Ubeđuju nas da je korisno učestvovati u sopstvenom uništavanju
5 aprila 2013„Laž je uvek složena, izveštačena i mnogorečiva“
(Lav Tolstoj)
Dok slušam izjave raznih naših anacionalnih „modernista“ – zapitam se ko je ovde lud? Da li oni misle da smo to mi, ogromna većina građana Srbije, kojima je naša država bitnija od „prava“ gej populacije u Zimbabveu, sagledavanja istorije upotrebe zelenog čaja pa i ekoloških problema u Gvatelmali? Ili pak nešto nije uredu sa tim našim recitatorima mondijalističkih bajki? U poslednjem slučaju odgovor je potvrdan ako oni stvarno veruju pričama globalnih moćnika, koji širom sveta šalju tenkove i bombardere kako bi od slabijih od sebe iscedili razne vrste profita za svoje države, dok drugima poručuju da je „nacionalni interes“ izašao iz mode. Ipak, sumnjam da je tako. Pre mi se čini da se radi o planskom lobiranju u korist globalnih moćnika, i to na račun sopstvene države i nacije.
VULETIĆEVA POSLA
Svega rečenog (po ko zna koji put) setio sam se dok sam slušao sociologa Vladimira Vuletića, koji je, u duhu gore navedenih Tolstojevih reči, juče u emisiji „Kažiprst“ – pošto Beograd u utorak nije prihvatio da baš bezuslovno kapitulira – našu javnost podsetio da se Srbija od osamdesetih godina proteklog veka bavi problemom šta su njene granice, a ne vidi šta su pitanja 21. Veka. Znači Srbija je, po njemu, ostala „zarobljena“ u prošlosti pa još nije potpuno digla ruke od svog teritorijalnog integriteta. Prosto je nadrealno da se neko usudi da tako nešto kaže!
Pa čime da se bavimo kada nam otimaju deo teritorije i spremaju se da sa tim poslom nastave i „posle Kosova“? Da li bi bilo normalno da po ceo dan pričamo o ugroženim vrstama ptica i ravnodušno posmatramo rastakanje pa i ukidanje sopstvene države? Opšte poznato je da su elementi svake države: teritorija, stanovništvo i vlast. Teritoriju nam otimaju, narod nam izumire dok strani faktori nastoje da nam određuju ko će biti naši vlastodršci. Dok se to dešava, mi bi trebalo da se posvetimo ekologiji, pravima seksualnih manjina i sličnim pitanjima. Baš lepo!
Vuletić i njemu slični objašnjavaju nam da ne vidimo šta su problemi savremenog društva, pošto se i dalje bavimo pitanjima 19. I 20. Veka, među kojima je i pitanje Kosova. Možda bi mu ja i poverovao da to ozbiljno misli a ne da nas zamajava, kada bi kojim slučajem Francuzi odustali od politike prošlosti prema Korzici i ponudili njenim stanovnicima da sami odluče o svojoj državnoj sudbini, ili kada bi Amerikanci preispitali svoju devetanestovekovnu otmicu Teksasa i Kalifornije od Meksika. No, svako ko hoće da gleda i razmišlja, lako uočava da se svi veliki svetski grabljivci i dalje rukovode surovim pravilima igre kao i u prošlosti. Ona su tek površinski kamuflirana, ali se suštinski ništa nije promenilo. Jači i dalje brutalno tlači! Doduše, postoji jedna značajna razlika. Sada veliki nasilnici, direktno i preko svojih lobista u zemljama koje su njihove žrtve, tamošnje stanovnika ubeđuju da se svojevoljno, zbog otvaranja „boljih perspektiva“, prepuste čerečenju! U tom svetlu treba shvatiti i Vuletićeve reči.
Ono što nam razni Vuletići sada poručuju – uključujući i plašenje Srba nekim novim pogromom ostataka našeg „klanog ali nedoklanog“ naroda na KiM – u, nalik onome iz 2004. godine – samo služi tome da naše snage budu paralisane. Cilj je da nam svest bude toliko preparirana da poverujemo u ružičaste globalne bajke ma koliko one odudarale od sumorne realnosti koju vidimo sopstvenim očima. A ako i to nije dovoljno, onda treba da budemo smrtno uplašeni „međunarodnom izolacijom“, nekakvom „Olujom 2“ usmerenom protiv naših sunarodnika u južnoj pokrajini, nekim navodnim novim ruskim totalitarizmom ili energetskom ucenom od strane Moskve … Druga strana te medalje je zastršivanje naših vladajućih struktura da će im zapadni samozvani gospodari sveta, uz pomoć svojih ovdašnjih medija, NVO, političkih eksponenata – uništiti karijere.
NAKARADNE EVROATLANTSKE „VREDNOSTI“
Pričaju nam koješta kako bi se slomili i dali Kosovo. A onda će evroatlantisti, u duhu kolonijalne politike 19. Veka, nastaviti da nas komadaju dok nam njihovi prijatelji budu pričali neke nove priče o vrednostima i problemima 21. Veka. I još nešto. Dok se radi u prilog komadanja naše države, u sve se upliću patetične priče o bolesnoj deci kojoj država ne pomaže da se izleče. To je strašno i treba se boriti protiv toga. No, upitajmo se, ko gura u bedu i bolest decu Srbije i drugih siromašnih zemalja? Ko zanemaruje čak i decu sopstvenih „progresivnih“ zemalja ako ona ne pripadaju povlašćenim slojevima? Odgovor je kratak: evroatlantska transnacionalna elita koja širom sveta promoviše vulgarno – liberalni materijalizam kao najveću vrednost. U pitanju su vukovi za koju su sva deca ovog sveta van njihovog socijalnog kruga običan plen. Izgleda da je Vuletić to prevideo!
Borba za bolji svet pre sveta podrazumeva otpor samoživim mondijalističkim silnicima. Prihvatanje njihovog pokroviteljstva je, suprotno tome, uvod u novi stadijum pakla. Nemar države prema teško bolesnoj deci, samo je prirodna posledica sistema vrednosti koji nam globalni vukovi nameću. A Kosovo – vreme je da i njega sagledamo u širem kontekstu – predstavlja simbol otpora nakaradnom sistemu vrednosti u kome nema mesta nizašta drugo osim za interese mondijalističke „elite“ i njenih lokalnih eksponenata. „Kosovski zavet“ se ogleda u spremnosti na takav celoviti otpor a ne samo na odbranu teritorijalnog integriteta države. On je od ogromnog značaja ali ne smemo da zaboravimo ni identitet, socijalnu pravdu, humanost …
To je šira slika stvari, ali cela njena konstrukcija počiva na „kosovskom stubu“. Srbija koja digne ruke od Kosova i Metohije, odrekla bi se sebe i svoje dece a ne samo pomenutog dela teritorije. Neće posle toga bolesnu decu lečiti ni koliko sada, ako to nije u interesu multinacionalnih kompanija u čiju najobičniju koloniju evroatlantisti pokušavaju da nas pretvore. Loše nam je i sada kada smo njihov protektorat a kako bi nam tek bilo ako prihvatajući „kosovski ultimatum“ dopustimo i totalni unutrašnji, sistemski nastavak daljeg toka kolonijalne transformacije.
STRATEGIJA K – 1 PLUS
Svega toga moramo da budemo svesni, pogotovo ovih dana, kada nam razni dušebrižnici intenzivno poručuju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije da bi nam bilo bolje. U to može da poveruje samo neko ko je lud, naivan ili vrlo glup. Ostali koji takvu priču prihvate ili je drugima prenose, to čine iz totalnog egoizma! Jer, da i to ne zaboravim, oni što kao Vuletić sada govore da je odbrana Kosova nekakav nebitni anahronizam, verovatno su deo produžene kampanje K – 1.
(Vidovdan.org)