U Srbiji je meso postalo luksuz

U Srbiji je meso postalo luksuz

27 avgusta 2013

Mrksicevi-salasi-KovacicaKad novca nema dovoljno, nečega moramo da se odreknemo. A Srbi će se, kada ih pritisne besparica, pre odreći garderobe, obuće, putovanja i mesa, nego cigareta i kafane! I dok su u svetu prvi na udaru krize investicije, poput kupovine stana ili auta, kod nas je ta lista malo drugačija: najteže se odričemo sitnih zadovoljstava, koja ipak koštaju, poput mobilnih telefona, kladionice ili duvana.

Poslednja poskupljenja energenata, naročito struje od ovog meseca, ali ovog leta i mesa i mesnih prerađevina, konzervi, namaza, dodatno su pogodila srpske potrošače. Sa već istanjenim džepovima sve teže uspevaju da izađu na kraj i podmire račune.

– Prvo smo se odrekli odeće i obuće, onda knjiga, pozorišta, izlazaka, pa letovanja – kaže Suzana Petrović, službenica iz Beograda. – Krpimo se zahvaljujući čekovima i kreditnim karticima, na kojima je hroničan minus od pedesetak hiljada dinara.

Penzioneri kažu da je kriza u Srbiji „stalno stanje stvari“. Meso je prvo čega se najstariji sugrađani odriču, jer na odmore ne idu, a garderobu ne kupuju. Oni koji su u prilici, štede tako što gaje povrće u svojim baštama, a jedino čega ne mogu da se odreknu su cigarete.

Stručnjaci ukazuju da je veliki raskorak između prosečnih zarada i izdataka za kupovinu hrane i plaćanja komunalija. Građani Srbije jedu čak tri puta manje mesa nego Evropljani. Oni potroše 45,3, a mi prosečno 17,3 kilograma godišnje po glavi stanovnika. U dugogodišnjoj borbi sa krizom, istrošili smo „rezerve“, a spisak proizvoda i usluga na koje moramo da „zaboravimo“ sve je duži.

– Ovakva situacija je uslovljena velikom preraspodelom bogatstva poslednje dve decenija i regrutovanjem armije siromašnih, otpuštenih radnika, gubitka industrije, siromašenja gradova i sela – smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Meso je kod nas odavno postalo luksuz. Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane i organizujemo zajednička slavlja. Nakon toga, štedi se na garderobi, kupujemo jeftiniju i manje kvalitetnu robu. Problem je što smo sada došli u situacija da štedimo i na hrani…

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *