Udarila Amerika na Mađarsku

Udarila Amerika na Mađarsku

10 novembra 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

“Rat sankcijama” koji su protiv Rusije povele SAD i EU, mnoge navodi na razmišljanje do čega će dovesti takva politika. Kolaps koji je još jednom zapljusnuo svetsko tržište, svedoči o novom zamajcu ekonomske krize. Evropska centralna banka (ECB) nije uspela da pronađe dopunske finansijske stimulanse za izlazak evropske ekonomije iz krize. ECB takođe nije u stanju da uspešno podrži ekonomiju evrozone putem uvođenja vanrednih mera, zbog protivljenja Nemačke, priznaju izvori iz Brisela. “Investitori su zaista zabrinuti stanjem u Evropi i pogoršanjem ekonomskih pokazatelja koje uočavamo” – konstatuje Volter Tod, finansijski stručnjak američke kompanije Greenwood Capital Associates LLC.

MMF je pogoršao prognoze za svetsku ekonomiju, a rukovodioci Federalnog rezervnog sistema SAD priznali su da se to može negativno odraziti na tempo rasta bruto-nacionalnog proizvoda. “Ekonomski rast u svetu je i dalje razočaravajući, uz to su sačuvani i geopolitički rizici i strahovanja sa širenjem Ebole” – sumira rezultate Tim Šreders, menadžer kompanije Pengana Capital Ltd. u Melburnu.

I u takvoj pozadini Vašington i Brisel traže od evropskih zemalja da odustanu od mnogih ugodnih projekata sa Rusijom. Treba li se čuditi porastu protivljenja sličnim zahtevima?

“Mađarski premijer Viktor Orban – piše Džekson Dil, poznati politikolog u The Washington Post– izjavio je da je primer delovanja Putina u Rusiji dostojan podrške. Premijer Slovačke Robert Fico uporedio je moguće razmeštanje vojske NATO pakta u svojoj zemlji sa “sovjetskim upadom 1968. godine”, a isto to su izjavile i vlasti u Češkoj. Ove zemlje su se takođe usprotivile antiruskim sankcijama”. I to su sve zemlje-članice NATO pakta, sa zebnjom konstatuje autor teksta, dodajući da se još jače proruske pozicije osećaju u Srbiji koja predstavlja kandidata za članstvo u EU. Džekson Dil čak dopušta mogućnost da su se “mnoge zemlje-članice NATO pakta počele tiho priklanjati na stranu Moskve”.

U stvari su Evropljani prisiljeni da naprave izbor za koji nisu spremni i koji bi želeli izbeći.

Odluka SAD da uvedu sankcije protiv niza mađarskih političara, privrednika i predstavnika poreskih organa, izazvalo je šok u Budimpešti. Do sada se na tako nešto nije usuđivala čak ni Evropska komisija, koja je više puta optuživala Viktora Orbana za kršenje zahteva i standarda EU. Međutim, ne treba se isuviše čuditi. U pitanju je sudbina najznačajnijeg projekta od vremena okončanja Hladnog rata, pa se putem sankcija i drugih mera pritiska pokušavaju životno važni interesi Rusije potčiniti interesima Zapada. U tom projektu Mađarska se pokazala kao “najslabija karika” u redovima EU.

U ovom trenutku u lageru EU država Mađarska je predvodnik nezadovoljnih antiruskom politikom Brisela i Vašingtona. Ovih dana je Peter Sijarto, šef mađarskog MIP-a, izjavio da su sankcije koje su uvedene Moskvi “neefikasne” i da nisu dovele do deeskalacije krize u Ukrajini. “Istovremeno, strada ekonomija EU, a najviše su pogođene zemlje centralne Evrope” – podvukao je P. Sijarto. Prema njegovim rečima, privreda Mađarske zbog sankcija prema Moskvi svakodnevno gubi oko 50 miliona forinti (oko 206 hiljada dolara). “Rusija je po veličini naš treći trgovački partner i mi smo, na žalost, u ovoj godini izgubili 12% izvoza u Rusiju i ZND” – posvedočio je mađarski ministar.

Češka i Slovačka kao susedi Mađarske u regionu, analogno ocenjuju sankcije. Na njihovu stranu se priklanjaju i “starosedeoci” EU koji su ozbiljno oštećeni “ratom sankcijama”, posebno Finska.

Sve ovo potkopava propagandnu verziju o “jedinstvu” Evrope koja se navodno sjedinila pod antiruskim parolama. Uprkos namerama predsednika SAD Baraka Obame, sankcije prema Rusiji nisu uspele. Štaviše, sve izolovanije izgledaju SAD. A nezadovoljstvo pokazuju zemlje centralne i istočne Evrope, koje su uvek smatrane kao sprovodnice američkih geopolitičkih interesa. Kao što ispravno tumači The Washington Post, “predsednik SAD Barak Obama nije primetio kako su “rusofobi” u istočnoj Evropi smenjeni političkim delatnicima koji nisu spremni da žrtvuju svoje ekonomske interese sa Rusijom, radi ciljeva NATO pakta”…

Naravno, Bela kuća nije mogla da izjavi da zabranom ulaska u SAD brojnim mađarskim državljanima želi da kazni Budimpeštu zbog spoljnopolitičke tvrdoglavosti i da šalje odgovarajući signal drugim evropskim zemljama. Zbog toga su sankcije obrazložili porezima prema američkim firmama koji deluju u Mađarskoj. Ipak, izbor trenutka je indikativan, jer poreske diskusije ne traju jedan mesec. Pored toga, mađarski mediji su u nedoumici zašto su u crni spisak Vašingtona, ako su tamo zabrinuti poreskim sistemom Mađarske, ušli i rukovodioci Instituta za ekonomska istraživanja (bliski sa vladajućom partijom Fidesz) i mađarski biznismeni. Internet portal HungarianVoiceukazuje da je kao uzrok sankcija možda postalo nezadovoljstvo odvojenim saopštenjima mađarskih rukovodilaca i opštom tendencijom “zbližavanja Rusije i Mađarske”.

Ekonomska kriza u Evropi prinudila je vlasti u Mađarskoj da se i ranije distanciraju od mnogih koraka vlasti u Briselu. A sankcije SAD i EU protiv Rusije samo su pojačale težnju Budimpešte da vodi samostalnu politiku. Naravno, članstvo Mađarske u EU i NATO paktu nameću ozbiljna ograničenja, ali je očigledna tendencija ka većoj samostalnosti. I upravo je to, a ne poreske žalbe nekih američkih firmi, izazvalo nezadovoljstvo Vašingtona.

Mađari imaju problema i na nivou EU. Tibor Navračič, kandidat Mađarske za novi saziv Evropske komisije, uspešno je prošao debatu u odgovarajućem komitetu Evropskog parlamenta, ali je na plenarnom zasedanju odbijena njegova kandidatura za mesto komesara EU po pitanjima obrazovanja, kulture, omladine i državljanstva. Odbijena od strane one većine koja se ranije zalagala za prekid veza sa Rusijom.

Ta većina posebno ne može da oprosti Tiboru Navračiću intervju koji je dao nemačkom časopisu DieWelt,gde je u svojstvu minsitra inostranih poslova izjavio: “Jedino što ćemo postići sankcijama jeste dalje povlačenje Rusije iz Evrope. Prvi znaci su već vidljivi, Kina i druge zemlje obezbeđuju Moskvu onim što ona više ne dobija od Zapada, a Rusija sada u te zemlje izvozi svoje sirovine. Na kraju krajeva, Evropa će oslabiti, a Rusija će okrenuti leđa Evropi. Viktor Orban nije jedini koji se pridržava ovakve tačke gledišta u Evropi – u svakom slučaju, on to najjasnije iskazuje”.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Neša says:

    Prijatno znenađenje sa Mađarske strane! Neverovatno je da neko u EU ima muda da kaže ne amerima! Sa druge strane Bugari se ponašaju onako kako se i očekuje od njih, uvlakački i podanički!

  2. nedo says:

    Ponavlja se 1941 god i dilema na koju stranu, 1948 god i infobiro. Sada bi samo lud izabrao EU i SAD pored Rusije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *