„Ulaskom u NATO, Srbija bi pokvarila svoje dugogodišnje prijateljske odnose sa Rusijom“

„Ulaskom u NATO, Srbija bi pokvarila svoje dugogodišnje prijateljske odnose sa Rusijom“

11 jula 2013

Popovic_PutinO odnosima Srbije sa Rusijom, NATO i EU, rešavanju „kosovskog problema“ i rada poslaničih grupa prijateljstva dve zemlje, u intervjuu za „Parlamentarnu gazetu“, glasilo državne Dume Ruske Federacije, govorio je potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) dr Nenad Popović.

Potpredsednik ste Skupštine Srbije već godinu dana. Kako ocenjujete rad parlamenta u ovom periodu?

Popović: Skupština Srbije je za godinu dana donela niz važnih zakona i rad učinila značajno transparentnijim. Formirano je i nekoliko novih, važnih odbora, poput Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Posebno sam zadovoljan činjenicom da je u ovom sazivu Skupštine Srbija dobila status posmatrača u Parlamanetarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i da smo ratifikovali više bilateralnih sporazuma sa Rusijom, o obnovi železničke infrastrukture, izvoznom kreditu, isporukama prirodnog gasa…

Predsednik ste poslaničke Grupe prijateljstva sa Rusijom. Kako izgleda rad grupe? Šta ste uspeli da uradite, a šta je u planovima?

Popović: Poslanička grupa prijateljstva sa Rusijom najbrojnija je u Skupštini Srbije i ima 60 članova. Oni dolaze iz gotovo svih partija što je najbolji dokaz značaja koji srpski parlamentarci pridaju saradnji sa Rusijom. Zadatak grupe prijateljstva je da ohrabruje državne organe, privredu, kulturne i naučne institucije, organe lokalne samouprave da sarađuju. Za kratko vreme uspeli smo da uradimo dosta stvari. Prvi sastanak grupe održan je u Ambasadi Ruske Federacije gde je članove grupe primilo celokupno rukovodstvo ambasade na čelu sa Njegovom ekselencijom, ambasadorom Aleksandrom Vasiljevičem Čepurinom. Dogovoreno je nekoliko značajnih projekata. Na predlog ambasadora Čepurina uskoro bi za poslanike Skupštine Srbije trebalo da počne kurs ruskog jezika. Svi narodni poslanici su u redovnim kontaktima sa svojim kolegama iz svih zemalja sveta i znanje ruskog jezika bi još više doprinelo učvršćivanju tih veza. Za jesen je planiran sastanak sa ruskim privrednicima u Beogradu kako bi razgovarali o privrednoj saradnji i unapređenju ambijenta za ruske investicije u Srbiji. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije Rasim Ljajić i predstavnici Grupe prijateljstva sa Rusijom sastali su se u Moskvi sa ministrom industrije i trgovine Rusije Denisom Manturovim kao i ministrom poljoprivrede Nikolajem Fjodorovim. Razgovarali smo o mogućnostima za povećanje robne razmene sa posebnim akcentom na povećanje izvoza Srbije u Rusiju. Na inicijativu Grupe prijateljstva delegacija Ministarstva poljoprivrede Rusije, na čelu sa zamenikom ministra Pavelom Semenovim, posetila je Srbiju i razgovarala sa članovima naše vlade. Ovim susretima prisustvovali su brojni privrednici iz obe zemlje i već su učinjeni konkretni koraci za unapređenje privredne saradnje. Takođe, imali smo čast da u Skupštini Srbije ugostimo Valerija Aleksejeva, predsednika Fonda jedinstva pravoslavnih naroda, predstavnike političko – privredne delegacije upravnog okruga Noginsk, Moskovske oblasti, kao i mnoge druge prijatelje iz Rusije. Sa kolegom Vadimom Kuminom, predsednikom Grupe prijateljstva sa Srbijom ruske Dume uspostavljena je saradnja i očekujem da, osim zajedničkog sastanka dve grupe, ideje, kojih je sa obe strane zaista mnogo, vrlo brzo počnu da se realizuju.

U aprilu ove godine Srbija je postala posmatrač u PS ODKB, u maju  predsednici Putin i Nikolić su potpisali Sporazum o strateškom partnerstvu, blizu smo ugovora o kupovini “MiG-29”, do kraja godine će početi izgradnja “Južnog toka”, nije isključena i nova poseta Srbiji predsednika Rusije. Da li odnosi dve zemlje mogu biti još bolji?

Popović: Svi ovi konkretni koraci na poboljšanju naših odnosa su veoma važni i rezultat su višegodišnjeg delovanja različitih srpkih vlada. Na potpisivanju Deklaracije o strateškom partnerstvu radilo se nekoliko godina i ona ima posebnu simboliku jer dokazuje da srpske vlade različitih političkih orijentacija mogu zajedno da rade za dobro zemlje i ka istom cilju. Ali, bez obzira na napredak, mislim da saradnja može da bude još bolja. Naša vlada i skupština moraju da naprave desetogodišnju strategiju koja će jasno definisati naše ciljeve u političkim i ekonomskim odnosima sa Rusijom. U političkom smislu strategija bi bila bazirana na našem opredeljenju da kao država ostanemo politički i vojno neutralni, a u ekonomskom smislu bi odredila korake za unapređenje saradnje dve zemlje u svim oblastima privrede.

Kosovo i Metohija je sastavni deo teritorije Srbije po Ustavu Srbije. To je i Vaš lični stav kao i stav većine Srba. Za gotovo 100 zemalja širom sveta nije tako. Posle 19. aprila izgleda da see KiM ubrzano kreće ka granicama takozvane prištinske Vlade. Smatrate li da Kosovo je izgubljeno za Srbiju?

Popović: Kosovo i Metohija je po Ustavu sastavni deo Srbije, kao i po međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Lično smatram da je prethodna srpska vlada načinila ogromnu i nenadoknadivu štetu kada je 2010. godine izmestila pregovore o Kosovu i Metohiji iz Ujedinjenih nacija – gde je Srbija imala nezamenljivu i nemerljivu podršku Rusije – i premestila ih pod okrilje Evropske unije koja je pristrasni posrednik na strani Albanaca. To je bila velika greška, jer ono što nije uspelo NATO bombama, da se Kosovo odvoji od Srbije, uspelo je briselskim sporazumima kojima se zaokružuje i legalizuje secesija Kosova i Metohije. Zato smo mi, poslanici iz Demokratske stranke Srbije, tražili od Ustavnog suda Srbije da odbaci kao neustavne sve potpisane dogovore sa Prištinom, a od vlasti da proces pregovora vrati pod okrilje SB UN. Ako se Srbija jednom odrekne Kosova, onda bi to imalo strahovite posledice za budućnost zemlje, za naše nacionalno samopoštovanje i opstanak našeg naroda. Moramo se konačno suočiti sa istinom da Evropska unija nije prijatelj Srbije kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i da svaka država pa tako i Srbija mora da odbrani svoje dostojanstvo, svoju državnost i svoj narod.

Kako ocenjujete stav Rusije i perspektive rusko-srpskih odnosa po pitanju Kosova i Metohije?

Popović: Stav Rusije po pitanju Kosova i Metohije najbolje je pokazao predsednik Putin kada je 2007. godine, posle pisma koje mu je uputio Vojislav Koštunica, zapretio vetom u Savetu bezbednosti i blokirao plan Martija Ahtisarija o nezavisnosti Kosova. Taj čin narod Srbije nikada neće zaboraviti. Taj istorijski događaj pokazuje da Rusija veoma konkretno pomaže Srbiji oko Kosova i Metohije, ali šta će učiniti zavisi samo i isključivo od Srbije. Ne mogu Rusi da budu veći Srbi od Srba.

Šta mislite o eventualnom pridruživanju Srbije Evropskoj uniji?

Popović: Uvažavam države članice Evropske unije kao značajne spoljnotrgovinske partnere, koji čine 58 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbije. Sa druge strane, oduvek sam se zalagao za usvajanje onih evropskih zakona koji mogu da doprinesu da naše društvo bude politički, pravno i ekonomski uređenije. Međutim, mnoštvo drugih argumenata jasno govore da je za Srbiju i očuvanje njenih suštinskih državnih i nacionalnih interesa najcelishodnije da odustane od procesa integracija u EU i da proglasi političku neutralnost. Ovakav stav se zasniva na prilično velikom iskustvu Srbije u odnosima sa EU, jer kao što znate, Srbija je posle 2000. godine krenula putem evropskih integracija. Srbija je imala krajnje dobre namere prema Evropskoj uniji, ali je Brisel to zloupotrebio postavljajući uslove koje nijednoj zemlji nije postavljao – da razori svoju državnost i da se odrekne dela teritorije. Da je Brisel odmah na početku evropskih integracija saopštio da računa na Srbiju bez Kosova i Metohije, niko ne bi imao pravo da govori o zloupotrebi poverenja. Ali nakon što je 2008. godine Brisel stao iza protivpravne odluke o proglašenju jednostrane nezavisnosti Kosova i poslao svoju misiju Euleks na Kosovo i Metohiju, a 22 zemlje EU priznale lažnu državu Kosovo, postalo je jasno da Srbija ne može da nastavi dalje u EU. Umesto podređenog i neprestano ucenjivačkog odnosa, Srbija treba da uspostavi politiku čistih računa i međusobno obostranog interesa sa EU. A to je moguće samo ako Srbija za svoj cilj proglasi političku neutralnost umesto dosadašnjeg cilja da bude članica EU.

Kao i većina ljudi u Srbiji imate dosledan lični stav prema NATO. Da li morate da ublažite nekad svoje mišljenje kao potpredsednik Skupštine, na primer, tokom zvaničnih razgovora sa parlamentarcima iz NATO zemalja? Šta im kažete tom prilikom?

Popović: Protivim se ulasku Srbije u NATO, kao uostalom i preko 80 odsto građana moje zemlje. Parlamentarcima iz NATO zemalja u svakoj prilici kažem da je odluka o pristupanju tom savezu isključivo naše unutrašnje nacionalno i državno pitanje. Srbija je odlukom Narodne skupštine vojno neutralna zemlja koja želi da bude slobodna, sarađuje sa svima, bez razlike. Svaka druga opcija je u suprotnosti sa srpskom istorijom, tradicijom, ali pre svega voljom naroda. S druge strane, Srbija je svesna da bi ulaskom u NATO naši odnosi sa Rusijom mogli da budu ugroženi. A zašto bismo dovodili u pitanje saradnju sa zemljom koja je vekovni prijatelj Srbije i koja je pružala najveću pomoć našoj zemlji u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, tokom sankcija koje su uvedene za vreme rata na prostoru bivše SFRJ, ali i tokom NATO bombardovanja od koga je stradalo oko 10.000 naših sunarodnika.

Doktor ste ekonomije i jedan od najbolih srpskih stručnjaka u ovoj oblasti. U svojoj akademskoj karijeri objavili ste osam knjiga i preko 120 naučnih radova. Kako biste ocenili nivo srpsko-ruskih ekonomskih odnosa? Šta biste posebno istakli u toj oblasti?

Popović: Ukupna robna razmena između Srbije i Rusije u 2012. godini iznosila je 2,72 milijarde dolara. Naša ekonomska saradnja je na visokom nivou, ali ona može da bude još bolja. Naša zemlja je jedina zemlja na svetu koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa carinskom unijom koju čine Rusija, Kazahstan i Belorusija. To je tržište od 200 miliona ljudi gde mi praktično sve naše proizvode možemo da izvozimo bez carina. Izlazak na ovo tržište je jedinstvena šansa za oporavak srpske privrede i to polako počinju da shvataju i država i privrednici. Takođe, sporazum je velika šansa za privlačenje stranih investitora koji preko Srbije mogu da dobiju dostup na veliko rusko tržište po povlašćenim uslovima. Izvoz Srbije u Rusiju je prošle godine porastao za 9,5 odsto. Izvoz mesa je porastao tri puta, dok je izvoz sira porastao čak četiri puta. Srbija je prošle godine 95 odsto svih jabuka proizvedenih u našoj zemlji izvezla u Rusiju. To su podaci koji govore o velikom potencijalu naše saradnje koja u budućnosti može da bude višestruko povećana ako država i njene institucije pruže konkretnu podršku našim privrednicima za izlazak na rusko tržište. Veliki potencijal vidim i u planiranoj izgradnji gasovoda Južni tok koji otvara nove perspektive za razvoj naših ekonomskih odnosa. Samu izgradnju gasovoda pratiće milijarde evra investicija i otvaranje hiljade novih radnih mesta, dok će postojanje gasovoda na duži rok omogućiti stabilan i održivi razvoj privrede, a posebno proizvodne industrije koja će koristiti gas kao energent ili sirovinu u proizvodnji. Izgradnjom Južnog toka, Srbija, kao najbliži saveznik Rusije na Balkanu, postaje važno evropsko geostrateško čvorište iz kojeg može da crpi i ekonomski i politički uticaj.

(Fond Slobodan Jovanović)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *