Ukrajina seče granu na kojoj sedi

Ukrajina seče granu na kojoj sedi

13 avgusta 2014

Arseniy YatsenyukVrhovna rada Ukrajine izjasnila se za uvođenje paketa sankcija protiv Rusije, uključujući obustavu tranzita gasa preko ukrajinske teritorije u Evropu. Prošle nedelje premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk je objavio da će u svojstvu sankcija protiv Moskve Kijev prekinuti tranzit ruskog gasa za evropske potrošače.

Ukrajina je pripremila svoj spisak sankcija protiv Rusije, ali nije shvatila jedno: sličnim korakom ona neće kazniti Moskvu, već svoje saveznike u Evropi, na kojoj Ukrajini ostaje jedino da računa.

Čini se nelogičnim prekinuti još jedan izvor prihoda u situaciji kada Ukrajina živi od kredita EU i MMF. Zbog smanjenja obima trgovine sa Rusijom samo ove gdoine Ukrajina će izgubiti više od 7 milijardi dolara. Gubitke od zabrane tranzita gasa preko njene teritorije analitičari procenjuju na 4 milijarde dolara godišnje. Nadoknadu ove štete, kao i pomoć oko ispuruka gasa Ukrajini Kijev čeka od svojih novih evropskih partnera, kojima se on sam sprema da taj gas zatvori. Treba primetiti da je pre toga ukrajinska strana više puta izjavljivala spremnost da osigura pouzdan tranzit ruskog gasa, koji se preko njene teritorije dostavlja evropskim potrošačima.

Što se tiče gasa za samu Ukrajinu, od 16. juna ruski Gasprom ju je prebacio na sistem pretplate, posle odbijanja Kijeva da plaća dugove za već iskorišteni gas. Rešavanje dužničkog pitanja strane su prenele u Stokholmsku arbitražu. Prošle nedelje Kijev je takođe zatražio od ruske gasne kompanije da revidira tranzitni ugovor, sklopljen od 2009. do 2019. godine. U protivnom i ovo pitanje Ukrajina namerava da precizira na sudu – tačnije do zime rešenje teško da će se se pojaviti. Pri tome evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, posrednik na pregovorima Rusije i Ukrajine u gasnom pitanju, više puta je podvlačio neophodnost da se pronađe kompromis pre zime, ističući da ako podzemna skladišta gasa u Ukrajini ne budu popunjena, Evropu opet očekuje nedostatak goriva.

U međuvremenu Ukrajina pomno prati sudbinu gasovoda Južni tok, koji Gasprom gradi u Evropi, kako bi diverzifikovao puteve isporuke gasa u Evropu i samim tim učinio ih nezavisnim od posrednika. Gaspvod se gradi zaobilazeći Ukrajinu i smanjiće zavisnost Evrope od raspoloženja Kijeva za 60 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Sada se oko 80 milijardi kubnih metara isporučuje u Evropu preko Ukrajine. Kako smatra ekspert Centra za istraživanje evropske politike u Briselu Arno Berens,

Severni tok, naravno, smanjio je zavisnost onih zemalja koje uvoze ruski gas od ukrajinskog tranzita. Sada oko 50% ruskog gasa ide preko Ukrajine, a tada je to bilo 80% i čak i više. I zato važnost Ukrajine kao tranzitne zemlje pada. I takvi projekti kao Južni tok još više će smanjiti ovu zavisnost. Takođe postoje alternativni putevi transporta gasa koji ne prolaze preko Ukrajine, na primer gasovod Jamal i drugi. Oni se u datom trenutku ne koriste punim kapacitetom, i može se iskoristiti njihov potencijal kako bi se isporučio potreban obim gasa, prema ugovorima Gasproma sa Evropom.

Ipak sa sudbinom Južnog toka takođe ne ide sve glatko. Uvoznici gasa iz Evrope shvataju pogodnosti i neophodnost alternativnog puta isporuke energenata, mada Brisel zahteva od zemalja preko čije teritorije vodi gasovod poštovanje niza formalnosti. Evropska komisija pokušava da blokira projekat, argumentujući to time što on ne odgovara normama trećeg energetskog paketa koji zabranjuje kompanijama proizvođačima gasa da poseduju magistralne cevovode u EU. To koči izgradnju. U kratkoročnoj perspekivi mogući prekidi u tranposrtu energenata preko Ukrajine pretvoriće se u skok cena nafte za evropske potrošače u proseku za 10 dolara za barel. Jer Transnjeft će morati da traži alternativne maršrute (varijanta preko Baltičkog mora i gasovod na teritoriji Belorusije). A sudbina isporuka gasa direktno će zavisiti od brzine realizacije projekta Južni tok. Najviše će postradati zemlje Istočne Evrope – Bugarska, Slovačka, Češka, Mađarska, štetu će osetititi i Austrija i Italija. Tako će se demarš Kijeva pretvoriti u prvom redu u sankcije protiv ovih evropskih država.

Posle izjave premijera Jacenjuka s ukrajinske strane usledili su demanti. Ipak ne odgovara svima u Evropi zavisnost od protivrečnih obećanja nepouzdanog novog saveznika. Mnoge zemlje uvoznice energenata su uverene da Evropa treba sebe da obezbedi i da smanji zavisnost od tranzitne zemlje. Južni tok (planirani kapacitet od 63 milijarde kubnih metara godišnje) treba da bude postavljen preko dna Crnog mora. On će proći preko teritorije Bugarske, Srbije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije. Nedavno se projektu pridružila Austrija. Ona je izjavila da isporuke gasa ne treba da budu talac političkih nesuglasica. Direktor austirjske naftne kompanije OMV Gerhard Rojs istakao je da konfrontacija Zapada i Rusije u kontekstu situacije u Ukrajin neće ukinuti planiranu izgradnju gasovoda. Ostalo je da se u to ubedi Brisel.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *