UDAR NA RUSIJU: Jugoslavija je bila samo proba za Ukrajinu

UDAR NA RUSIJU: Jugoslavija je bila samo proba za Ukrajinu

10 avgusta 2014

Putin meets with government membersUoči dva poslednja rata u Evropi, onog u Gruziji u avgustu 2008. i ovog u Ukrajini, bilo je dosta „hladnoratovskih simptoma“. Zahladili su odnosi SAD i Rusije, stropoštalo se poverenje, krenule su međusobne optužbe na relaciji Vašington – Moskva. Moćne propagandne mašine su dobile naređenje da rade punom snagom. Sada mnogi političari i politikolozi kažu da zapravo Hladni rat nikada nije ni prestajao.

Prisetimo se da su u martu 1989. Gorbačov i stariji Buš saopštili da je došao kraj Hladnog rata, tvrdeći da pobednika nema. Bivši lider SSSR-a Mihail Gorbačov se seća da su mu zaista davali obećanja da se NATO neće širiti na Istok ne samo Buš i državni sekretar SAD Bejker, već i kancelar Kol, ali i drugi uticajni političari. Tada su obećavali da NATO neće preći granice Nemačke.

Ali, još u aprilu 2007. ugledni američki profesor Stiven Koen je kazao: „Prvi rov u novom hladnom ratu je već iskopan. Front će prolaziti granicom Rusije sa jedne strane, Ukrajine i Gruzije sa druge. Jedini način da se situacija smiri je da SAD odustanu od politike širenja NATO na Istok. To je uslov za dobre odnose sa Rusijom“.

Ali, tog dalekovidog profesora koji je svojevremeno bio savetnik američkog predsednika Džordža Buša starijeg, nije poslušao Buš mlađi. Reči profesora Koena izgovorene pred studentima „Lomonosova“ aprila 2007. nisu izgubile na aktualnosti ni sada.

– Kremlj ne želi zaoštravanje odnosa sa SAD, ali od njega ne zavisi hoće li biti hladnog rata ili ne. Mnogo zavisi od toga kako će se razvijati odnosi između NATO i Ukrajine i Gruzije. To je novi front novog hladnog rata.

Te 2007. predsednik Buš je potpisao zakon kojim je predviđena finansijska pomoć budućim članicama NATO, a dan kasnije je saopšteno da je Ukrajina na spisku 15 zemalja koje će sarađivati sa Amerikom u postavljanju PRO. Tada je „postavljena“ mina koja je eksplodirala ove godine u Ukrajini.

I poznati američki politikolog i nekada glavni sovjetolog Zbignjev Bžežinski, u intervjuu „Komsomolskoj pravdi“ februara 2012. godine, upozoravao je da su u poslednje dve decenije SAD izgubile razuman osećaj mere i skromnosti.

U knjizi „Strateško viđenje – Amerika i kriza globalne moći“ Bžežinski objašnjava se da su SAD rapidno gubile privlačnost u svetu zato što su preuzele ulogu „svetskog žandara“. Sada Bžežinski, koji je godinama pravio koncepcije protiv SSSR-a, a u vreme predsednika Klintona bio jedan od autora koncepcije širenja NATO na Istok, smatra da je bila greška što je Ukrajini obećavan ulazak u NATO.

Uoči rata u Ukrajini Bžežinski, kao i bivši američki državni sekretar SAD Kisindžer, smatrali su da, ako se novo rukovodstvo u Kijevu opredeli za finski model i ne bude ni u jednom bloku, dakle ni u NATO, kriza u Ukrajini se može završiti mirno i na obostrano zadovoljstvo. Međutim, u Kijevu su nove vlasti u nacionalističkoj euforiji kao prioritet postavile ulazak u NATO.

U to vreme američki emisari koji su dolazili u Kijev nisu hteli da vide kakve će to imati posledice. Počeli su nemiri na jugoistoku Ukrajine, koji su se polako pretvorili u rat.

putin_0Zašto na Zapadu za sve okrivljuju Putina, objašnjenje treba tražiti u analizi razlika njegove i Jeljcinove vladavine. Devetog avgusta se napunilo 15 godina otkako je Boris Jeljcin imenovao Vladimira Putina za premijera. Putin je od prvog dana pokazao da nije spreman da popušta kad se radi o ruskom državnom interesu i da želi da vrati ugled svojoj zemlji u međunarodnoj areni.

Putin je promenio ne samo vojnu doktrinu zemlje, već je počeo da reanimira armiju. On je znao da na zemlju sa moćnom armijom niko neće smeti da nasrne.

Glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“, Fjodor Lukjanov, kaže da je glavni motiv pripajanja Krima Rusiji bio da na to poluostrvo ne dođe NATO:

– Putin nije želeo da igra po tuđim pravilima, pa je povukao potez kojim je zaštitio ruske pozicije… Ali, nova uloga koju je preuzeo Putin u ukrajinskoj krizi je dosta rizična, jer joj se ne zna kraj – ističe Fjodor Lukjanov.

Oni koji pažljivo prate ukrajinsku krizu, prepoznaju dosta sličnosti sa raspadom Jugoslavije. I u jednoj i u drugoj zemlji je došlo do bujanja nacionalizma, pa je vrlo interesantno mišljenje sociologa Alekseja Roščina u moskovskoj „Nezavisimoj gazeti“:

– Žalosno je ali tačno – rano smo se poradovali mirnom razlazu sa Ukrajinom i bez razloga sa visine razmatrali „jugoslovenski scenario“, ponavljajući da je „kod nas tako nešto nemoguće“. Ispalo je da je tip sukoba Srbije i Hrvatske, kad je reč o Rusiji i Ukrajini, bio samo „zamrznut“ na 20 godina i sada se „odmrzao“. Posledice sukoba mogu biti gore, jer je Ukrajina daleko veća od Srbije i Hrvatske – tvrdi Roščin.

On sada upozorava da je važno da se ne dopusti da se sukob u istočnoj Ukrajini pretvori u – veliki rat.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *