„UMETNICA“ DORIS DRAGOVIĆ: Srećna sam zato što je 11 četnika poginulo zbog mene

„UMETNICA“ DORIS DRAGOVIĆ: Srećna sam zato što je 11 četnika poginulo zbog mene

7 decembra 2013

2d12094466e656f156dc142fb3953b5e_gallery_single_viewDoris Dragović će nakon više od dvadeset i pet godina ponovo zapevati pred srpskom publikom. Hrvatska pevačica je zakazala koncerte 14. februara u Beogradu i 8. marta u Novom Sadu.

Jedna od najboljih vokalnih solistkinja bivše Juge spremna je da uz svoju pesmu podeli i lepe emocije sa Srbima. Međutim, nije uvek bilo tako. U knjizi Zdravka Krstanovića „Priče iz Hada“, čiji odlomci su poslednjih dana preplavili internet, jedna priča govori o tome kako je Doris odgovorna za smrt srpskih boraca na hrvatskom ratištu u okolini Petrinje.

Nekad volela Beograd

A tamo ovako piše:

„Poslednji put video sam je u splitskoj kafani ‚Semafor‘. Sitni sati, drugi gosti otišli, neki i buneći se, gazda je dozvolio da ostane samo naše društvance. Na njoj crna odeća, skup nakit, kožni kaiš s metalnim okovicama. Bledo lice, fino negovano, zračilo je lepotom, a oči – žudnjom od koje nema spasa.

– Glumiš Kleopatru! – reče ironično, grleći je, moj prijatelj Čelo, jedan od njenih ljubavnika, koji će umreti dve godine kasnije. Bolest me je sprečila da ga ispratim do groblja na Lovrincu. Smejala se, umorna od putovanja sa kog se upravo vratila, čavrljajući o svojim doživljajima u Beogradu, koji je ‚duša od grada‘.

Potom sam pročitao neki intervju s njom u kome je sa gađenjem govorila o šovenima. Kao izbeglica – rat je odavno počeo – naiđoh na novi razgovor sa Doris D. što su ga beogradske novine prenele iz zagrebačkih.

Božanska pušačica

Pade mi na um pokojni prijatelj Čelo. Njegovi opisi njene divlje pomame dok mu se podavala. – Božanska pušačica! – pričao je. – Dimi sve: ‚bubamaru‘, bocu, drvo, hašiš!

Šta bi kazao, pomislih, da je pročitao sledeće reči: Ovu krunicu dobila sam od gardiste Roka. Uvek ju je nosio sa sobom. Rado sam se odazvala pozivu da nastupim na frontu. Bila sam na opasnom mestu, kod Petrinje, tri dana nakon našeg Božića.

Divan kraj, pitomi bregovi, šumarci, zimski pejzaž, skoro nestvaran. Pevala sam kao nikad dotad. Sto pedeset metara od četničkih položaja! Četnici su se primakli, privučeni mojom pesmom i – uletili u zasedu. Bilo ih je jedanaest. Sretna sam što su svi mrtvi! Valjda će i meni pripasti neka medaljica, kad se budu delile – zaslužila sam.“

U više navrata smo pokušali da se čujemo s Doris i da popričamo o ovoj priči iz knjige, ali ona se nije javljala niti nam je odgovorila na poruku.

(Kurir)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *