U POHOD NA MARS: NASA sa Havaja šalje „leteće tanjire“ koji će imati važnu ulogu u osvajanju Marsa

Tweet

U toku ispitivanja, „leteći tanjir“ će biti podignut pomoću vazdušnog balona na visinu od 36 km. Tada će po komandi sa Zemlje biti uključeni njegovi raketni motori. Kada dostigne visinu 55 km i brzinu koja 3,5 puta premašuje brzinu zvuka, počeće da se spušta koristeći kočioni uređaj na naduvavanje i padobran.

U toku planiranog ispitivanja iznad Pacifika, „leteći tanjir“ opremljen usporivačem na naduvavanje i padobranom, moći će – čim dostigne potrebnu brzinu – da odradi kočenje i sletanje, kako bi to uradio i da je zakačen za svemirski brod prilikom sletanja na Mars.

Aparat treba da sleti na površinu Tihog okeana, gde će ga pokupiti službenici NASA uz pomoć američke ratne mornarice.

NASA će po prvi put u Zemljinoj stratosferi testirati „leteći tanjir“ koji u perspektivi treba da igra važnu ulogu u prevozu astronauta i tereta na Mars.

Prema saopštenju američke svemirske agencije, probni let biće u prvoj polovini juna. Na poligonu za lansiranje raketa ratnog vazduhoplovstva SAD – na ostrvu Kauaj Havajskog arhipelaga.

Puni naziv ove letelice u obliku diska, koja zaista podseća na „leteći tanjir“, glasi: „Aerodinamički supersonični usporivač na naduvavanje“.

Po zamisli konstruktora, ona će biti pričvršćivana za svemirske brodove, kako bi omogućila njihovo kočenje u razređenoj atmosferi Marsa i meko sletanje na njegovu površinu.

U ovom trenutku NASA ima dva „tanjira“ prečnika 6 i 8 metara, predviđenih lete zajedno sa svemirskim „teretnjacima“, odnosno svemirskim brodovima sa ljudskom posadom.

Prvi „tanjir“ će se u završnoj fazi leta puni gasom, a drugi komprimovanim vazduhom što će povećavati površinu čitave letelice bez povećanja njene mase i pri tom ublažavati udarac prilikom sletanja na Mars ili na Mesec.

„Leteći tanjir“ je snabdeven ogromnim padobranom prečnika 33,5 metara, koji treba da omogući uspešno spuštanje velikih tereta na Mars, uključujući i stambene module i aparate za vraćanje posada na Zemlju.

Poređenja radi: padobran koji je korišćen prilikom sletanja planetarnog rovera Curiosity bio je duplo manji.

„Takvi sistemi se zovu „usporivačima supersonične brzine u razređenoj atmosferi“, a konstruisani su za rešavanje složenog problema kočenja svemirskih letelica prilikom ulaska u atmosferu Marsa, – pojasnila je NASA. – Kočenje treba da bude dovoljno jako kako bi aparat mogao da spusti na površinu planete veliki teret, ne koristeći tom prilikom dodatne količine goriva ili težak toplotni štit“.

„U toku planiranog ispitivanja iznad Pacifika, „leteći tanjir“ opremljen mlaznim motorima, usporivačem na naduvavanje i padobranom, moći će da dostigne potrebnu brzinu a zatim da odradi kočenje i sletanje, kako bi to uradio svemirski brod prilikom sletanja na Mars“, – saopštila je svemirska agencija SAD. Pri tom je naglasila da će se to dogoditi zahvaljujući maloj gustini vazduha u stratosferi Zemlje, koja je, sa te tačke gledišta, bliska Marsovoj atmosferi.

U toku ispitivanja, „leteći tanjir“ će biti podignut pomoću vazdušnog balona na visinu od 36 km. Tada će po komandi sa Zemlje biti uključeni njegovi raketni motori. Kada dostigne visinu 55 km i brzinu koja 3,5 puta premašuje brzinu zvuka, počeće da se spušta koristeći kočioni uređaj na naduvavanje i padobran. Aparat treba da sleti na površinu Tihog okeana, gde će ga pokupiti službenici NASA uz pomoć američke ratne mornarice.

Curiosity je stigao na Mars 6. avgusta 2012. godine. Sa zadatkom da istražuje krater Hejl. Glavni cilj njegove misije je proučavanje da li su na Marsu ikada postojali uslovi za nastanak života, ma u kom obliku.

Aparat je dugačak 2,8 metara i težak je 900 kilograma.

Curiosity je prvi planetarni rover koji je u stanju da analizira uzorke tla, između ostalog i na postojanje organskih materija.

Rover je takođe opremljen ruskim detektorom, napravljenim u Ruskom institutu za istraživanje svemira RAN, koji naučnici koriste kako bi izmerili sadržaj vode i njenih jedinjenja u tlu Marsa.

Planirano je da rover boravi na Marsu 687 zemaljskih dana. Sam projekat je koštao NASA $2,5 milijardi.

Tweet