Ulična demokratija

Ulična demokratija

15 juna 2013

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

Sve ono što se ovih dana moglo videti na ulicama gradova u Republici Srpskoj i FBiH jasno pokazuje da ova zemlja polako „klizi“ ka stanju tzv. „ulične demokratije“.

Nema u tome ništa loše. Naprotiv, građanska neposlušnost i ostali vidovi nenasilne borbe za bolji život običnih građana dokaz su visoke demokratske svesti jednog društva. Međutim, s obzirom na to da svi dobro znamo šta se sve dešavalo na ovim prostorima od 80-tih godina prošlog veka do danas, veliko je pitanje da li je i ovo što se trenutno događa zaista samo bunt napaćenog naroda ili iza svega ipak stoji neka viša sila i njeni interesi.

Postoji li neka viša sila kao veza između protesta u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru, Brčkom i još nekim mestima? Da li je to neko tamo na Zapadu odlučio da i ovde aktivira toliko puta isproban i očigledno uspešan sistem rušenja neposlušnih režima? Jer, ulični protesti su u poslednje dve decenije oborili brojne vlade i vladare, od Čaušeskua, preko Miloševića i Janukoviča do arapskih lidera. U svakoj od tih „revolucija“ mogli su se prepoznati prsti zapadnih sila, koje i ne kriju da žele da nametnu svoj sistem vrednosti širom sveta. Razlika je samo u tome što se to negde sprovodilo kroz rat, a negde uz pomoć „ulične demokratije“. Narodi na ovim prostorima, naročito Srbi, preturili su preko glave oba ova metoda. Koliko nam je to donelo dobra ili zla, nije teško proceniti.

Teško je poverovati da su sarajevski i banjalučki demonstranti povezani. Jer, na primer, kako jedan student iz Banjaluke, kao dete poginulog borca VRS, koji je dao život za Republiku Srpsku, može da se poistoveti sa ljudima koji teže stvaranju nekakve građanske BiH, što samo po sebi negira postojanje Srpske. A svi u Sarajevu, i oni koji protestvuju, i oni protiv kojih protestvuju, teže tom cilju, hteli oni to da priznaju ili ne. Zar pritisak da se prihvati zakon o JMBG bez entitetskih brojki nije dovoljan dokaz takve težnje? Zato oni koji „šetaju“ ulicama u RS treba dobro da razmisle za šta se bore?! Jer, različiti motivi u odnosu na proteste u Sarajevu ili Mostaru, kao i drugačiji zahtevi prema vlastima, ne moraju da znače da bunt studenta ne može da iskoristi neka „viša sila“ i uništi ono za šta su ginuli njihovi očevi.

Sličan scenario već su doživeli „revolucionari“ iz studentskih demonstracija u Srbiji od 1996. do 2000. godine. Većina ljudi koji su godinama na ulici tražili pravdu i bolji život za sebe i svoje sugrađane na kraju su bili iznevereni. Pobeda „ulične demokratije“ nije im donela ono za šta su se borili. Srušen je jedan autoritarni režim, ali je Miloševićevu diktaturu samo zamenila tiranija novog „sistema vrednosti“. A tadašnji studenti, njihovi roditelji, radnici, seljaci i svi ostali osećali su i danas osećaju da ih je njihova revolucija pojela.

Dakle, da li nam uopšte treba revolucija ako iza nje stoji neka „viša sila“?

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *