U Srbiji za šest meseci 58 ubistava

U Srbiji za šest meseci 58 ubistava

16 septembra 2013

hr-ubistvo-malaNedeljnu noć u Beogradu je obeležio niz krvavih događaja, od kojih dva ubistva, jedno samoubistvo, i čak šest ranjavanja, što još jednom dokazuje da je nasilje okupiralo Srbiju, a pre svega njenu prestonicu.

Besan zbog svađe koja je izbila u porodičnoj kući, u vezi sa imovinom, delom kuće i nekoliko ari zemlje, Jakov. C. (68), u Zemunu, u Grobljanskoj ulici je u nedelju, oko 22.30, pucao u komšinicu Zagorku A. (67), a potom ranio i sina Danijela (37) i snahu Vesnu (37). Nakon toga, Jakov C., koji je u kući živeo sam, jer je još pre deset godina ostao udovac, ispalio je hitac sebi u glavu. On je od zadobijenih povreda preminuo u Urgentnom centru pola sata nakon krvavog obračuna.

Prema prvim nezvaničnim informacijama, Danijel i njegova supruga Vesna su oko 18 sati došli iz Nemačke, gde inače žive, u posetu ocu i svekru. Ubrzo su započeli razgovor sa Jakovom C., koji je bio u alkoholisanom stanju, o podeli imovine, koja je kulminirala svađom. Komšije su oko 20 sati čule žučnu raspravu, a zatim i ispaljivanje rafala.

Snaha Vesna je zadobila prostrelne rane u obe butine, obe potkolenice, desne nadlaktice, karlice, donjeg dela stomaka i prevezena je na odeljenje za reanimaciju KBC Zemun. Jakovljev sin Danijel je zadobio prostrelne rane desne podlaktice i desne butne kosti i prevezen je, takođe, na Hirurgiju KBZ Zemun, dok je komšinica Zagorka upucana u nogu i, takođe, zbrinuta u zemunskoj bolnici.

Prema podacima policije, u Srbiji se, tokom prošle godine, dogodilo 112 ubistava, a od početka ove čak 58 ubistava i 156 pokušaja, a sve su počinili poznati članovi porodice, bliže i dalje rodbine, nevenčani supružnici… Da sve bude još crnje, podaci kažu da je u prva tri meseca 2013. u porodičnom nasilju ubijeno više od 10 žena i dvoje dece!

Motivi za nasilje i ubistva u porodici su razni, ali najčešće je reč o neraščišćenim porodičnim odnosima, ljubomori i – podeli imovine.

– Motivi ovih ubistava su u najvećem broju slučajeva porodični sukobi, neraščišćeni porodični odnosi među bivšim supružnicima, svađa oko podele imovine. Komšije se najčešće svađaju, a zatim i sude oko međe, što u pojedinim slučajevima eskalira fizičkim obračunom i potezanjem oružja. Motiv može da bude i psihička poremećenost počinioca – kažu u policiji.

To su, navode dalje naši sagovornici, specifična ubistva – na mah, koja nisu planirana i uglavnom se događaju tokom svađa i tuča ili neposredno posle njih:

– Tokom takvih obračuna dešava se fizičko prebijanje do smrti ili u afektu – potezanje noža, pištolja i nekog drugog predmeta kao što su sekira, motka. Karakteristično za ova ubistva je to da policija, za vrlo kratko vreme uhapsi počinioca. Dešava se da se osumnjičeni sami prijave ili ih mi identifikujemo ubrzo po izvršenju zločina, na osnovu obrade lica mesta, prikupljenih dokaza i njihove analize. Na saslušanju, oni uglavnom priznaju zločin.

Jedan od zločina, po svojoj brutalnosti i motivu, šokirao je građane Beograda, kada se Goran G. (54) posvađao sa svojom majkom Jozefinom G. (83) oko prodaje stana, a zatim ju je više puta udario sekirom. Goran G. je izvršio samoubistvo bacivši se s devetog sprata zgrade u ulici Aleksinačkih rudara.

NASILJE U PORODICI SVE ČEŠĆE

Psiholozi, sociolozi i kriminolozi slažu se u jednom – ekonomska kriza spustila je prag tolerancije stanovništva.

Kriminolog Zlatko Nikolić objasnio je sve učestaliju pojavu nasilja i ubistava u porodici:

– U vremenu i društvu u kojem živimo, punom straha i neizvesnosti, dešavaju se i ovakva teška porodična nasilja. Problem je nastao zbog društveno-ekonomskih okolnosti, socijalne ugroženosti – nemaštine, nezaposlenosti, nemogućnosti dobijanja, izgradnje ili iznajmljivanja sopstvenog stambenog prostora i odvajanja dece, koja više nisu deca kod svojih roditelja. To je „mediteranski sindrom“ produženog detinjstva, kada već odrasli ljudi žive sa svojim roditeljima. To tada više nije odnos roditelja i dece, jer ta deca imaju svoj dignitet, svoje viđenje sebe i potrebu da to brane. Ako se tome dodaju loši odnosi između roditelja i dece, nerešeni imovinski odnosi i alkoholizam, problem je još veći i samo je pitanje dana kada će neko od njih da „povuče okidač“.

PSIHOLOZI: KAZNE NE DAJU REZULTATE

– Računajući poslednje žrtve, ukupan broj ubijenih ove godine popeo se na 52, a od toga su 33 žrtve bile žene – kaže Vesna Stanojević, koordinator sigurnih kuća i direktorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.

Poređenja radi, tokom cele protekle 2012. godine, žene su bile žrtve u 29 slučajeva.

Kao ključni problem, Vesna Stanojević vidi suštinsku nezainteresovanost države za problem porodičnog nasilja. Nije doneta nijedna ozbiljna strategija koja bi definisala konkretne zadatke institucija.

– Nažalost, kada dođe do ovakvih slučajeva, policija privede nasilnika, ali on najčešće bude pušten da se brani sa slobode. Takođe, posle suđenja kazne često budu preblage i neadekvatne počinjenom zločinu – smatra Vesna Stanojević.

Psiholog Milan Kostić kaže za „Novosti“ da je jedan od uzroka povećanje broja žrtava nasilja u porodici nemaština odnosno ekonomska kriza koja se zahuhtala, ali da to nije glavni problem.

– Problem je u tome što su porodični odnosi labavi, a porodica je u priličnoj meri izgubila na značaju. Tradicionalni porodični odnosi su se negde zagubili – smatra ovaj psiholog.

Reklo bi se da tempo života i ta stalna potera za novcem, i materijalnim dobrima stavlja porodicu na drugo mesto prioriteta, iako su ova dva pitanja direktno povezana. Takođe, narkomanija, alkoholizam, stres i ljubomora glavni su uzroci nasilja.

– Rešenje za smanjenje broja slučajeva nasilja leži u celom društvu koje mora da shvati značaj porodice i njenu ulogu – kaže Kostić. – Reperesivne mere, i pojedinačne kazne daju trenutne rezultate, ali oni nisu dovoljne kako bi se ovaj problem iskorenio ili makar smanjio.

Nasilje u porodici postoji od njenog postojanja samo što nikada nije, kao što je danas slučaj, bilo u centru pažnje, niti se društvo ozbiljno bavilo ovim problemom.

(Novosti)

– Ranije se nasilje uglavnom iz porodice prenosilo na ulicu. Danas je obrnuto – kaže ovaj psiholog i dodaje da je dobro da mediji uočavaju i apostrofiraju ovaj problem, ali misli da ovoj delikatnoj temi pristup mora biti ozbiljniji i afirmativniji.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *