У светској економији је ненормално постало нормално

U svetskoj ekonomiji je nenormalno postalo normalno

6 avgusta 2019

Piše: Nebojša Katić

NE, ovaj tekst nije o Srbiji kako bi čitalac mogao pomisliti iz naslova kolumne. Ovde je reč o nenormalnom stanju svetske ekonomije i globalnog finansijskog sistema koje traje još od Velike recesije 2008.

Najbolji indikator tog nenormalnog stanja su kamatne stope zapadnih ekonomija, koje su već 11 godina na najnižem nivou u modernoj ekonomskoj istoriji.

Snižavanje kamatnih stopa je uobičajeni mehanizam u borbi protiv recesije. Centralne banke u recesiji snižavaju kamatne stope, vode ekspanzivnu monetarnu politiku i pokušavaju time da stimulišu potrošnju i investicije. Takav period traje godinu-dve, dok ekonomija ne izađe iz recesije, a potom se kamatne stope podižu kako bi se kontrolisala inflacija koja u pravilu prati svaki ozbiljniji ekonomski oporavak.

Danas, 11 godina posle Velike recesije, kamatne stope centralnih banaka najrazvijenijih država su ili negativne, ili se, uz nekoliko izuzetaka, kreću u rasponu od nule do jednog procenta. Jedini važniji izuzetak su SAD.

Kako se američka privreda, potpomognuta i Trampovim smanjivanjem poreza, najbrže oporavljala, centralna banka je pre dve i po godine krenula u proces postepenog normalizovanja kamatnih stopa i danas ih je dovela na nivo od oko 2,5 procenta. Trampovoj administracija se čini da i tako niska stopa ugrožava privredni rast, pa se od centralne banke traži – direktno i grubo – novo snižavanje kamata.

DEFORMACIJA I POSLEDICE

Deformacije do kojih ovakva monetarna politika dovodi najbolje se vide na tržištu državnih obveznica.

Najveći deo emitovanih obveznica u evro zoni sada donosi negativan prinos. Ko danas uloži u ovakve hartije od vrednosti, u trenutku njihovog dospeća dobiće manje nego što je u njih uložio.

Procenjuje se da je na svetskom tržištu oko 12.000 milijardi dolara državnih i korporativnih obveznica sa negativnim prinosom. (Zašto se, uprkos gubicima, ipak ulaže u ove obveznice van teme je ovoga teksta.)

Posledice aktuelne monetarne politike su izuzetno opasne. Građani koji štede se kažnjavaju i već godinama efektivno gube novac. Kamatne marže banaka su niske, pa banke i druge finansijske organizacije jureći za profitom sve više rizikuju ulažući novac u sve problematičnije finansijske instrumente. Krediti se velikodušno odobravaju kompanijama (i državama) sumnjivog boniteta jer se od njih mogu naplatiti visoke kamate.

Ovo suludo zanemarivanje rizika sve više liči na stanje pred izbijanje krize 2008.

Tržišni mehanizam u kojem su kamatne stope važan integralni deo odavno je raštimovan i nesrazmerno stimuliše ulaganja kapitala u finansijsku sferu. Posledica ovakvog kretanja kapitala je da berze beleže rekordni rast kreirajući fiktivne vrednosti kojih u realnoj ekonomiji nema.

Spekulativna finansijska ekonomija se tako sve brže udaljava od realne.

Uprkos obilju štampanog novca, uprkos apsurdno niskim kamatama, investicije i produktivnost zapadnih ekonomija stagniraju, a sa njima i privredni rast. Svetska ekonomija danas preživljava na steroidima novih dugova sa niskim kamatama kojima se održava privid ekonomske normalnosti.

Rast kamata bi, brzo i veoma brutalno, pokazao sve slabosti koje su se poslednjih decenija kumulirale u svetskoj ekonomiji. Centralne banke to znaju i susret sa realnošću pokušavaju da odgode, nadajući se da će se u međuvremenu dogoditi nekakvo ekonomsko čudo.

ZATEZANJE ŽICE

Ovo što danas gledamo nisu prolazni monetarni poremećaji. Ovo je fundamentalna kriza kapitalističkog modela koji više nije u stanju da generiše privredni rast bez prekomernog kamatnog stimulansa. Kriza iz 2008. bila je poslednji znak za uzbunu, ali su svi ključni ekonomski i politički akteri odbili da je prepoznaju kao sistemsku krizu. Bilo je lakše držati glavu u pesku i štampati novac čekajući da kriza prođe. Ali kriza nije prošla i nenormalno stanje globalnog finansijskog sistema o tome jasno svedoči.

Za razliku od krize iz 1929. ekonomisti danas nemaju nikakvih ideja koje mogu ponuditi za rešavanje ove nove krize. Kejnzijanska teorija je potrošena, a monetaristički recepti više ne pomažu. Vladajuća neoliberalna dogma je do te mere umrtvilA ekonomsku i socijalnu misao da one danas nemaju šta da ponude, osim recikliranja otrcanih fraza.

Budžetska štednja, uporno potkopavanje socijalne države, staganantna primanja i bujajuće socijalne razlike, opasna su i zapaljiva smesa. Sistem kakav je danas može se održavati samo na silu – lažima, medijskom kontrolom, tihom suspenzijom demokratskih institucija i stalnim otvaranjem novih konflikata – vojnih, a sada i trgovinskih.

Vreme će pokazati da li će ovi oprobani metodi socijalne kontrole i dalje biti uspešni, ili će ovo stalno „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije unutrašnjih i spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli.

(Blog Nebojše Katića)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Zoran says:

    "Posledice aktuelne monetarne politike su izuzetno opasne. Građani koji štede se kažnjavaju i već godinama efektivno gube novac."__________Tako je u SOCIJALISTOICKOJ Evropi. Nula kamata ili kao u Svici i nekim drugim bankama u Nemackoj kamata negativna, to jest, ako hoces d astedis placas banci pare. Jednostavno banke u EVROPI ne znaju sta da rade sa parama. Mi iz AMerike doneli pare za neke stvaroi u Srbiju i da ih cuvamo u banci...NIJEDNU banku to ne interesuje, samo ih interesuje KREDITNA kartica ili kredit da nam daju. Ostavili smo ih "pod jastuk" u Srbiji. U Americi drzimo pare na skoro 3% kamate u banci. Oni znaju st ace sa parama. E pa izvolte socijalizam.

  2. Zoran says:

    "Krediti se velikodušno odobravaju kompanijama (i državama) sumnjivog boniteta jer se od njih mogu naplatiti visoke kamate."___________Krediti se TEWSKO odobravaju u Americi. Mnogo teze nego pre. Ima puno zainteresovanih za kredite, ali bank emnogo teze daju nego ranije. Mozda je ovo u vezi Evrope, ali za Ameriku i ne vazi nesto.

  3. Marinko says:

    Dolar i Evro su prošlost, nemožete kupovati sa parama koje su štampane i koje nemaju pokrića, zato se Rusija i Kina uveliko spremaju i kupuju masovnu količinu zlata. Mislim da ne bi trebalo da Dolar i Evro dočekaju 2025 godinu jer bi to značilo da samo uz pomoč korupcije ovaj sistem vlada. Zato sam uveren, da u roku od 5-6 godina jedna od ovih svetskih valuta neče dočekati 2025 godinu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *