У селу Банчићи код Љубиња расте храст чије лишће никад не вене

U selu Bančići kod Ljubinja raste hrast čije lišće nikad ne vene

26 oktobra 2016

20110118195148-620x330

Članovi Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ iz Ljubinja pokrenuli su inicijativu popularizacije poznatih ljubinjskih izletišta i krajeva, a najznačajnije među njima je selo Bančići.

Ovo selo je devet kilometara udaljeno od grada, a poznato je po dugovečnim ljudima i uvek zelenom hrastu.

Rato Ćuk, penzionisani profesor i jedan od obnovitelja „Prosvjete“ u Ljubinju, kaže da još niko nije otkrio pouzdani uzrok, ali da Bančići preporode i dušu i telo, čemu naročito doprinosi boravak pod starim hrastom čiju starost još niko nije utvrdio i čiji listovi nikada niti žute, niti opadaju.

„Narod ovo stablo jednostavno naziva zeleni dub jer se zeleni i leti i zimi, a za njega je vezao i verovanje da ga je blagoslovio sveti Sava, zbog čega je večno zelen“, ispričao je Ćuk.

Predanje o hrastu govori da je nekada sveti Sava, vraćajući se sa službe u obližnjem selu Mišljen, prolazio kroz Bančiće i odmarao se u hladu ovog hrasta, a pošto se dobro odmorio blagoslovio ga je rečima:

„Dabogda uvek imao ovako dobar hlad“ i tako i ostade.

Botaničari se slažu da je hrast izrazita prirodna rijetkost jer je u pitanju zimzeleno, a ne listopadno drvo, kakvoj vrsti bi hrast trebalo da pripada. Ovakvog hrasta, kažu, nema ni u susednim državama jer zelenu boju lista zadržava preko čitavog zimskog perioda, ali se ne da umnožiti.

Posebnost ovog kraja je i što njegovi meštani dugo žive, a iako trenutno najstariji stanovnik ovog sela Uglješa Janjić ima 90 godina, on ni izbliza nije dostigao rekord ovdašnjih dugovečnih ljudi jer se zna da su Mara Bategalo i Danica Budimčić doživele 110 godina, Đuro Samopjan 112, Risto Kalajdžić 113, a Miloš Pupić i Todor Bukvić daleko najviše – 124, odnosno 125 godina. Recept dugovječnosti Bančićana i njihovog zelenog duba još niko pouzdano nije odgonetnuo, a Ratomir Ćuk, citirajući hroničara ljubinjskog kraja Ljubu Mihića, kaže da se u Bančićima nekada spavalo pod kamenom, uz zmije, pilo se neprokuvano mlijeko, a gorštacima pokislim od kiše gunjevi su se sušili na leđima i niko nije bio bolestan.

Bančići su decenijama unazad bili predmet interesovanja istraživača, turista i novinara, a članovi „Prosvjete“ su, kako kažu, spremni na saradnju u bilo kojem projektu koji će na pravi način valorizovati ovaj kraj.

(Nezavisne / Vaseljenska TV)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. loncar says:

    Posjece i njega komunjare u srbiji sakri te to drvo jer ce otici preko noci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *