Украјински избори под лупом Москве

Ukrajinski izbori pod lupom Moskve

24 marta 2019

Piše: Bojan Bilbija

Dve nedelje uoči održavanja prvog kruga predsedničkih izbora u Ukrajini, zakazanih za 31. mart, na vodećoj poziciji svih istraživanja javnog mnjenja učvrstio se glumac i šoumen Vladimir Zelenski (41). Prema istraživanju Centra „Sofija“, okončanom 4. marta, za Zelenskog bi glasalo 20 odsto ispitanika, za bivšu premijerku Juliju Timošenko 13,9, a za aktuelnog predsednika Petra Porošenka 13,1 procenat. Ovi rezultati pokazuju – već dva meseca – stabilan rast kandidata Zelenskog, koji dosad nikada nije učestvovao u vlasti i to je očigledno njegov najjači adut. Drugi razlog porasta njegovog rejtinga je to što ne štedi reči kritike na račun aktuelnog režima, a posebno predsednika Porošenka. Ako se ovi trendovi nastave, i u poslednje dve nedelje kampanje ne dođe do dramatičnih promena rejtinga predsedničkih kandidata, Vladimir Zelenski će imati najveće šanse za pobedu, kako u prvom, tako i u drugom krugu.

KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA I ZA ZATVOR

Vlast kao da dodatno radi u korist Zelenskog, optužujući ga za sve i svašta, što u finišu izborne kampanje može imati suprotan efekat – pod uslovom da protiv Zelenskog ne budu izneti neoborivi dokazi, a ne samo puke optužbe kao dosad. „Čitav je vodopad uvreda i laži na moj račun, pojavile su se i pretnje upućene meni, mojoj porodici, mojoj deci. Na to se troše milioni dolara, ali to sve ne funkcioniše. Zašto? Zato što ništa za šta se uhvati naša vlast ne funkcioniše“, saopštio je Zelenski 7. marta. On tvrdi da je Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) instalirala opremu za prisluškivanje u njegovoj kancelariji, a da se spremaju krivična dela protiv njega i njegovog umetničkog studija, za pranje novca.

Ali ni on ne ostaje dužan. Izjavio je da, u slučaju njegove pobede na izborima, jednom od pretendenata na mesto predsednika Ukrajine preti – istraga za kriminalne radnje. Nije precizirao o kome je reč, ali je parafrazirao predizborni slogan aktuelnog šefa države Petra Porošenka („Kandidata je mnogo, predsednik je jedan“). „Kandidata je mnogo, ali jedan od njih, bez sumnje, ide u zatvor“, poručio je Zelenski. Time je, bez sumnje, sebe „kandidovao“ za Porošenkovog glavnog političkog neprijatelja.

Međutim, današnji predsednik Ukrajine, da bi uopšte stao Zelenskom na izbornu crtu u drugom krugu, kako stvari stoje, mora najpre da bude uspešniji od iskusne rivalke Julije Timišenko. Već nedeljama njih dvoje se smenjuju na drugom i trećem mestu, pa u ovom trenutku deluje da će Porošenko imati mnogo muka da uđe u drugi krug. Sukob sa popularnim Zelenskim, koji u poslednje vreme svoj imidž gradi na direktnoj konfrontaciji sa šefom države, sigurno Porošenku neće doneti mirnu predizbornu završnicu. Glasači visoko cene hrabrost Zelenskog da se suprotstavi državnoj oligarhiji, kao i njegovu mladost i energiju. S druge strane, Timošenkova zasad ostaje nekako u senci ovog sukoba, što joj ne pridaje na popularnosti, ali je i ne uvodi u velike turbulencije. Utisak je da se predizborna bitka svela na obračun dvojice – Porošenka i Zelenskog. Ako aktuelni predsednik poklekne, teško se može nadati drugom krugu izbora. U tom smislu, već se šire glasine da je spreman da beži iz zemlje ako izgubi, što je klasičan metod pritiska na njega.

Što se tiče Zelenskog, tvrdi se da iza njega stoji moćni oligarh iz Dnjepropetrovska Igor Kolomojski. I Zelenski je poreklom iz ovog grada, a još jedna važna spona koja ih povezuje je njihovo jevrejsko poreklo. Paradoksalno, Kolomojski je bio glavni finansijer ekstremističkih dobrovoljačkih bataljona koji su ratovali na istoku Ukrajine protiv proruskih snaga. Nije mu smetalo ni to što su mnogi među njima sledbenici neonacističke i antisemitske ideologije. U tom ratu on je prisvojio velike profite, između ostalog snabdevajući ukrajinske trupe gorivom. S druge strane, Kijev je širio glasine i da Kolomojski radi za Kremlj, a ove optužbe su jačale paralelno sa eskalacijom njegovog sukoba s Porošenkom. U takvom političkom trenutku na scenu stupa Zelenski, koji gotovo u potpunosti mobiliše prorusko biračko telo sa istoka Ukrajine…

ŠTA ĆE UČINITI RUSIJA

Tako se došlo do situacije da svaka informacija o Zelenskom, čak i negativna, ide njemu naruku. Što ga Porošenko više napada, Zelenskom rejting brže raste – čime se predsednikovo propagandno oružje okreće protiv njega samog. Ne pomaže previše ni maksimalno korišćenje administrativnih resursa u kampanji, jer su građani Ukrajine duboko svesni na kakvu političku prevaru su (još jednom) naseli u slučaju „revolucije dostojanstva“, poznatije kao „evromajdan“. Pošto je predsednik i apsolutni vladar Ukrajine u poslednjih pet godina, Porošenka smatraju najodgovornijim za izneverena očekivanja i sve što je snašlo ovu zemlju. Kada se tome dodaju i optužbe koje šire politički protivnici, da je svoje profite za vreme boravka u vlasti uvećao za 80 puta, dok je narod iz meseca u mesec stezao kaiš, onda je jasno zašto muku muči da uđe u drugi krug.

Prema rezultatima istraživanja agencije „Rejting“, sprovedenim zaključno sa 28. februarom, Zelenski je opet prvi, ali sa čak 25,1 odsto, dok je drugi Porošenko sa 16,6, a Timošenkova je treća sa 16,2 odsto glasova ispitanika. Važan detalj ovog istraživanja je da najviši „antirejting“ ima upravo Porošenko – skoro polovina ispitanika za njega ne bi glasala „ni pod kakvim okolnostima“. S druge strane, najviše njih, 25,1 odsto, veruje da će Porošenko na kraju ipak izboriti drugi predsednički mandat (Timošenko 19, Zelenski 17), što svedoči o opštoj percepciji moći koju ima aktuelni predsednik. Ipak, prilikom modeliranja rezultata drugog kruga izbora pokazuje se da bi Porošenko izgubio od oba protivkandidata (protiv Timošenkove 31 prema 24, protiv Zelenskog 37 prema 24). Zelenski bi pak prema ovom modelu dobio oba protivkandidata, Timošenkova bi od njega izgubila najubedljivije, sa 42 prema 24.

U ovakvoj situaciji postavlja se i pitanje – šta će učiniti Rusija? U situaciji kada prorusko biračko telo preuzima kandidat Kolomojskog, kada Timošenkova, iako veoma jak kandidat, ostaje gotovo bez šansi za pobedu, a Porošenko ne bira sredstva ne bi li se probio u završnicu izbora… Zelenskog su Porošenkovi pi-ar timovi čak i optuživali da je „ruski kandidat“, ali ove tvrdnje je zasad nemoguće potvrditi. Doduše, ostaju zabeležene njegove reči da bi razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o tome kako da se zaustavi rat u Donbasu, ali nema pouzdanih dokaza o tome da bi Zelenski bio najbolji predsednik sa stanovišta saradnje s Moskvom. Ipak, verovatno bi bio bolji od aktuelnog šefa države koji godinama sistematično ubija svaku nadu da se odnosi dve bratske države mogu popraviti.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev ukazao je početkom marta da je legitimnost predsedničkih izbora u Ukrajini pod znakom pitanja, jer predizborna kampanja „protiče uz kršenje opšteprihvaćenih demokratskih normi“. „Važno je da li će ta pobeda biti poštena, da li će ti izbori biti legitimni, bez falsifikata. Nedavni događaji teraju nas da sumnjamo u najgore“, upozorio je Medvedev. Predsednik Vlade RF je pre svega imao u vidu ukrajinsku odluku da se ruskim posmatračima zabrani prisustvo na biračkim mestima u ovoj zemlji. „To je ozbiljno kršenje međunarodnih obaveza. Tako nešto se krajnje retko sreće u praksi“, podvukao je premijer. Druga stvar zbog koje Moskva može da ne prihvati izborne rezultate jeste to što je faktički lišeno prava glasa oko tri miliona Ukrajinaca koji žive na teritoriji Rusije – zbog odbijanja Kijeva da organizuje glasanje u susednoj državi, smatrajući je agresorom. Da zabrinutost Moskve nije bez razloga, pokazuju i reakcije međunarodnih faktora, koji takođe ukazuju na neprihvatljivost zabrane boravka ruskim posmatračima.

MOGUĆE DRAMATIČNE POSLEDICE

Posledice ruskog nepriznavanja legitimnosti izbora mogle bi da budu dalekosežne i dramatične. Na unutrašnjoj političkoj sceni to bi svakako donelo još više bure, gde Porošenko ionako ima velike probleme. Treba se podsetiti i proleća 2014, kada Rusija nije priznavala legitimnost vlasti u Kijevu, proistekle iz državnog udara, ali je ipak prihvatila pobedu Petra Porošenka na predsedničkim izborima iste godine. Nepriznavanje izbora vodilo bi i ka derogaciji Minskih sporazuma, a samim tim bilo bi i uvod u novu destabilizaciju u Donbasu – ovog puta sa mnogo opasnijim ishodom i za kijevsku vlast, ali i za državnost Ukrajine. Jer ako SAD mogu da ne priznaju legitimnost vlasti u Venecueli, s predsednikom Nikolasom Madurom na čelu, zašto Moskva ne bi mogla, s mnogo više razloga, da ospori izbore u Ukrajini sprovedene uz otvoreno kršenje demokratskih normi i procedura? Sa svim posledicama koje iz toga proističu…

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *