УКРАЈИНУ ЧЕКА ПРОПАСТ: У петом кругу мобилисали само 12 људи

UKRAJINU ČEKA PROPAST: U petom krugu mobilisali samo 12 ljudi

18 avgusta 2015

regrutacija-630Mladi Ukrajinci se masovno protive vojnom regrutovanju, a to predstavlja sve veću prepreku u nastavljanju rata između Kijeva i istočne Ukrajine.

Narod Ukrajine iznalazi nove i inovativne načine da izbegne obaveznu vojnu službu. Njihovo protivljenje sada sve više otežava nastavak rata.

Regruti rutinski vrše raciju na javnim mestima, pokušavajući da ulove muškarce od 20 do 26 godina koji se nisu odazvali pozivu za rat. Oni blokiraju izlaze iz trgovinskih centara, parkove i javna vozila, a zatim vrše identifikacione provere. Ukoliko uhvate nekoga ko je ignorisao poziv, momentalno ga odvlače i daju mu stroga uputstva o tome gde da se javi na dužnost.

Međutim, pojavili su se izveštaji o tome da Ukrajinci sada prave onlajn mape i označavaju javna mesta na kojima regruti hvataju mlade ljude, kako bi se to izbeglo.

Prva mapa koja se pojavila je bila mapa Dnjepropetrovska, a fenomen se ubrzo raširio na čitavu državu. Mape se stalno dopunjuju. Ljudi takođe koriste društvene mreže kako bi obaveštavali jedni druge o lokacijama i aktivnostima regrutera.

Nekoliko meseci nakon što je neokonzervativni režim zajedno sa desničarskim partijama i borcima zaposeo Kijev u februaru 2014. godine, pokrenuta je takozvana „antiteroristička operacija“ protiv regiona u kojima se pojavio otpor. Tu spadaju regioni Odesa, Harkov i Donbas (Donjeck i Lugansk) na istoku države.

Stanovnici Krima su, takoreći, izbegli metak, otcepivši se od ekstremno nacionalističke Ukrajine početkom marta 2014. godine, pre nego što je građanski rat mogao da se proširi na njihovu teritoriju.

Među merama koje podrazumeva „antiteroristička operacija“, nalazi se i uvođenje obavezne vojne službe, koja je Ukrajini ukinuta 2013. godine od strane predsednika Janukoviča, koji je zbačen u februaru 2014. godine.

Kao što mapiranje vojske pokazuje, narod Ukrajine pronalazi razne nove načine da izbegne ovu obaveznu vojnu službu. Najznačajniju opoziciju predstavljaju desetine, pa čak i stotine hiljada muškaraca koji su prosto napustili državu.

Mnogi su otišli u Rusiju. Specijalni program ruske imigracione službe ih je dočekao uz dobrodošlicu i omogućio im da ostanu da žive i rade u Rusiji. Ostali su pobegli u susedne države istočne Evrope, ili čak i u zapadnu Evropu. Tamo mnogi žive polulegalno kao radnici na crno.

Ukrajinska vlada i vojska su se 19. juna upustili u šesti talas vojne regrutacije od aprila 2014. godine. Vladimir Kidon, vojni komesar za Kijev, navodi da je mobilizaciju teško sprovesti pošto je leto i pošto su ljudi na odmoru.

Stanislav Gurak, zamenik šefa Centra za odbrambenu i bezbednosnu politiku u Kijevu, objasnio je da ljudi ne shvataju poentu rata i da ne žele da rizikuju svoje živote.

„Motivacija je veoma loša. Ljudi ne znaju zašto ni protiv koga se bore“. Navodi se da od 1.000 poslatih poziva samo par stotina prihvati poziv. Polovina se obično diskvalifikuje iz zdravstvenih razloga.

Zbog toga se regrutuju svi koji su dostupni, pa čak i alkoholičari. Rešenje bi moglo biti organizovanje profesionalne vojske, ali je to za Ukrajinu i ukrajinsku vladu jako skupo.

Ukrajina želi da oformi vojsku od 250.000 vojnika, a navodi se da su od tog cilja uspeli da postignu oko 70%.

U junu je navedeno da se prilikom petog poziva odazvalo svega 12 ljudi. Prema najnovijim vestima, na šesti poziv, 3. avgusta, odazvalo se svega 23% ljudi u Kijevu. Šesti talas regrutacije se završava sutra, 17. avgusta.

Stanislav Gurak objašnjava da je zapadna Ukrajina daleko od rata i da njeni stanovnici ne razumeju zašto treba da umiru za region Donbas na istoku. On takođe napominje da u regionu Harkov u istočnoj Ukrajini i na jugu Ukrajine vlada proruski sentiment.

Vladimir Kidon kaže da najveći problem nisu oni koji se ne odazovu nakon slanja poziva, već mladi ljudi koji jednostavno „nestanu“. Oni promene svoju adresu i ne obaveštavaju vlast o tome.

Oni nisu jedini koji beže. Sve veći broj Ukrajinaca beži od ekonomske katastrofe koju je doneo građanski rat.

Ukupno stanovništvo danas iznosi 42 miliona, što je za 10 miliona manje nego 1991. godine, kada se Ukrajina otcepila od Sovjetskog saveza kao nova država.

Studija iz 2012. godine je zaključila da u inostranstvu živi čak 5,3 miliona Ukrajinaca, od čega najviše njih živi u Rusiji. Nekoliko miliona živi u ostatku Evrope.

Životni standard za radnike u Ukrajini je već bio dovoljno loš i pre 2014. godine u odnosu na ostale susedne države. Međutim, otkad je došla nova vlast, stvari u Ukrajini se samo pogoršavaju.

Poljska predstavlja važan „prolaz“ za Ukrajince koji idu u zapadnu Evropu. Navodi se da je 236.700 Ukrajinaca dobilo vizu za EU prošle godine, od čega je čak 171.800 viza odobreno u Poljskoj.

Uz prave dokumente, Ukrajinac u Evropskoj uniji može legalno da radi, plaća porez, otvori bankarski račun i otputuje nazad kući. Bez pravih dokumenata, migranti u Evropi moraju da rade na crno. Kao rezultat toga, mnogi provode vreme daleko od dece.

Nova anketa koju je sprovela Međunarodna organizacija za migraciju pokazuje da se 8% Ukrajinaca (oko 3,5 miliona ljudi) nada da će napustiti državu i otići u inostranstvo da radi. Ta ista anketa je takođe navela da je sve više Ukrajinaca koji u inostranstvu rade na crno.

Takođe, mnogi Ukrajinci sa svojim porodicama beže u dva regiona koje Kijev nije uspeo da osvoji – Krim i Donbas. To je prilično ironično pošto su upravo ti ljudi podržali promajdanske nacionaliste u februaru 2014. godine.

Krim je veoma poželjna destinacija pošto, pored dužih redova, ne postoje nikakve formalne prepreke za ulazak u Krim iz Ukrajine.

Nacionalisti se takođe teše da odlaskom na Krim nisu napustili ukrajinsku teritoriju, jer još uvek posmatraju Krim kao deo Ukrajine.

Ono što je posebno iznenađujuće jeste da ti isti ukrajinski nacionalisti imaju slobodu izražavanja na Krimu. Oni nose ukrajinske simbole i nacionalne zastave, a niko ih ne dira dok god ne provociraju lokalne stanovnike.

Mnogi od njih su besni na Petra Porošenka i smatraju da Krim i Donbas treba da se vrate Ukrajini.

Masovno izbegavanje vojne regrutacije i sve veće migracije ukazuju na to da politika desničarske vlasti u Kijevu nije baš popularna.

Mnogi Ukrajinci pokušavaju na bilo koji način da izbegnu rat i ekonomske mere štednje koje vlada u Kijevu nameće stanovnicima Ukrajine.

Uspon nacionalističkog, desničarskog pokreta u Ukrajini predstavlja pretnju po celu Evropu, dok oni Ukrajinci koji se protive ratu i merama štednje treba da budu saslušani od međunarodne zajednice.

Roger Annis (New Cold War)

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Batina says:

    Ko kaze da je odziv slab, odazvalo se 23% ljudi, a sjecate li se Srbije devedesetih odazvalo se 4%. O cemu vi ovdje pricate???

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *