УБИСТВО ЊЕМЦОВА: Ко стоји иза њега?

UBISTVO NJEMCOVA: Ko stoji iza njega?

1 marta 2015

655-402-boris-nemcovMučeništvo na zahtev: ako nije koristan živ, onda je koristan mrtav? Opozicione grupe u Rusiji koje imaju podršku SAD-a nisu uspele da do sada ostvare rezultate. Njihova otvorena potčinjenost Vašingtonu u paru sa očajnom politikom ostavila je gorak ukus u ustima mnogih Rusa. Svaki pokušaj da rašire virus obojene revolucije na Moskvu, kako ga je nazvao američki senator Džon Mekejn, je propao.

Ruski predsednik Vladimir Putin nikada nije bio popularniji. Njegova mogućnost da prebrodi brojne provokacije usmerene ka Rusiji od strane NATO-a napravile su od njega šampiona koji se bori protiv rastuće nepravde Zapada koji vojno eksploatiše države u razvoju.

Stoga su se mnogi pitali šta opozicione grupe sa zaleđinom SAD-a nameravaju da postignu u svom okupljanju prvog marta. Blumberg je samo dan ranije u članku pod naslovom „Anti-Putinova opozicija želi da oživi rusko proleće“ naveo:

„Malo pre nego što je zatvoren zbog deljenja letaka na stanici metroa, ruski opozicioni lider Aleksej Navalni iskoristio je svoje poslednje trenutke na moskovskom sudu da podrži pristalice koje se okupljaju na protestu protiv Putina, zakazanom za prvi mart.

Navalnijevo sklanjanje sa protesta „Proleće“ zbog petnaestodnevne kazne pokazuje namučenost opozicije koja je pre tri godine izvela 100.000 ljudi na ulice Moskve, kao i nelagodnost Kremlja zbog mogućih nemira u Rusiji.

Pritišnjena vladinim progonom i Putinovom rekordnom podrškom u narodu, ruska opozicija se kladi da će ekonomska kriza izazvati prolećni revolt sličan onom zimskom 2011/2012., najvećem od kolapsa komunizma pre 20 godina. Nastoji se da 100.000 ljudi izađe u „antikriznu šetnju“ u Moskvi kao i u drugih 15 gradova, Oni će istaći opadajući životni standard i konflikte u istočnoj Ukrajini koji su pokrenuli sankcije SAD-a i Evropske unije protiv Rusije.“

Međutim, u ovom članku takođe je rečeno i sledeće:

„Stefan Meister, analitičar u nemačkom Savetu za spoljne odnose u Berlinu rekao je preko telefona:  „Opozicija nije bila ovoliko slaba godinama. Čak i kada imamo rastuću ekonomsku krizu u Rusiji, i dalje je velika podrška Putinu.““

Kako bi se opravdala ovakva očekivanja od „prolećne“ šetnje i virus, za koji američki senator Mekejn tvrdi da je namenjen Moskvi, bude raširen, nešto je drastično moralo da se uradi kako bi se promenilo trenutno stanje.

Perspektiva pokretanja nemira u Kremlju je bila nezamisliva sve dok lider planiranog protesta nije ubijen, doslovno na pragu Kremlja, u srcu Moskve.

Boris Njemcov je navodno upucan četiri puta u leđa u petak uveče iz vozila u pokretu. Njegovo telo tačno je položeno tako da blicevi medija uhvate Kremlj u pozadini.

Rusija je smesta osudila ubistvo, a predsednik Putin je primetio da je to „čista provokacija“.

Njemcove diskutabilne veze sa SAD-ovim agitatorima

Njemcov je vodio opoziciju koja ima podršku SAD-a godinama. Pre tri godine je uhvaćen kako ulazi u ambasadu SAD-a u Moskvi da se sretne sa novim ambasadorom u Rusiji, Majklom Mekfolom, koji je bio član odbora direktora Slobodnog doma i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).

Važnost ovoga ne može se zanemariti.

Bilo je to 2004., kada je Majkl Mekfol napisao za Vašington Post članak sa naslovom „Mešanje u ukrajinsku demokratiju nije američka zavera“:

„Da li se Amerikanci mešaju u unutrašnje poslove Ukrajine? Da. Američki uticajni agenti bi radije drugačije opisali svoje aktivnosti – demokratska pomoć, demokratska promocija, podrška građanima itd. Međutim, njihov posao, kako god ga opisali, jeste da utiče na političku promenu u Ukrajini.

Američka Agencija za međunarodni razvoj, Nacionalna zadužbina za demokratiju i nekoliko drugih fondacija sponzorisale su određene američke organizacije, uključujući Slobodni dom, Međunarodni republikanski institut, Nacionalni institut za demokratiju, Solidarni centar, Evroazijsku fondaciju, Internews i nekoliko drugih koje su dale malu tehničku pomoć ukrajinskoj zajednici. Evropska unija, pojedine evropske zemlje i Soroševa Međunarodna renesansna fondacija uradile su isto.“

Zajedno sa priznanjem Mekfola, slični izveštaji našli su se u Gardijanovom članku iz 2004., pod naslovom „Američka kampanja iza nemira u Kijevu“, u kome piše:

„Dok su dobici narandžaste revolucije ukrajinski, kampanja je američka kreacija, sofisticirana i briljantno izvedena vežba brendiranog zapadnog marketinga, koji je u četiri zemlje za četiri godine iskorišćen da pokuša da spasi nameštene izbore i sruši nepoželjne režime.

Kampanja je prvi put upotrebljena u Evropi, u Beogradu, 2000. da pobedi Slobodana Miloševića na izborima. Ričard Majls, američki ambasador u Beogradu, odigrao je ključnu ulogu. Ovaj trik ponovio je i u Gruziji gde je savetovao Mihaila Sakašvilija da sruši Eduarda Shevardnadzea.

Deset meseci nakon uspeha u Beogradu, američki ambasador u Minsku Mihael Kozak, veteran sličnih operacija u centralnoj Americi, posebno u Nikaragvi, organizovao je identičnu kampanju kako bi pokušao da pobedi tvrdog Belorusa Aleksandra Lukašenka. To je propalo. „Neće biti Koštunice u Belorusiji“, rekao je beloruski predsednik, misleći na pobedu u Beogradu.

Međutim, iskustva stečena u Srbiji, Gruziji i Belorusiji bila su od neprocenjive važnosti u zaveri da se pobedi režim Leonid Kuchme u Kijevu. Operacija sprovođenja demokratije preko kutija za glasanje i građanskih pobuna je sada toliko spretna da je sazrela u kalup za pobeđivanje na izborima drugih naroda.

Važno je razumeti šta su SAD uradile u Ukrajini, Srbiji, Gruziji, Belorusiji i Nikaragvi kao i ko je bio umešan, jer je upravo to Amerika ponovila 2011. u „arapskom proleću“ i 2013-2014. tokom takozvanog Evromajdana i tačno ono što pokušava da uradi u Rusiji danas.

To što se Njemcov direktno sretao sa Mekfolom, koji otvoreno radi na subverziji vlada kako bi se uklopile u interese Vašingtona i Vol strita, daje indikacije koliko je blisko Njemcov bio povezan sa mešanjem SAD-a.

Pored Njemcovog direktnog kontakta sa predstavnicima američkih podstrekača pobuna, Njemcovljev savetnik Vladimir Kara-Murza prisustvovao je forumima Nacionalne zadužbine ta demokratiju (NED) uključujući one održane 2011. pod naslovom „Izbori u Rusiji: glasanje i perspektiva“ i 2013. „Rusija: postmoderna diktatura?“ . Poslednjem forumu se priključio i Kara-Murzin Institut moderne Rusije, koji je deo ruske opozicione propagande.

Vrhunac promene režima zahvaljujući SAD jeste „arapsko proleće“. Atlantik u članku iz 2011. pod naslovom „Arapsko proleće: virus koji će napasti Moskvu i Peking“ kaže:

„Pre godinu dana Ben Ali i Gadafi nisu imali moć. Asad je neće imati u ovo vreme naredne godine. Ovo arapsko proleće je virus koji će napasti Moskvu i Peking“, izjavio je Mekejn.

Poređenje arapskog proleća sa virusom nije novo za senatora, ali svrstavanje Rusije i Kine u isti koš jeste. Ova izjava senatora Mekejna reflektuje trijumfalizam na ovoj konferenciji. Arapsko proleće se vidi kao proizvod dizajna Zapada i potencijalno sredstvo za preuzimanje drugih nedemokratskih vlada.

Na ranijoj sednici, senator Udal izjavio je da oni koji veruju da je arapsko proleće organska revolucija iznedrena iz ovih zemalja greše i da su Zapad i NATO posebno bili primarni pokretači rezultata u Libiji, kao i da je Zapad pomogao da se problemi pomere u Egipat, provokativno dodajući da je Sirija takođe na toj listi. „

„Ovaj virus“ je možda zahvatio vlade širom sveta isprva, ali od tafa njihov uspeh je bio ograničen velikim smetnjama u Tajlandu, Maleziji i čak u Egiptu, gde su režimi SAD-a svrgavani vojnim pučem ili nisu ni uspevali da dođu do vlasti. Ukrajinski Evromajdan koji je bio uspešan u Kijevu, učinio je da se Krim vrati Rusiji i doveo do gorkog građanskog rata na istoku zemlje, gde su provincije potonule u krvoproliće zahvaljujući Vašingtonovoj novoj klijentskoj državi.

Jasno je da je kalupu Vašingtona potrebna nadogradnja. Šta se može uraditi, na nekoliko dana od sledećeg pokušaja da se pokrenu nemiri u Moskvi? Šta pokret može iskoristiti? Žrtvu.

Njemcov, zgodna žrtva

Provokativno ubistvo u centru Moskve, u blizini samog Kremlja, moglo bi navesti lakoverne ljude da zamisle Putina kako se zavaljuje u svoju stolicu dok snajper stoji na prozoru i pogađa njegovog rivala.

Pre bilo kakve istrage, zapadnjački medijski izvori pokušavaju da navedu da Kremlj stoji iza ovog ubistva, nadajući se da će javnost poverovati u to da je rusko vođstvo dovoljno nepromišljeno i nemarno da dva dana pre protesta počini tako nešto.

Bi-bi-si u svom izveštaju „Ruski opozicioni političar Boris Njemcov je ubijen“ tvrdi:

„Umro je nekoliko sati nakon što je pozvao na skup u nedelju u Moskvi protiv rata u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je ubistvo, kako prenosi Kremlj.

U skorašnjem intervjuu Njemcov je rekao da se plaši da će ga Putin ubiti zbog protivljenja ratu u Ukrajini.“

Naravno, Bi-bi-si je takođe pomenuo namere Njemcova da iskoristi ekonomsku zabrinutost u Rusiji, zasnovanu na sankcijama koje su Rusiji uveli SAD i njihove saveznice, zbog izazivanja haosa, što je samo potvrdilo mešanje SAD-a u ukrajinske unutrašnje poslove.

Verovatnije je da su članovi opozicije ili Amerikanci lično ubili Njemceva nego da je Kremlj nespretno ubio protivnika na svom pragu, uoči samo dva dana pre protesta. Kombinacija ekonomske zategnutosti zbog sankcija SAD-a, planova rulje koja ima podršku SAD-a da izađu na ulice i sada žrtve na samo dva dana pre protesta i to žrtve koja je trebalo da vodi protest, daje SAD željene karte da izazove haos i nemir u Rusiji, što su otvoreno uradili i u susednoj Ukrajini.

Poruka američkim zamenama – budite korisni živi ili budite korisni mrtvi

Njemcove kolege će sada bez sumnje ponoviti propagandu Zapada navodeći da je Kremlj iza ubistva. Oni moraju sada shvatiti da bilo ko od njih može biti sledeći. Ako živi ne donose korist svojim stranim spozorima onda će biti na sutrašnjim naslovnim stranama, mrtvi. Njihove opcije su ograničene.

Mogu da ostanu pioni nasilnog, opasnog i nestabilnog stranog interesa ili da promene svoju ulogu plaćenih agitatora te se približe ruskoj politici u iskrenijem i konstruktivnijem smislu, čak iako ostanu u opoziciji trenutne vlasti (iako nemaju više sredstva koje su dobijali od Vašingtona).

Američki pioni van ruskih granica takođe moraju razumeti da su dani “obojenih revolucija” kojima su se svrgavale pogođene vlade prošli i da su njihovi životi sada u jednakoj opasnosti da budu izgubljeni zarad mučeništva kojim bi se podstakli opozicioni pokreti.

Gledajući Njemcevo ubistvo, svaki dobar istražitelj bi postavio pitanje „kome ovo služi?“. Naravno da koristi Kremlju da se otarasi protivnika, ali ne na ovaj način. Zapravo, jedina strana koja dobija od njegove egzekucije na ulicama Moskve su njegovi saradnici i spoljni podstrekači koji bi se suočili sa još jednim propalim protestom. Nadaju se simpatiji Rusa koji se politički dvoume i njihovom izlasku na ulice, čime bi se pridružili onima koji su do tada izbegavali proteste zbog ruske ekonomske snage pre sankcija.

Ako opozicija nije iza ubistva jednog od svojih lidera, neće se usuditi da održi protest jer bi to bilo besramno korišćenje tragedije i mogli bi umesto toga, i zarad bezbednosti i poštovanja, da žale gubitak Njemcova. Međutim, kako su verovatno oni iza ubistva sa svojim američkim pomagačima biće protesta, besramnog iskoršićenja Njemcova do maksimuma, a ožalošćeni će popuniti njihove redove.

Kada je američki senator Džon Mekejn nazvao američko mešanje virusom, on je to i mislio. To zaista jeste bolest. Ako Rusi dozvole cela nacija će postati korumpirana i iskorišćena, kao što su korumpirani i iskorišćeni opozicionari.

Autor teksta je Tony Cartalucci, geopolitički istraživač i pisac iz Bangkoka.

(Journal-neo prevod Maja Orlić)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Apis says:

    Ko ga je ubio pitajte prijateljicu iz Ukrajine. DA NIJE UPLETENA BILA BI UBIVENA JER NI JEDAN UBICA NE BI NAJBLIŽEG SVEDOKA OSTAVIO DA ŽIVI. Inače ne zalim izdajnika Nemcova uopšte.

  2. Milan says:

    Pominje se i uloga CANVASA,teroristicke organizacije prema UAE koja ima sediste u Beogradu.Sta ce mo sad?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *