У време КОСОВСКОГ БОЈА Албанци чували стоку!

U vreme KOSOVSKOG BOJA Albanci čuvali stoku!

2 jula 2016

rep-kosovski-boj_720Inicijativa Ramuša Haradinaja suštinski je politička izjava!

Za nju ne postoje argumenti u srednjovekovnim istorijskim događajima na Kosovu i Metohiji i treba je odvojiti od istorije kao nauke u kojoj nema podataka da su Arbanasi u bilo kom bitnom broju učestvovali u Kosovskoj bici.

Ako pak Albanci imaju verodostojne naučne izvore za ovu tvrdnju, neka ih obelodane i ponude javnosti.

Ovako je istoričar dr Miomir Gatalović iz Instituta za savremenu istoriju „Novostima“ okarakterisao inicijativu Ramuša Haradinaja, da se na Gazimestanu podigne spomenik Albancima stradalim u Kosovskom boju za koji je naveo da je „jedan od najvažnijih u istoriji Kosova i Balkana“.

„To što je Haradinaj za Vidovdan napisao na svom fejsbuk-profilu je besmisleno koliko je i besmisleno da se događaji iz srednjeg veka tumače u svetlu savremenih događaja, a ne iz ugla ondašnjeg vremena i prilika“, nastavlja naš sagovornik.

„A u to vreme vladar je, u slučaju rata, pozivao velikaše i oni su bili dužni da za bitku pošalju određen broj vojnika. Moguće je da je knez Lazar pozvao nekog arbanaškog vlastelina da u boj na Kosovu pošalje vojsku, ali i ako je tako, ne radi se o značajnom broju ljudi koji zaslužuju da im se podigne spomenik na Gazimestanu“.

Da je broj Arbanasa koji su možda učestvovali u Kosovskoj bici mali, naš sagovornik potkrepljuje defterom, turskim popisom iz 1455. godine.

„U tom turskom defteru zapisani su vrlo precizni podaci“, kaže Gatalović.

„Oni kažu da u Oblasti Brankovića, koja čini oko 80 odsto teritorije današnjeg Kosova i Metohije, živi 12.985 Srba u 480 sela, a da ima 46 arnautskih kuća u 23 sela. Osim toga, taj popis govori da u Oblasti Brankovića ima 75 vlaških kuća u 34 sela, 17 bugarskih i pet grčkih kuća, kao i po jedna jevrejska i hrvatska kuća.

Dakle, i šest decenija posle Boja, Srbi su najmnogoljudniji živalj Kosova i Metohije, što ukazuje na to da je tako bilo i u vreme Kosovske bitke i da je broj drugih naroda koji su u njoj učestvovali, mnogo manji“.

Broj Arbanasa na Kosovu i Metohiji, po rečima našeg sagovornika, postepeno se uvećavao tek posle Velike seobe Srba 1690. godine.

„Do tog doba, odnosno do početka 17. veka, oni su uglavnom živeli na planinama i bavili se stočarstvom“, objašnjava Gatalović. „Tek posle Seobe oni postepeno naseljavaju krajeve u kojima su živeli Srbi. Štaviše, od početka 19. veka Turci ih često koriste kao svoj pouzdan bedem prema Evropi“.

Objašnjavajući da je inicijativa Ramuša Haradinaja istorijski neutemeljena, naš sagovornik dodaje i da u srednjem veku, u vreme Kosovske bitke, nacionalni identitet nije imao formu kakvu danas ima.

„Pojam nacionalnog identiteta kakav danas podrazumevamo, narodi su, uglavnom, prihvatili mnogo posle srednjeg veka“, kaže Gatalović. „A nacionalni identitet Albanaca nastaje od Prizrenske lige, 1878. godine“.

Sa istoričarom dr Miomirom Gatalovićem slaže se i arheolog dr Marko Popović. On kaže da inicijativa Ramuša Haradinaja nije potkrepljena činjenicama.

„Poznato je da je u Kosovskom boju bila hrišćanska vojska“, kaže Popović.

„Bili su to odredi kneza Lazara, Vuka Brankovića i bosanskog vladara Tvrtka, koji je poslao pomoć. Ima podataka da je u redovima Vuka Brankovića bilo i Albanaca, ali vrlo malo. Oni su u to doba bili malobrojni na prostoru Kosova i Metohije, ali se ne mogu pouzdano potpuno isključiti.

Niko od albanskih velikaša nije učestvovao u bici, nije bilo organizovane albanske vojske, kao što je, na primer, učestvovala bosanska. Ako su i bili neki Albanci, učestvovali su kao deo hrišćanske vojske“.

Inicijativa Ramuša Haradinaja izazvala je buru u srpskoj javnosti. Društvene mreže i portali srpskih novina i agencija usijali su se od komentara na vidovdansko oglašavanje lidera Alijanse za budućnost Kosova, na svom fejsbuk-profilu u kom „objašnjava“ da se „ne sme zaboraviti uloga Albanaca u Kosovskom boju, koji je bio borba za zaštitu vrednosti evropske civilizacije“.

On je pozvao građane da podrže inicijativu i zahtevaju od kosovskih institucija da se u znak sećanja na Kosovski boj i albanske junake na Gazimestanu podigne spomenik.

Srbija da se oglasi

„Naša država trebalo bi zvanično da reaguje na ovu inicijativu Ramuša Haradinaja“, kaže dr Miomir Gatalović.

„Sa istorijskim argumentima koje ima, Srbija treba da se obrati svim evropskim i institucijama Ujedinjenih nacija. U tome može da koristi utvrđene istorijske istine naših i stranih stručnjaka o Boju na Kosovu“.

Samo hrišćani i Turci

„Nikakvi arheološki artefakti o Kosovskom boju nisu pronađeni, jer arheološka istraživanja nikad nisu urađena“, ukazuje dr Marko Popović.

„Da jesu, možda su se mogli naći oprema i oružje. A oprema hrišćanskih ratnika u to doba bila je univerzalna i razlikovala se od opreme turskih. Siguran sam da bi se, da su rađena istraživanja, pronašli samo oprema i oružje hrišćanskih i turskih ratnika“.

(Jelena Matijević – Dragana Matović / Novosti)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Uf says:

    Da, jesu jer u to vreme na KiM su bila samo 2 Šćipetara koji su bili čobani ... istina ...

  2. Batina says:

    Cuj, albanski vlastelin??? Bilo je njih na Kosovu i Metohiji za vreme kosovkog boja otprilike dvojica kao sto rece prethodni komentator. Kasnije su ih Turci doveli pa ih je bilo malo vise, a glavno zanimanje im je bilo odrada najprljavijih zvjerstava nad Srbima kojih su se i Turci gadili, kao nabijanje zivih ljudi na kolac i slicno. Scifutari (gamad) su zaista zasluzili da nestanu a tako ce i biti.

    • ANA says:

      Šta možeš drugo očekivati od golje i čobanina?

  3. salko says:

    albanski cobani su odneli glavu cara dusana i prodali turcima posle boja na kosovu 1389 albanci su ko kojoti grabe tudi pljen

  4. Sale says:

    Stoka cuvala stoku...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *