Ухапсите Брамерца

Uhapsite Bramerca

30 marta 2019

Piše: Filip Rodić

VAŠINGTON je uvek na kratkom lancu držao institucije zadužene za međunarodnu pravdu. Nekada je to radio diskretno, ispod žita, ali sada su maske konačno pale. Međunarodni sudovi su dobri, ali samo ako rade u skladu s američkim interesima i vrednostima

VEĆ je dokazano van svake razumne sumnje da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu politička alatka za sprovođenje američkih interesa. Od „konsultacija“ s Vašingtonom koje je predsednik ovog suda i njegovog naslednika u vidu nekakvog „mehanizma“ Teodor Meron imao kada god bi „imao situaciju“, što dokazuju depeše Stejt departmenta, preko političke trampe koja je dovela do imenovanja Serža Bramerca za glavnog tužioca, do krajnje kontroverznih sudskih odluka. Kakav ugled može imati sudija kojem se uopšte postavlja pitanje da li je „vršio pritisak“ na sebi podređene kolege?

DOSKORO su se ovakve pritužbe na rad Haškog tribunala, iako osnovane, mogle podvoditi pod „teorije zavere“ izazvane nespremnošću Srba zatrovanih malignim ruskim uticajem da se suoče s prošlošću i zločinima počinjenim u njihovo ime. Sada, zahvaljujući javnim nastupima najviših američkih zvaničnika, to više nije moguće. Postalo je jasno da se ne sme dozvoliti da postoji pravda koja je u suprotnosti s američkim interesima i da će, ako se tako nešto pokuša, to biti surovo sasečeno u korenu.

AMERIČKI savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton iskoračio je početkom prošlog septembra nazvavši Međunarodni krivični sud, čiji je autoritet priznalo i prihvatilo 125 država, „nelegitimnim“ i zapretio da će Vašington upotrebiti „sva potrebna sredstva“ da od njega zaštiti svoje i građane savezničkih zemalja, uključujući i sankcije i krivični progon zvaničnika ovog tribunala. Ovo reagovanje izazvale su najave da bi se Sud mogao pozabaviti zločinima američkih snaga u Avganistanu i izraelskih prema Palestincima. Baklju je od njega preuzeo državni sekretar Majk Pompeo, koji je prvo početkom prošlog decembra izjavio da će Vašington podržavati samo one međunarodne institucije koje rade u njegovom interesu, da bi 15. marta ponovio Boltonovu pretnju sankcijama svakome ko zatraži ili je uključen u neku istragu protiv američkih građana. „Odlučni smo da zaštitimo američke i savezničke vojnike i civile od straha od nepravednog progona zbog dela počinjenih u odbrani naše velike nacije“, rekao je Pompeo.

PRVA žrtva američkih pretnji već je pala krajem januara ove godine kada je sudija Kristof Flige podneo ostavku na funkciju u Međunarodnom krivičnom sudu. Flige, koji je od 2008. radio u Haškom tribunalu, rekao je da se povlači zbog „šokantnog“ pritiska SAD koje smatraju da su „iznad zakona“. Upravo je Flige jedan od zvaničnika Međunarodnog krivičnog suda koji je radio na preliminarnoj istrazi navoda da su američki vojnici i operativci CIA počinili zločine u Avganistanu.

DOLAZIMO do toga da ako je Srbija „na pogrešnoj strani istorije“ kada ne sledi politiku Sjedinjenih Država na međunarodnoj sceni, kao što je povodom podrške legalnim i legitimnim vlastima u Venecueli rekao američki ambasador u Beogradu Kajl Skot, onda je na pogrešnoj strani i kada sarađuje s Međunarodnim krivičnim sudom i sličnim institucijama. Ako je američka politika da se progone i sankcionišu sudije i tužioci koji istražuju moguće zločine SAD, onda bi i Srbija trebalo da sledi tu liniju, ukoliko hoće da bude na pravoj strani istorije. Iako je sada u najvećoj meri kasno i iako smo se baš zbog te saradnje već našli na pogrešnoj strani istorije, stvari se, možda, još nekako mogu ispraviti i zato – uhapsite Bramerca.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *