Umiru čekajući penziju iz Hrvatske

Umiru čekajući penziju iz Hrvatske

24 jula 2013

dru-penzijeRadio sam kao policajac u Zadru, a tamo sam se i penzionisao. Bežeći od rata 1991. doselio sam se u Beograd. Do 1993. godine, i supruga i ja smo redovno primali penziju na tekući račun u Hrvatskoj, a onda su nam iz čista mira obustavili isplatu na pet godina – priča Nikola Kesić (77) iz Batajnice. – Čim sam dobio državljanstvo a potom pasoš, otputovao sam u Hrvatsku i 1997. tužio njihov Mirovinski zbog otetih penzija. Do danas nisam uspeo da vratim ono što mi pripada. Supruga mi je u međuvremenu umrla.

Kesiću je, prema objašnjenju Hrvatskog mirovinskog zavoda, isplata obustavljena jer poštar nikoga nije zatekao kod kuće:

– A to je potpuna besmislica. Ja nikada nisam ni primao penziju na ruke. Ukinuli su nam isplate jer smo Srbi i zato što smo zbog rata morali da odemo iz svojih kuća. To nam je još jedna kazna.

On je za sve ove godine napisao desetine tužbi, žalbi, predstavki… i uspeo je da – sudskim putem – vrati pola novca. Upravo je podneo ustavnu tužbu i trenutno piše predstavku Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Izgubio je mnogo novca i vremena, ali ne i volju.

On je samo jedan među hiljadama Krajišnika kojima je Hrvatska ostala dužna penzije. Prema rečima Jove Kablara, predsednika Udruženja penzionera iz Hrvatske, ovakav problem ima 47.000 izbeglica, kojima bivša domovina u proseku duguje po 81 ček. U Hrvatskoj smatraju da ih ima bar tri puta manje, ali konačne statistike nigde nema.

– Iako je postala članica EU, Hrvatska nije rešila problem isplate dospelih, a neisplaćenih penzija građanima koji su za vreme rata živeli na prostoru pod zaštitom UN – kaže Kablar. – Međudržavni kontakti i sastanci su redovni, ali sve do sada na dnevni red nije stavljeno ovo pitanje. Nije postojala politička volja ni u Hrvatskoj, a ni u Srbiji.

Hrvatski mirovinski fond odluku bazira na tome da penzioner može primati samo jednu penziju, a kako smatraju da su krajiški penzioneri primali penzije iz krajiškog „parafonda“, time su izgubili pravo na hrvatske čekove. Ovo je svojevrsni paradoks, jer Hrvatska kad joj treba priznaje „parafond“ u državi koja za njih nije postojala. Na to ide i Zakon o zastari potraživanja kojim se svim penzionerima, koji nisu dostavili adrese u izbeglištvu, brisalo pravo na isplatu.

– Sve diskriminatorski zakoni. Penzije imaju tretman lične svojine, a privatna imovina je svuda u svetu neotuđivo pravo pojedinca. Ali u Hrvatskoj nije tako – smatra i Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. – Hrvatski mirovinski fond je na nezakonit način prisvojio našu imovinu.

Danijela Popović iz Komeserijata za izbeglice kaže da bi ovo pitanje uskoro moglo biti rešeno:

– U junu je hrvatska delegacija došla u posetu potpredsedniku Vlade Jovanu Krkobabiću, a naša delegacija je bila u Hrvatskoj 11. jula baš ovim povodom. Ostalo je da Hrvatski fond, koji jedini ima evidenciju o broju penzionera, sastavi spiskove i vidi koliko je ljudi oštećeno. Sledeći sastanak je u oktobru.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *