У СИРИЈУ стиже злогласна америчка ПРИВАТНА ВОЈСКА

U SIRIJU stiže zloglasna američka PRIVATNA VOJSKA

27 decembra 2018

Najava američkog povlačenja sa ratišta na Bliskom istoku izazvala je zabrinutost da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao da pokrene proces privatizacije američkog angažmana u Avganistanu i Siriji.

Naime, kako prenosi RT, kontroverzna američka bezbednosna kompanija „Blekvoter“, upletena u niz skandala tokom ratova na Bliskom istoku, najavila je svoj veliki povratak oglasom „Vraćamo se!“, objavljenim u magazinu „Rikojl“.



„Blekvoter“ je na zao glas došao između ostalog i kada su plaćenici te kompanije na trgu Nisur u Bagdadu 2007. godine ubili 14 iračkih civila.

Prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, nakon ostavke šefa Pentagona Matisa, koji se protivio angažovanju plaćene vojske, postoji opasnost od toga da plaćenici, bar na nekim mestima, zamene regularnu američku vojsku koju Tramp planira da povuče.

„To je nešto što će svakako ’gurati‘ vojnoindustrijski kompleks, jer on nije samo vezan za Pentagon. Oni su vezani za sve te privatne kompanije koje opslužuju i Pentagon, pa je tako i nekadašnji ’Blekvoter‘ opsluživao Pentagon i imao vrlo unosne ugovore sa njima. Dakle, postoji velika opasnost da će to da se desi, tim pre što neokonzervativci iz Republikanske stranke nisu digli ruke od Avganistana i još igraju onu ’veliku igru‘, kako ju je nazvao Zbignjev Bžežinski, i njima je borba za prevlast u Evroaziji i dalje glavni cilj“, ukazuje Pavić.

Kako dodaje, ta struja u Americi zna da bi povlačenje američkih vojnika iz Avganistana bilo ogroman udarac za njihove ciljeve.

„Donald Tramp pokušava da ispuni obećanja koja je dao biračima i njegova ubeđenja jesu da američka vojska više ne treba da bude svetski policajac. Međutim, usledili su ogroman otpor i povici na njega, jer je praktično primorao ministra odbrane Matisa da podnese ostavku i odlučio da povuče vojsku iz Sirije. To isto važi i za Avganistan, jer je zbog mogućnosti povlačenja vojske iz te zemlje u medijima već napravljena velika buka, ustao je establišment — neokonzervativci i neoliberali. Zato nije isključeno da će Tramp biti primoran da napravi neki ustupak i da se regularna vojska zameni plaćenicima“, ocenjuje Pavić i dodaje da bi tada bila situacija „i vuk sit i sve ovce na broju“.

„Blekvoter“ nije slučajno pustio ovu najavu, napominje naš sagovornik i dodaje da se oni sigurno vraćaju i da će za njih biti posla, bez obzira na to da li će biti angažovani u Avganistanu ili na drugim mestima. Razlog za to je činjenica da američki vojnoindustrijski kompleks ima apetite koji se jednostavno ne mogu zadovoljiti, primećuje Pavić.

Kako kaže, bivši šef „Blekvotera“, republikanac Erik Prins bio je veliki zagovornik privatizacije rata u Avganistanu, pa lako može da se desi da i on bude deo šire priče gde će i njegove biznis ambicije biti zadovoljene.

„Treba imati na umu da je Donald Tramp na prvom mestu biznismen, bez obzira na to što je protiv intervencionizma. On voli da se hvali poslovnim uspesima ili time koliko je oružja Saudijska Arabija naručila od Amerike. Može da se desi da će mu biti primamljivo da se pohvali time kolike su ugovore dobile neke privatne firme, a da se to ne plaća iz američkog budžeta. Dakle, postoji velika opasnost od toga da se oblik ovog neokonzervativnog globalističkog imperijalizma sada samo privatizuje i iz ruku Pentagona praktično pređe u ruke privatnika, koji su opet vezani za Pentagon ili su do skoro radili u njemu“, zaključuje Pavić za Sputnjik.

(Sputnjik)

KOMENTARI



6 komentara

  1. Posmatrac says:

    Vi jadnici izgleda ne znate da idete mecki na rupu. Bit ce dobar biznis sa mrtvackim vrecetinama.

    • Ivke says:

      Bas tako. Treba neko i takva govna da ocisti

  2. Miraš says:

    Postoji šansa da ubrzo snage SAA preuzmu okrug i grad Manbidž što je strateški puno značajnije nego da se bave Idlibom. Značaj za Siriju je u tome da preuzimanjem okruga i grada Manbidž koji je sa zapadne strane Eufrata - otvara im se put da tu severnije pređu preko reke Eufrat na istočnu stranu i zatim da preuzmu središnje delove pokrajine Raka. Južne delove pokrajine Raka koji su inače južno od Eufrata već imaju izuzev Tabke koja je pod kontrolom Kurda. Takvo stanje proisteklo iz dosadašljnjeg toka rata i nije slučajno jer kod Tabke je velika brana na Eufratu i najveća sirijska hidrocentrala. Tako bi sirijske snage ubrzo i sa severne strane imali kontrolu najvažnije brane na Eufratu i hidrocentrale. Zatim odatle dalje na istok veoma blizu je grad Raka. Grad Raka pre ovog rata takođe nije imao većinsko kurdsko stanovništvo. Sirija zapravo treba da preuzme kontrolu nad celom rekom Eufrat, obadve strane te reke a zbog značaja te brane jer ona reguliše nivo vode u južnijem toku reke te da pontonski mostovi budu stabilni, zbog značaja hidrocentrale i mostova koje treba obnoviti, itd. ... Inače Manbidž je i grad i jedan od okruga pokrajine Alep. (Ako se strogo drži administrativne podele Sirije pre rata ovo je zapravo severni deo okruga Manbidž, a južniji deo SAA od ranije ima pod kontrolom.) Manbidž je oslobođen od ISIS 13.08.2016. godine i zasad kontrolu nad njim drže Kurdi uz američku pomoć. U etničkom smislu taj okrug nije pretežno kurdski prostor nego to je rezultat dosadašnjeg toka rata. Nalazi se uz reku Eufrat sa zapadne strane i njegov značaj za Kurde je što ih povezuje sa Afrinom koji je još zapadnije. Izgleda da je put katarskog gasovoda kroz Siriju (ili nešto slično tome) planiran da ide ovuda kroz pokrajinu Alep pa do Turske te mnogi sumnjaju da zato se čak dovde proširio ISIS. Sve oblasti u Siriji gde je bilo ISIS-a a i pobunjenika treba uporediti sa planovima velikih naftnih i gasnih kompanija, tako treba gledati tok rata u Siriji dok pruzrokovani etnički i verski sukobi su samo maska i jedna od faza da "siroti" moćnici za koje ratuje američka vojska ostvare svoje ciljeve. Insistiranje Turske kod SAD da preuzmu i Manbidž a zbog organizacije Sirijskih Kurda koju Turska smatra terorističkom je upitno jer taj okrug ne izlazi na granicu sa Turskom, a nije ni većinski kurdski. Značaj za Tursku je u tome da je Manbidž uz reku Eufrat. Međutim i ovo je važno jer ako se gleda odakle treba da najpre počne američko povlačenje onda je na prvom mestu Manbidž. Odatle ih treba najpre poterati. Naime sirijska pokrajina Alep (18.482 km2) ima 12 okruga i to su najsevernije: Afrin, Azaz, Al Bab, Džerablus, Ajn el Arab; zatim otprilike srednji deo: Atabir, Alepo, Severna Planina Simeon, Dajr Hafir, Manbidž, i otprilike južnije: Južna Planina Simeon, Safira. Srednje i južnije delove pokrajine drži Sirija, severne delove drži Turska to su Afrin i polje "Štit Eufrata" (koje pokriva više okruga ili delova okruga), dok Kurdi drže Manbidž i Ajne el Arab (Kobani).

  3. Miraš says:

    Vest je: Kratko o Manbidžu 26.12.2018. (U originalu na ruskom: Korotko po Manbidžu. 26.12.2018) 1. SAA uz podršku ruske vojne policije nastavlja da jača svoje snage u rejonu Arima i brojnih okolnih sela, tako da u slučaju odlaska Amerikanaca iz Manbidža rešili bi operativno problem uspostavljanja kontrole nad tom teritorijom u dogovoru sa SDF. 2. SDF nastavlja da insistira na činjenici da za razliku od Arima, sporazuma sa Asadom o Manbidžu još nema i konsultacije se nastavljaju. U samom gradu (Manbidžu) i severnije od njega nastavlja da patrolira američka vojska i SDF. Osim toga u oblasti Manbidž rasporedili su dodatne snage lake pešadije. Takođe treba napomenuti da danas u Manbidžu eksplodirao je bombaš samoubica. Kurdi povodom toga optužuju miljenike Erdogana, iako nije isključena mogućnost da je to napad ISIS.

  4. milorad says:

    ove ne treba zarobljavati, psi rata ne podpadaju pod vojno pravo i smatraju se najgorim šljamom i zločincima u startu.

  5. Radoman Mlađenović Mlađo says:

    U navedenom komentaru sveje moguće. Neće ginuti vojnici SAD, nego plaćenici. Vrlo perfidno, što ne isključuje tu plaćeničkuvojsku za zaoštrva situaciju na Bliskom Istoku, što će Za ruse biti puno posla i njenu vojnu industriju, kao i za SAD.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *