У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ се спрема српски Мајдан!?

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ се спрема српски Мајдан!?

24 септембра 2018

ОСМЕ опште изборе у Босни и Херцеговини, на којима ће бити бирани и чланови Председништва БиХ, посланици за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, председник Републике Српске, као и посланици за Народну скупштину Републике Српске, многи чекају са злурадом надом да би могли представљати тачку преокрета. Иако се пред сваке изборе у БиХ у јавности пласира теза да су судбоносни, предстојећи општи избори 7. октобра 2018. године за српски народ у БиХ би то заиста, можда и први пут, могли бити.



УМРЕЖЕНИ СА ЗАПАДНИМ АГЕНТУРАМА

За владајуће структуре у Републици Српској победа на изборима представља наставак борбе за очување интегритета и суверенитета земље натопљене крвљу више хиљада српских јунака током оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ. Милорад Додик, председник Републике Српске и Савеза независних социјалдемократа (СНСД), који у протеклих осам година врши функцију председника РС, коначно се кандидовао за позицију српског члана Председништва БиХ. Због његових активности на плану повећања утицаја Републике Српске у оквиру БиХ, повећања привредне, економске и интелектуалне сарадње с Републиком Србијом и Руском Федерацијом, као и јасно формулисаних аспирација за осамостаљење Републике Српске у наредном периоду, Додик се константно налази на удару утицајних западних земаља. Реч је о земљама које једноставно не желе да признају сопствени пораз на Балкану, с обзиром на то да су својим деловањем 1990-их створили, по оценама многих, „неодрживу државу“. Због тога инострани центри моћи у БиХ, деловањем кроз Канцеларију високог представника (ОХР), али и посредством својих дипломатских представништава у поменутој држави, у сарадњи с локалним службама безбедности, спроводе широк спектар активности са циљем уклањања легитимно изабраних представника актуелне власти. Циљ је очигледан – стављање под контролу осталих српских политичких фактора у БиХ, ради успостављања чврстог унитаристичког уређења у тој држави чије руководство већ контролишу. Због тога ће Додиков резултат, као и резултат СНСД-а на предстојећим изборима у БиХ, умногоме одредити даљу динамику и судбину политичке борбе за остварење националних интереса српског народа у БиХ.

С друге стране, опозиционе политичке структуре у Републици Српској уједињене су у коалицију под називом „Савез за победу“, чију окосницу чине Српска демократска странка (СДС), Партија демократског прогреса (ПДП) и Народни демократски покрет (НДП). За њих избори представљају пре свега прилику за долазак на власт након вишегодишње апстиненције, при чему ће у случају победе на изборима у Републици Српској, као и доласка на позиције у органима извршне власти БиХ, превасходно заступати прозападне интересе попут уласка БиХ у НАТО и увођења санкција Руској Федерацији. У случају да не дођу на власт, ПДП и НДП ће у наредном периоду нестати с политичке сцене у Републици Српској, док ће СДС, чији је први човек Вукота Говедарица кандидат за председника Републике Српске, након избора сигурно остати без вође, бар на неко време.

ОД ПРОТЕСТА ДО РЕВОЛУЦИЈЕ

Говедарица наиме није лидер чије појављивање у јавности може изазвати еуфорију у народу и који би својом харизмом могао окупити више од 5.000 људи на митингу, али зато несумњиво јесте фигура која ће искористити сваку ситуацију како би сакупила коју шачицу гласова више у своју корист. Томе иде у прилог и његово недавно појављивање на скупу у Бањалуци под називом „Правда за Давида“. Тај скуп грађана из месеца у месец позива на рушење легално изабраних представника власти у Републици Српској и изазива нереде на улицама Бањалуке, те поприма облике тзв. обојених револуција. Истовремено на скуповима се промовисала употреба наркотика међу младима. Индикативно је да су баш са овог скупа 11. септембра Говедарица и остали лидери „Савеза за победу“ поздравили присутне с високо подигнутим песницама којима позивају на револуцију. Петооктобарску?

Чињеница да је Додик на власт дошао на тенковима СФОР-а не даје за право његовим опонентима. Овај човек је на време схватио да сарадња са Западом не доприноси самосталности Републике Српске, те им је окренуо леђа и, упркос бројним блокадама из Сарајева, успео да очува мир, стабилност и економски напредак РС. Запад се потом окренуо СДС-у и Говедарици, који у својој странци има много оних који су за време рата, али и након њега, претрпели голготу од тог истог Запада, те му сигурно неће опростити његове прекоокеанске излете. Када је требало да постане припадник Војске Републике Српске, Говедарица је у камиону с брашном побегао у Србију, а када је Србија 1999. била бомбардована, побегао је у Републику Српску.

На крају, народ ће одлучити. Народ који јасно препознаје ко је ко на политичкој сцени. Уосталом, тренутна независна истраживања јавног мњења у Републици Српској показују да Додик има више од 10 одсто предности у односу на актуелног српског члана Председништва БиХ Младена Иванића, те да премијерку Републике Српске Жељку Цвијановић подржава око осам посто гласача више него Говедарицу, као и да је тренутно неодлучно 15 процената бирача. Ако опозиција настави путем којим је кренула, народу неће бити тешко да одлучи. Јер народ не заборавља ко их је више пута бомбардовао. Народ памти.

(Печат)

KOMENTARI



3 коментара

  1. padre says:

    Nije Majdan, već "gotov je"!

  2. Dane Radakovic says:

    kumunjare iz beograda ruse republiku srpsku sa dodikom na celu

  3. Kulak says:

    Preživeli beogradski titoisti i zloglasne hrvatske i šiptarske lobistice iz Beograda biserko i kandić sasvim sigurno su umešani u sve ovo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u