Уколико почне рат ОВЕ ЗЕМЉЕ морају да СТАНУ НА СТРАНУ РУСИЈЕ

Ukoliko počne rat OVE ZEMLJE moraju da STANU NA STRANU RUSIJE

4 februara 2019

Rusija nije član NATO alijanse, ali ipak ima snažne političke i ekonomske partnere širom sveta. Neki od njih su čak obavezni da podrže Rusiju u slučaju sukoba.

– Rusija ima samo dva saveznika: svoju vojsku i mornaricu – imao je običaj da kaže car Aleksandar III, ruski imperator. Ovaj citat iz 19. veka često se koristi kada ljudi naglašavaju da se na međunarodnoj sceni, posebno u teškim vremenima, Rusija može osloniti samo na sebe. Međutim, ovo ne znači da Rusija nema zemlje koje može da nazove svojim prijateljima.



Čak je i predsednik Rusije Vladimir Putin citirao cara Aleksandra III kada je odgovarao na pitanje o saveznicima Rusije u 2015. godini, iako je brzo objasnio da se šali i da Rusija definitivno ima strane saveznike. Ali ko su oni?

Post-sovjetski savez

Govoreći o zemljama sa kojima Rusija ima pravno obavezujuće sporazume o međusobnoj odbrani, tu pre svega spadaju članovi Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), međuvladin savez stvoren 1992. godine koji sada ujedinjuje šest post-sovjetskih država: Rusiju, Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Prema povelji ODKB-a, među njenim ciljevima je „pružanje kolektivne zaštite u slučaju ugrožavanja sigurnosti, stabilnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta“ država članica.

U dokumentu se naglašava da članovi preferiraju politička sredstva za postizanje ciljeva grupe, ali se ODKB može pohvaliti i kombinovanom vojnom snagom koja broji oko 25.000 vojnika.

Snage ODKB-a nikada nisu bile pozvane u borbu, ali organizacija sprovodi redovne vojne vežbe. Odgovarajući prošle godine na pitanje ko su ruski saveznici, Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov pomenuo je prvo članove ove organizacije.

Dve druge zemlje koje imaju pravno obavezujuće sporazume sa Rusijom su Abhazija i Južna Osetija, obe samoproglašene republike, priznate od strane samo pet članica UN, uključujući i Rusiju.

Moskva garantuje zaštitu ovim republikama i one su, zauzvrat, dužne da pomognu Rusiji u slučaju napada, iako su njihove vojne sposobnosti daleko skromnije, ističe Raša bijond.

Zemlje koje Rusija smatra saveznicima

Iako su, strogo govoreći, ovo sve zemlje sa kojima Rusija ima sporazum o vojnom usklađivanju, postoje još neke države koje se nazivaju ruskim saveznicima, iako sa njima nema zvaničnih sporazuma.

Među njima je Sirija, a Rusija pomaže vladi Bašara al Asada u vojnom i političkom smislu.

– Naravno, Sirija je naš saveznik. Ali, koliko ja znam, mi nemamo dokument o sveobuhvatnim savezničkim odnosima – rekao je Peskov.

Drugi primer je Kina: azijski ekonomski gigant je član BRIKS-a (ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj privrednog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike) i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), ekonomskih saveza u kojima Rusija takođe učestvuje.

Pored toga, ruska vojska redovno održava zajedničke vojne vežbe sa svojim kineskim kolegama.

Komentarišući jednu takvu vežbu 2018. godine, Peskov je Kinu nazvao saveznikom.

Analitičari, sa druge strane, veruju da bi ovo moglo da bude preterivanje. Kako je rekao Sergej Karaganov, koji je na čelu Saveza sa spoljnu i odbrambenu politiku, „naše zemlje se sve više približavaju, ali vojni i politički savez je nemoguć“.

– Rusija ne želi da bude kineski mlađi partner i ne možemo biti stariji. Stvari su dobre ovakve kakve jesu – istakao je on.

Indija može da se nazove drugim potencijalnim saveznikom, a na mnogo načina, rusko-indijski odnosi su slični rusko-kineskim vezama: Indija je takođe ušla u BRIKS i ŠOS, održava zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i rado kupuje rusku vojnu opremu, ali ovde se nailaze na neke probleme.

Kako je rekao politički analitičar Aleksandar Kramčikin, „Rusija pokušava da stavi Indiju u trilateralni savez sa Kinom, dok joj je potreban i savez protiv Kine“.

Odnosi u ovom trouglu su prilično komplikovani, a na kraju krajeva, sve države na prvo mesto stavljaju svoje interese.

(RTBH)

KOMENTARI



7 komentara

  1. DRAGAN says:

    Vrlo moguce da do rata dodje.

  2. Velika Metla says:

    Rusija ima jednog saveznika koji je NIKADA neće napustiti! A to je zima!

  3. Zivoder iz Oseka i Ovcare says:

    Povrsan tekst;gde su drzave L.Amerike,Afrike,ili Srbija koja je najveci saveznik Rusije oduvek???

    • Miraš says:

      Ne budi naivan. Zašto bi Srbija trčala kao ždrebe ispred rude? Slovenstva više nema! Onu Slavjanku što je puštaju na početku parade u Moskvi treba da ukinu, ne zaslužuju je više, današnji Rusi se kite onim što im više ne pripada. Zašto Rusi onoliko ulažu u Hram Svetog Save? Je li to njihova "Crkva pokajnica"? Mi ne održavamo pravoslavlje u velelepnim i nakićenim hramovima, nas su održale male i skromne crkve brvnare. Srbija nema ni slovenskih ni ruskih saveznika. Pokazalo se to veoma jasno 90-tih. Evo sankcija za koje je na SB UN glasala i Rusija ili nije stavila na njih veto što je isto kao da je glasala: 1) Zabrana izvoza oružja u tadašnju SFRJ uvedene su 26. septembra 1991 godine; 2) 30. maja 1992. SB UN usvojio je Rezoluciju 757 o SRJ, kojom se Srbiji i Crnoj Gori, kao glavnim krivcima za rat u BiH (???), uvode sankcije bez presedana u istoriji UN; 3) krajem marta 1998. SB UN usvojio je Rezoluciju 1160 o uvođenju embarga na izvoz oružja u SRJ u cilju podrške miru i stabilnosti na Kosovu. ... Početkom juna 1999 godine rukama Rusije, rukama Viktora Černomirdina, Milošević je nateran da kapitulira pod ponižavajučim uslovima. Interesantno je da 10 g0ina kasnije, 2009 godine, Viktor Černomirdin dobio je Orden "Zasluge pred otadžbinom" prvog stepena, za visok doprinos jačanja međunarodnog autoriteta Rusije, dakle za vreme Putina i to u fazi njegove osnažene vladavine. Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova govoreći o tim pregovorima u Beogradu početkom juna 1999 godine rekao je: "Milošević je tada pitao Černomirdina - Da li će nam Rusija, ako ovo (Kumanovski sporazum) ne prihvatimo, pomoći na bilo koji način. Ruski ambasador je rekao - "Ne, i mi ćemo se pridružiti daljem napadu na Jugoslaviju. Tako je otvoreno rekao. Ruski generali su počeli da plaču ali su rekli da će oni stati uz svoju državu". Za kakav autoritet je Černomirdin dobio orden 2009 godine, za to što su pripretili Miloševiću i ostavili ga hladno u najgorem periodu za državu Srbiju? NAJVAŽNIJE: Zašto u Kremlju i dan danas vrlo rado i veoma predusretljivo primaju Amero-Srbe iz Beograda? Jesu li i domaćini Amero-Rusi? Kome su dali orden Aleksandra Nevskog? Da li Rusi imaju Vladimira Vladimiroviča Vučiča za predsednika Rusije? ... Rusi dosad nisu skinuli ni jedan američki avion, ni helikopter, ni dron. Čak i u Donbasu gde su navodno njihovi najrođeniji skidaju samo ukrajinske dronove, a američke NE. Koliko letelica NATO-a smo mi oborili za nepuna tri meseca u proleće 1999 godine i to sa puno slabijom vojnom silom nego što je ruska? Stavi se upamet, Rusi mogu samo da nam zavide. Ma koliko da je velika i navodno moćna ta njihova Rusija, današnji Rusi nama nisu ni blizu, ni do kolena.

  4. Kulak says:

    Rusi su navikli da izvan svojih granica nemaju saveznika.U tome i jeste njihova snaga.Savezništvo je relativan pojam.Kad zagusti,najpouzdanije se uzdati u vlastitu snagu.

  5. Kurgan says:

    Jedini pouzdan saveznik Rusije,uvek je bila samo njena armija.

  6. petrovgrad says:

    Niko nije skrenuo s uma da napadne Rusiju. Za svakoga ko se opredeli na takav potez sledi mu totalno uništenje. Ko je lud da povuče takav potez. Ko još veruje da će PARIZ, bERLIN,...Wujor, Vašington ,.. da prođu kao Alep ili Damask. Nikada neće biti svetskog rata. Lokalni nikada nisu ni prekidani, ali svetski medju velesilama nikada.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *