Unutrašnji neprijatelji Srbije?

Tweet

Piše: Tomislav Kresović

Političko-policijska inkvizicija u Srbiji!?

Sve češće se na političkoj sceni Srbije u parlamentu i radu poliitčkih partija, u na vlasti i tabloidima koriste izrazi „izdajnik“, “strani plaćenik“ ili se u bezbednom sektoru Srbije (službe bezbednosti) koriste pojmovi obrade tz „unutrašnjih neprijatelja“. Izraz „unutrašnji neprijatelj“ plasiran je nakon 1944 godine i obuhvatao je sve slojeve društva iz tz „antikomunističkog šinjela“ odnosno kritičara Brozove vlasti. Više stotina hiljada ljudi je bilo proglašeno za „unutrašnje neprijatelje“.

Unutrašnji neprijatelji bili su svi koji su se rečima,pisanjem ili okupljanjem suprostavljali komunisitičkim vlastima u Srbiji od 1945 do 1990 godine. Nakon 1990 godine ostali su u novoj vlasti sindromi „unutrašnjih neprijatelja“ u retorici političkih partija oko SPS i SRS koji su „unutrašnje neprijatelje“ tretirali kao „izdajnike“ i „strane plaćenike“ i njih su „targetirali“ u opoziciji i kritičkim definisanim građanima. Poliitčka ubistva, progonimprsluškivanja,pretnje vladale su od 1990-2000 godine.

Petooktobarska „izdana“ revolucija nije izvršila lustraciju niti otvorila dosijea tajnih službi i „politička policija“ od vremena UDBE do BIA nastavila je u manjem ali definisanom obliku da drži pod „kontrolom“ više hiljada lica koji se mogu tretirati kao „unutrašnji neprijatelji“Izvesno je da su strani interesi i službe bezbednosti od 2000 godine do danas izradile svoje mreže preko domačih insajdera i to usvim sferama uticaji u vlasti i opoziciji.Represivni sistem miloševićeve vlasti i pakt DOS-a sa mafijom i tajnim službama doveo je do ubistva Predsednika vlade Srbije dr Zorana Đinđića Danas vlast SNS i SPS preko svojih poslanika , medija i tabloida na koje imaju utucaj ali i u govoru vrha državne vlasti koriste retoriku koja se poziva na izraz „unutrašnji neprijatelj“ ili „izdajnik“

Ko je u Srbiji „unutrašnju neprijatelj“?

Unutrašnji neprijatelj nije po definiciji opozicija koja je politički protivnik, iako i među pojedincima u opoziciji koji su bili ranije vlast ima onih koji su napravili od 2000 godine „pakt sa đavolom“ i stranim uticajem i radili na štetu države i naroda. Sve vlasti u Srbiji su se „raspodale“ stranim interesima, korupciji svaka na svoj način. Ipak da definišemo ko je realno „unutrašnji neprijatelj“ u Srbiji. Unutrašnji neprijatelji su svi oni pojedinci ili grupe koji rade na štetu interesa Srbije kao države i naroda njene bezbednosti, ekonomije, ekologije, finansija, obrazovanja kulture, jezika.

Da budemo precizniji! Unutrašnji neprijatelj je onaj ili oni koji raspodaju nacionalna bogatstva bez saglasnosti građana i naroda počev od pijaće vode, rudnih ležišta, oni koji rade na uvlačenju GMO proizvoda u Srbiju, koji devastiraju domaću poljoprivredu i agroindustiju poput uništenja PKB i svesnog požara u fabrici Imlek. Unutrašnju neprijatelji su i oni koji prodaju trulo i bajato meso i hranu koja je otpad u EU građanima Srbije, rasipaju štetni otpad po Srbiji koji zagađuje Srbiju (stotine hiljada tona).

Unutrašnji neprijatelji su i oni koji mimo Ustava Srbije rade na projekcijama predaje Kosovo i Metohiju koji se javno izjašanjavaju da Kosovo i Metohija nije Srbija i i ne pripada interesima Srbije. Unutrašnji neprijatelji su i svi oni koji mimo Ustava Srbije guraju Srbiju u NATO, koji relativizuju posledice NATO agresije pre svega posledice od municije sa osiromašenim uranijumom od kojiih je desetine vojnika NATO umrlo i ozračeno na Kosovu i Metohiji.

Unutrašnji neprijatlji su svi oni koji su izneli državne, bezbedonosne tajne i baze podataka građana Srbije trećim licima van Srbije, i oni koji su vršeči vlast ili za vlast izneli i opljačkali Srbiju od 2000 godine za više of 50 milijardi dolara.Unutrašnju neprijatelji su zapravo svi oni koji rade protiv Zakona i Ustava Srbije,protiv zdravlja i egzistencije građana Srbije .Oni mogu biti od lokalne vlasti do vrha državne vlasti, od vladajučih do opozicionih partija.Ali biti unutrašnji neprijatelj zbog političkih ideja ili kritike vlasti i političara na svim nivoima predstavlja vid autoritarno represivnog mehanizma, sa ciljem stigmatizacije pojedinaca i grupa do nivoa pretnje i ugrožavanja ustavnih sloboda.

(Vidovdan)

Tweet