Ulazak u EU: entuzijazam nije dovoljan

Tweet

Piše: Boško Jakšić

Prošla je decenija od Velikog praska kada je Evropska unija prvi put u svojoj istoriji primila deset novih članica sa istoka, da bi u poslednjih deset godina samo tri države napustile briselsku čekaonicu koja je ispunjena novim pretendentima sa jugoistoka kontinenta.

Višegodišnja zaokupljenost EU prezaduženjima nekih svojih članica, krizom zone evra i opštom finansijskom nestabilnošću učinila je da deo Evropljana postepeno gubi entuzijazam prema proširenju.

Zbivanja u Ukrajini, koja su apsolutni prioritet evropskih političara i briselskih birokrata, dodatno su aktuelizovala zabrinutost Crne Gore, Islanda, Makedonije, Srbije i Turske, zemalja kandidata, ali i Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, koji se vode kao potencijalni kandidati.

Iako evropski komesar za proširenje Štefan File tvrdi da ne vidi nikakve negativne posledice trenutne situacije u Ukrajini po balkanske zemlje kada je reč o proširenju EU, dileme nisu ukinute. Da li će se evropska kapija zatvoriti? Ako neće, koliko će se čekati? Kakve će sve ispite morati da polože?

Ništa od ideje glavnog analitičara hrvatskog predsednika da bi EU trebalo da snizi pristupne kriterijume za sve zemlje zapadnog Balkana kako bi bile primljene u EU po ubrzanom postupku.

Šta će biti s proširenjem posle majskih izbora za Evropski parlament koji će, kako se očekuje, omogućiti proboj antievropske desnice? Ništa. Proširenje se ne nalazi na listi evropskih prioriteta.

„Moj stav, kao i stav velikog broja mojih kolega u Savetu, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu, jeste da u narednih pet godina neće biti novog proširenja”, kaže Žan Klod Junker, kandidat evropskih konzervativaca za novog predsednika Evropske komisije.

„Evropska unija ne zatvara vrata novim članicama sa zapadnog Balkana. Ali, proširenje ne može biti prioritet u trenutku kad ekonomska kriza potresa EU”, smatra i kandidat socijaldemokrata za predsednika EK, sadašnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Na sve to stigla je i najava mogućnosti ukidanja funkcije komesara EU za proširenje u budućem sazivu Evropske komisije. Zagovornici ovog rešenja kažu da nije racionalno imati komesara za proširenje u sadašnjim okolnostima.

Prvo, jer od svih zemalja obuhvaćenih politikom proširenja, jedino Srbija, Crna Gora i Kosovo prave korake napred, dok ostale zemlje stagniraju ili nazaduju. Drugo, jer politički kriterijum regionalne saradnje ima istu težinu kao i ostali uslovi za članstvo, za šta je, u slučaju Srbije i Kosova, već zadužena Evropska spoljna služba, koju sada vodi Ketrin Ešton.

No, iako se ispostavlja da institucija komesara ostaje, ima dovoljno loših poruka za potencijalne države članice. Da li su one potvrda rastućeg evroskepticizma u vremenima krize i pratećeg zamora od proširenja EU?

Da i ne. Proširenje svakako neće biti visoko na agendi poslova sledeće Komisije. Prioritet je unutrašnja konsolidacija Unije, koja živi vreme sopstvene introspekcije dok njeni lideri pokušavaju da ubace novo gorivo u rast i da se suprotstave endemskoj nezaposlenosti mladih.

Uostalom, i Grčka je, najavljujući četiri prioriteta svog predsedavanja Unijom od 1. januara do 30. juna, ispustila pitanje proširenja, iako ga definiše kao „područje strateške važnosti”.

Istovremeno, iz sedišta EU uporno ponavljaju da su vrata otvorena i da Evropa nije kompletna bez zapadnog Balkana. Jedino se kriterijumi ulaska zaoštravaju.

Briselski funkcioneri imaju dvostruko delikatan zadatak: da razveju strahove evropesimista u Uniji i da podrže nade evrooptimista iz čekaonice. Proces proširenja EU i dalje je najbolji alat za jačanje mira, prosperiteta i sigurnosti u Evropi, poručuju iz EU, ali evroskepticizam je i dalje prisutan.

Britanija, koja je nekad bila glasni advokat proširenja, uključujući i Turske, dospela je u poziciju da čak 44 odsto njenih građana ne bi da ostane u EU. Iako premijer Dejvid Kameron za proširenje kaže da predstavlja „jedan od najvećih izvora snage EU”, poziva na ograničenje slobode kretanja radne snage kao novog kontrolnog mehanizama namenjenog budućim članicama.

„Dok razmišljamo o tome da se zemlje poput Srbije i Albanije jednog dana pridruže EU, moramo da nađemo način da usporimo pristup međusobnim tržištima rada sve dok ne budemo sigurni da to neće uzrokovati veliku migraciju”, kaže Kameron.

S druge strane, pobornici proširenja nedavno su dobili konkretan argument koji razuverava prve a ohrabruje druge. Institut za ekonomska istraživanja u Kelnu obavio je nedavno istraživanje koje pokazuje da je, deceniju od velikog proširenja 2004, strah nemačkih kompanija od novih članica bio neosnovan.

Tada je više od trećine nemačkih kompanija očekivalo da će povećanje izvoza iz Estonije, Letonije, Litvanije, Kipra, Mađarske, Malte, Poljske, Republike Češke, Slovačke i Slovenije negativno uticati na njihovo poslovanje.

Ubrzo se, međutim, ispostavilo da nema mesta strahu, pa danas tek jedna od 10 kompanija saopštava da oseća pritisak firmi iz centralne i istočne Evrope lociranih u Nemačkoj. Gotovo dve trećine demantuje postojanje efekta ikakvog straha.

Takvi podaci mogli bi da budu veoma značajni u budućim diskusijama o novim ekonomskim integracijama i imigraciji obučenih radnika.

Komesar File, u skladu sa svojim zaduženjem, na neformalnom sastanku šefova diplomatija EU i zemalja zapadnog Balkana u četvrtak u Solunu – gde je pre 11 godina održan samit koji se smatra ključnim za proširenje EU na zapadni Balkan – rasterivao je oblake zabrinutosti ponavljajući da je integracija regiona nepovratan proces i da će se proširenja nastaviti.

Nastaviće se, ali očito će biti u senci evropske konsolidacije. Ako ništa drugo, zemlje na putu evrointegracija i članice EU imaju isti prioritet: ekonomsku stabilnost. Najava Evropske komisije da će za države zapadnog Balkana izdvojiti milijardu evra pretpristupne pomoći do 2020, dok će u regionalne projekte biti uloženo još 10 milijardi, deluje ohrabrujuće.

Dobro je što i Italija, koja će predsedavati EU od 1. jula, obećava da će raditi na ubrzavanju evropskih integracija regiona, ali budimo realni: Evropa se neće preterano baviti zapadnim Balkanom.

Za proglašavanje evropske pobede u regionu još je rano. Zato je šef Delegacije Evropskog parlamenta za zapadni Balkan Eduard Kukan uputio onaj „veoma prijateljski savet” političarima u Srbiji: ne najavljujte svojim građanima da će zemlja prolaziti kroz proces evropskih integracija brže nego ostale države i da će za četiri ili pet godina biti u EU. „To, jednostavno, nije moguće, jer je za ovaj proces potrebno vreme”.

Takvo stanje stvari povećava odgovornost regionalnih lidera da, u odsustvu većih pritisaka spolja, sprovedu reforme koje se očekuju. Entuzijazam nije dovoljan. Neophodan je efikasan evrorealizam.

(Politika)

Tweet