se ubrzo u kuću doseljavaju nemački oficiri.

Posle oslobođenja Beograda, u kuću ulaze Rusi, koji su iz dvorišta kaćušama gađali Nemce. Kasnije stiže partizanska radio četa. Sa oslobodiocima, u kuću su stigli novi stanari – useljeno je devet porodica.

– Nisu nam oduzeli kuću, ali smo poslednje stanare, sudski, uspeli da iselimo tek 2009. godine – kažu naši sagovornici.

SVOJEVRSNI MUZEJ

DANAS u ovoj kući, svojevrsnom muzeju, živi Katinka i njen sin Jovan sa suprugom i sedmogodišnjim sinom. I on danas raste uz neke nove snimatelje i glumce, ali živi mnogo slobodnije, na svom „običnom“ spratu, za razliku od oca Jovana koji nije smeo ništa da pomera iz „muzejske postavke“. Stilski nameštaj, perfektno očuvan, odaje utisak kao da je izmešten iz aristokratske, predratne Srbije.

ŠPORET KAKVOG NEMA

U KATINKINOJ kuhinji kao da ništa nije taknuto decenijama. I dalje koristi zidani šporet na drva, kakvih u čitavom Beogradu ima samo tri. Italijanski frižider iz 1953. i dalje radi, a među retkim „eksponatima“ je i klavir star 130 godina. Taj instrument je bio ukraden, ali ga je Katinka posle rata pronašla, negde u Beogradu, po skrivenom potpisu.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *