UKRAJINA – Da li je Obama u ovom političkom boks meču pobedio Putina?

UKRAJINA – Da li je Obama u ovom političkom boks meču pobedio Putina?

25 februara 2014

Vladimir Putin Barak ObamaPiše: Siniša Sinadinović

Nakon tromesečnih demonstaracija na ulicama Kijeva, predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izgubio je politički-boks meč od lidera ukrajinske opozicije i nekadašnjeg svetskog prvaka u boksu Vitalija Klička.

Zašto je došlo do ovakvog razvoja događaja u ovoj zemlji koja se nalazi na raspeću između Istoka i Zapada? Najpre treba reći da su Ukrajina, i njen glavni grad Kijev, kolevke Ruske države, i da je i u vreme ruskih careva i u vreme sovjetskih crevnih faraona, ova država igrala i igra vrlo važnu i moglo bi se reći presudnu ulogu u određivanju moći i snage ruske imperije.

Naime prošle 2013. godine navršilo se 1025 godina od pokrštavanja Rusa. U povodu tog jubileja, 27. jula predsednik Rusije Vladimir Putin je u Kijevu učestvovao u svečanosti na Vladimirskom bregu, gde je prema predanju knez Vladimir 988. godine krstio svoju svitu i Kijevljane čime je započelo širenje hrišćanstva u Rusiji. Pokraj spomenika knezu Vladimiru (uz prisustovo 1000 ljudi) služen je moleban u kojem su molitveno učešće uzeli poglavari i predstavnici 15 pomesnih pravoslavnih crkava. Ovoj svečanosti su prisustvovali i predsednici Ukrajine, Moldavije i Srbije.

Može se s pravom reći da je prošla godina bila i godina ruskog predsednika Vladimrira Vladimiroviča Putina koji je od strane vodećih britanskih listova izbaran za svetsku ličnost godine. Ta titula mu je između ostalog pripala prvenstveno zbog njegove uloge u Siriji. Putin je bez svake sumnje u događajima oko Sirije u pokušaju Vašingtona da svrgne sa vlasti Bašara el Asada, odigrao dosad možda najbolju političku partiju šaha sa Belom kućom. Veštom igrom zaustavio je mogućnost vojne intervencije Vašingtona, i pritom je omogućio Asadu da zadrži vlast u većem delu Sirije. Ovaj potez Putina je nešto što mu zvanična Evro-američka administracija neće nikad oprostiti, i jasno je bilo da će Vašington-Brisel čekati prvu priliku da mu vrati ako je moguće desetostruko više.

I nisu morali dugo da čekaju, naime, dok je Putin kako se za trenutak činilo uživa u lovorikama svoje uspešne godine, usledila je pobuna ukrajinske opozicije na centralnom trgu Majdan u Kijevu, na čijem čelu se našao doskorašnji svetski vicešampion u boksu Vitali Kličko. Kao što se zna, uzrok izbijanja demonstracija bila je odluka predsednika Viktora Janukoviča da ne stavi svoj potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. U sukobima demonstranata i policije na ulicama Kijeva do sada je poginulo najmanje 77 osoba, a 603 je povređeno, dok je 390 zadržano na bolničkim liječenju. Prema zvančnom saopštenju ukrajinskog MUP-a, 130 pripadnika bezbednosnih snaga je ranjeno iz vatrenog oružja.

Nakon najave EU i mogućnosti uvođenja sankcija Ukrajini, lider opozicije Vitali Kličko je uz pomoć ministara spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske primorao predsednika Janukoviča da potupiše sporazum, sa mogućnošću raspisivanja prevremenih izbora. Predsednik Vrhovne rade (Sukupština) Ukrajine Vladmir Rjabak je takođe podneo ostavku, dok je Janukovič sa svojom porodicom napustio Kijev i našao privremeno utočište u Harkovu. Time je glavni grad Ukrajine u potpunosti preuzet od strane sledbenika Vitalija Klička. Potpisanim sporazumom sa predsednikom Janukovičem, Kličko je uspeo da omogući oslobađanje iz zatvora nekadašnje primijerke Julije Timošenko. U međuvremenu, Vrhovna rada usvojila je i odluku o obnavljanju važenja Ustava iz 2004. godine kojim se, između ostalog, redukuju ovlašćenja predsednika države: „Novi“ parlament je potom doneo i odluku o smeni Janukoviča sa mesta predsednika Ukrajine kao i raspisivanje parlamentarnih i predsedničkih izbora za 25. maj ove godine.

Postavlja se suštinsko pitanje, šta se dešava sa zvaničnom Moskvom, tačnije sa njenim predsednikom Vladimirom Putinom, zašto nije uspeo da pomogne svom prijatelju i čoveku od poveranja Viktoru Janukoviču, kao što je to učinio u slučaju sa sirijskim predsednikom Asadom. Razlog prevenstveno leži u pažljivo biranom tajmningu od strane Vašingtona-Brisela, a to su Zimske olmipijske igre u Sočiju. Kao što se zna, ove igre su do sada najskuplje u istoriji olimpijskog sporta i da je predsednik Rusije, lično uložio svoj autoritet da one proteknu na vrhunskom nivou. Vidno je da je kompletan vojno-policijsko bezbedonosni aparat Rusije angažovan na održavanju sigurnosti i bezbednosti tokom Olimpijade. I pored toga što je sve vreme postajala potencijalna opasnost od terorističkih napada, i mogućnosti da se ponovi nešto slično kao na olimpijadi u Minhenu 1972. godine, Putin je učinio i dodatne napore da ne bi došlo do bilo kakvog incidenta ili terorističkog napada u samom Olimpijskom selu, na sprotskim borilištima ili u samom gradu Sočiju.

Sigurno je da su Evro-atlantski geopolitički statezi nakon neuspeha u Siriji, planirali povoljan tajming za izvođenje ovog puta „Ukrajinske vatrene revolucije“. Pažljivo je biran momenat da vrhunac revolucije bude u toku održavanja Olimpisjkih igara (7-23. februara), znajući dobro da Putinov sistem odbrane neće izdržati na dva fronta. Ovom prilikom se pokazalo da samo naivni i politički analfabeti mogu da zaključe da je Evro-američka imperija na umoru. Bela kuća je uz logističku pomoć Pentagona, angažovala je Kavkaske mudžahedine, koji su kao vukovi opkolili Soči, čekajući svaku pogodnu priliku da terorističkim napadom unište Putinov desetogodišnji trud, da i na ovaj način organizacijom Zimiskih olimpijskih igara posle dvadeset godina Rusiji vrati ugled i status svetske sile. Dobro je znano da su Olimpijske igre mnogo više od sportskog takmičenja, toga su podjednako svesni i u Vašingtonu-Briselu i u Moskvi i u Pekingu.

Treba se podsetiti da ovo nije prvi put da se Rusija nalazi pred velikim iskušenjima tokom održavanja Olimpijskih igra. Takva situacija je bila i 2008. godine kada je na dan otvaranja letnjih olimipijskih igrara u Pekingu, Gruzija napala Južnu Osetiju i Abhaziju koje su odbile poslušnost zvaničnom Tbilisiju. Nakon vojne intervencije Gruzije koja je bila pod direktnom kontrolom SAD-a, usledila je uspešna kontraofanziva Moskve koja je stala u odbranu Južne Osetije i Abhazije.

Kakav duh stanuje u Vašingtonu, tačnije u Beloj kući i Pentagonu pokazuje i istorijska činjenica da je u vreme antičke Grčke postojalo pravilo da se tokom održavanja Olimpijskih igara, prekidaju ratni sukobi grčkih polisa, i da tokom tog primirija svi učestvuju na Olimpijskim igrama. Jasno je da su Vašington i Brisel odavno u svojoj oholosti prevazišli duh starogrčkog paganstva. Gosopodari zapadnog sveta pokazuju svoje pravo lice koje nema nikakvog dodira ni sa helenskom ni sa hrišćanskom etikom. Tu odavno caruju i gospodare mračne sile okultno-ezoteričnih i magijskih kultova Bliskog istoka i drevnog Egipta.

Velika-šahovska-ploča-Zbigniew-BrzezinskiO tome koliki značaj za Vašington-Brisel, ima Ukrajina napisao je u svoj knjizi „Velika šahovska tabla“ jedan od arhitekata savremene američke geopolitike Poljak Zbignjev Bžežinski. Evo nekoliko citata iz pomenute knjige.

„U međuvremenu će se verovatno francusko-nemačko-poljska saradnja unutar EU i NATO-a znatno produbiti, posebno u području odbrane. Ova bi saradnja mogla postati i zapadno jezgro u odnosu na neke šire sigurnosne aranžmane koji bi s vremenom mogli uključiti i Rusiju i Ukrajinu. Uzevši u obzir posebni geopolitički interes koji Nemačka i Poljska imaju za nezavisnost Ukrajine, može se pretpostaviti kako će i Ukrajina s vremenom biti uključena u te posebne francusko-nemačko-poljske odnose. Do 2010. godine, francusko-nemačko-poljsko-ukrajinska saradnja, koja bi obuhvatala nekih 230 miliona ljudi, mogla bi prerasti u partnerstvo koje bi snažilo geostratešku dubinu Evrope“.

Na kraju može se reći, da je prva runda globalnog političkog boks meča oko Ukrajine između Putina i Obame, završena u korist američkog predsednika. Naime, Putin se nakon poraza ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i prepuštanja Kijeva lideru opozicije Vitaliju Kličku nalazi u svojevrsnom političkom nok-daunu. Udarac produženom rukom (podlaktica-Nemačka, nadlaktica Francukska, pesnica Poljska i bokserska rukavica Vitalij Kličko – Ukrajina) ispod pojasa Baraka Obame u političkom MMA ( Mixed Martial Arts) ringu, ruskog predsednika Putna je za trenutak bacio na kolena. Da li će se nakon ovog prljavog udarca Baracka Husseina Obame, Vladímir Vladímirovič Pútin uspeti da oporavi i ponovo nastaviti borbu u politčkom MMA oktagonu ostaje da se vidi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *