Украјински рат ће се завршити у Кијеву

Ukrajinski rat će se završiti u Kijevu

11 marta 2015

ukrajina-rat 6576Piše: Dušan Proroković

(Ukrajinsko pitanje danas, zbornik radova, priredio prof. dr Zoran Milošević, Centar akademske reči, Šabac)

Šta je ukrajinsko pitanje? Gde su uzroci eskalacije ukrajinske krize? Kakva je sudbina rusko-ukrajinskih odnosa? Na ova, ali i mnoga druga pitanja odgovori se traže u zborniku Ukrajinsko pitanje danas, koji je priredio prof dr. Zoran Milošević (na slici dole).

Radi se o jedinstvenoj publikaciji, koju bi bilo značajno prevesti i na ruski jezik i predstaviti na postsovjetskom prostoru. Zahvaljujući radovima autora iz Srbije, Ukrajine, Rusije i Belorusije, stiče se šira slika o uzrocima ukrajinske krize, istorijskim korenima i religijskim razlozima (stalne akcije Vatikana) netrpeljivosti na prostoru današnje Ukrajine. Ona je bitna i zbog toga što se na nekoliko mesta vrlo ubedljivo i argumentovano povlače paralele između dešavanja na jugoslovenskom prostoru devedesetih i sovjetskom dvehiljaditih.

Sličnosti između dezintegracije srpskog i ruskog etničkog prostora su mnogobrojne. Kao što su „bošnjaštvo“ i „crnogorstvo“, utemeljeni na suprotstavljanju bilo kakvoj vezi sa „srpstvom“, poslužili za geopolitičko sabijanje Srbije tokom HH veka, tako se danas koristi „ukrajinstvo“, utemeljeno na ekstremnom protivljenju svemu ruskom, da bi se oslabio položaj Rusije.

„OVAN“ ZA SLABLJENJE RUSIJE

Kako navodi Aleksandar Ogorodnjikov, Ukrajina je „ovan“, ako ne za rasparčavanje Rusije, a ono za njeno maksimalno slabljenje, i odskočna daska snaga NATO „u slučaju prelaza politike Zapada u agresivniju fazu“. Dijagnozu koju je o Ukrajini dao jedan od najvećih poljskih mislilaca i političara kraja 19. i početka 20. veka Roman Dmovski pokazala se „bespoštednom i ubitačno tačnom“. Razlika je samo u tome što je pre sto godina Ukrajina bila zamišljena kao „ekonomska i politička filijala Nemačke“, a danas je definitivno pretvorena u filijalu angloameričke osovine.

Penetracija američkog uticaja se tokom poslednjih dvadesetpet godina odvijala primenom različitih sredstava meke moći, akcijama vezivanja kijevske političke elite za zapadne centre odlučivanja, kulturnim separatizmom i pokušajem stvaranja hibridnog ukrajinskog indentiteta. Zbog toga, kako upozorava Lav Krištapovič, „političke snage koje su danas na vlasti u Kijevu po svim kriterijumima treba kvalifikovati kao nesamostalne i potpuno zavisne od Vašingtona i Brisela“.

Sa druge strane, međutim, u procesu stvaranja ukrajinskog hibridnog identiteta pokazuje se kako je nemoguće tražiti značajniji istorijski tradicionalni oslonac bez vezivanja za velikorusko civilizacijsko ognjište. Pošto tako nešto nije dolazilo u obzir, zapadne sile tolerišu pokušaje predstavljanja raznih nacionalističkih pokreta, u većoj ili manjoj meri povezanih sa nacističkom Nemačkom, kao obrasce „originalnog ukrajinstva“.

LEGITIMIZACIJA NACISTIČKOG KORPUSA

Rehabilitacija nacizma u Ukrajini odigrava se uz punu podršku SAD i ostalih vodećih zemalja EU i NATO. Današnja Ukrajina se, dakle, sreće sa nekoliko nepremostivih prepreka. Hibridno ukrajinstvo je predodređeno za stalno sukobljavanje sa svim „ruskim“, a unutar ukrajinskog korpusa jačaju ekstremni nacistički pokreti. Zbog toga je ona i poprište stravičnog sukoba, koji je već posle prve godine odneo više žrtava i doneo veća materijalna razaranja nego što je bio slučaj tokom tri godine rata u BiH.

Međutim, ovde nije kraj sukobima. Može se očekivati da vrlo brzo dođe i do žešćih obračuna u Kijevu kako bi se nasilnim putem legitimizovao i legalizovao ukrajinski nacistički korpus. U tom slučaju Porošenkova vlada bi bila samo vlast prelaznog perioda.

Prema zaključcima Kirila Ševčenka, Ukrajinu Zapad koristi i iskorišćava, uljuljkavajući je slatkim obećanjima, „crtajući radosne slike (duginih boja), ali već u srednjoročnoj perspektivi i povoljnom scenariju Ukrajina se neće sačuvati sa sadašnjim identitetom, a ni sa postojećom teritorijom“. U tome treba tražiti i različitost između jučerašnjeg sukoba u Jugoslaviji i današnjeg rata u Ukrajini.

Mehanizmi NATO i EU u pokušajima opkoljavanja i potom rasparčavanja ruskog etnoprostora su slični svemu već viđenom kada je srpski etnoprostor u pitanju, ali Rusija ipak nije Srbija. Niti je pozicija i uloga današnje Rusije, po bilo čemu uporediva sa Srbijom devedesetih godina. Otuda i drugačiji tok ukrajinske krize, ponovno vraćanje Krima pod okrilje Rusije i postepeno stvaranje Novorusije kao novog entiteta.

(Zbornik „Ukrajinsko pitanje danas“ može se poručiti na tel. 0642243349)

(Standard.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Steva says:

    Ni Srbiji nema opstanka bez Rusije,to mora da shvati vlada Srbije,narod to zna i na to opozorava srpsku vladu.Sa tezom "EU nema alternativu",ja mislim da vlada rusi samu sebe,jer veci procenat naroda Srbije,je protiv ulaska u to cudo od demokratije.Nema tu nikakve veze sa demokratijom,ta EU je tako programirana da radi za sve druge interese,samo ne za interese svog naroda.To vec polako shvataju i sami narodi te obecane demokratije,da su prevareni tako da ce se ta EU, sama od sebe raspasti.Kakva je to demokratija ako se narod ne pita,vecina Evropljana je protiv EU,i ako bi se oni pitali ta ista EU bi se vec danas raspala.Francuzi jedva cekaju predsednicke izbore i da se oslobode ove briselske diktature i da vrate suverenitet i svoju nac.valutu.Italijani,Spanjolci,Nemci,Grci znaci svi su oni protiv te "demokratske" EU,sve se odlucuje u Briselu po dogovoru sa Amerima.Nece jos dugo.A "nas"Vucic razgovara sa Bajdenom o nabavci amer.plina,da je nekim slucajem ,toliko posvetio vremena i paznje Putinu i Rusiji,garantujem da bi Juzni tok bio realizovan.Ako je istina da je Putin nudio Vucicu 11 miliardi dolara kredita,a ovaj odbio onda nije nikako cudo sto je Putin ponistio Juzni tok,pametnom dosta.Evropa da moze,ona bi davno se resila ruskog plina,ali ne moze to znaju mnogi u EU,ali kako stvari stoje,cini mi se da to nezna samo "nasa" vlada.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *