УПАЛИО СЕ АЛАРМ У БРИСЕЛУ: „Први пут Срби у већини не желе у ЕУ“

UPALIO SE ALARM U BRISELU: „Prvi put Srbi u većini ne žele u EU“

24 novembra 2023

Evropska unija gubi Srbiju, poručio je liderima tog bloka austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg, ističući da Ukrajinu pri razgovorima o početku pregovora o pridruživanju sledećeg meseca ne bi trebalo favorizovati u odnosu na Zapadni Balkan, odnosno Bosnu i Hercegovinu.

Srbija, je kako je on ocenio, „nacija naklonjena Rusiji koja se nije pridružila režimu sankcija Zapada u odgovor na invaziju Moskve na Ukrajinu“. Beograd je, kako je podsetio, pregovore o pristupanju zvanično počeo 2014. godine, ali je „napredak zastao“.



„Ništa se ne pomera za narod Srbije. Prvi put imamo istraživanja u Srbiji gde relativna većina više nije za Evropsku uniju. To bi trebalo da uključi sve naše alarme za uzbunu. Gubimo ih“, rekao je on.

Od suštinske je važnosti, kako je Šalenberg istakao za „Fajnenšel tajms“, da se Ukrajina i BiH „usidre u orbiti EU kako bi se suprotstavile ruskom uticaju“.

Jačanje stabilnosti u oba regiona — istočnoj i jugoistočnoj Evropi, pođednako je važno.

„Naš geostrateški seizmograf radi u oba smera“, dodao je on.

Lideri EU će na samitu sredinom decembra odlučiti da li da formalno odobre početak pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, i da razmotre napredak ka proširenju bloka na čak 35 članova.

To je, međutim, korak koji može da blokira bilo koja prestonica, a Budimpešta je već najavila veto.

Da je Ukrajina „svetlosnim godinama“ udaljena od ulaska u Evropsku uniju, istakao je nedavno mađarski premijer Viktor Orban koji je na kongresu svoje partije Fides, poručio da će se on i njegova vlada usprotiviti razgovorima u EU o tome da li Kijev treba zvanično da otpočne pregovore o pristupanju.

Evropska komisija, inače je ranije ovog meseca preporučila početak pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, ali je rekla da bi pregovori sa Bosnom trebalo da počnu „kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo“.

„Napredak Bosne i Hercegovine kočile su, između ostalog, secesionističke pretnje Milorada Dodika, proruskog lidera Republike Srpske, autonomnog entiteta sa većinskim srpskim stanovništvom koji zauzima otprilike polovinu teritorije Bosne“, pokušao je da „objasni“ FT.

Šalenberg je rekao da bi bila „geostrateška katastrofa“ da Evropska Komisija Zapadni Balkan posmatra kroz „lupu“, a Ukrajinu kroz „ružičaste naočare“.

„Ne možete imati određene grupe u brzoj traci, druge u zaustavnoj“, istakao je Austrijanac.

Osim Mađarsku, i druge zemlje, međutim, brine ideja o proširenju bloka.

Na pitanje da li Austrija razmatra da stavi veto na početak pristupnih pregovora sa Ukrajinom ako i Bosni ne bude dato zeleno svetlo za razgovore, Šalenberg je rekao da razgovori „već idu u dobrom pravcu“.

„Ali hajde da ne pravimo problem u regionu koji čeka 20 godina i da im dajmo još jednu prepreku da preskoče. Kao što je rekao albanski premijer Edi Rama, ako ga dobro citiram – ‘moramo li da započnemo rat na Balkanu da bismo privukli vašu pažnju’? Biće to veoma burna debata i želimo da signali budu jednaki u oba smera iz geostrateških razloga“, istakao je.



Šalenberg je, inače, snažan zagovornik postepenog proširenja, pri čemu su zemlje kandidati integrisane u sektorske programe i politike pre punopravnog članstva.

EU je, kako on misli, neophodan drugačiji pristup u odnosu na prethodne talase proširenja 2004, 2007. i 2013. u kojima je pitanje priključenja bilo binarno – ili si unutra ili van.

„Ako se zadrži stari pristup, Ukrajina verovatno nikada neće biti deo Unije“, rekao je Šalenberg.

Pristup po fazama bi, veruje on, pomogao da se zemlje kandidati vežu za EU pre nego što im daju prednosti punog pristupanja, kao što je, na primer, pristup subvencijama za poljoprivredu.

„Možemo li zamisliti proširenje bez poljoprivredne politike? Da, možemo“, rekao je on i dodao da bi za nove članove prelazni rokovi mogli biti dugi.

Šalenberg je rekao da EU ne bi trebalo da dozvoli Rusiji i Kini da izgrade svoj uticaj u regionu, uključujući i kroz infrastrukturne projekte koje treba da finansira Brisel.

„Moramo da pošaljemo signal trećim licima: ove zemlje su naše, one su deo naše porodice“, zaključio je.

(RT)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Velika Metla says:

    Satanistički zapad leže uveče u krevet s lažima, i budi se sa lažima. Srbi su do devedesetih MOŽDA u blagoj većini i želeli u EU. Posle *99. godine samo najviše 10% STANOVNIKA, ne Srba, Srbije želi u EU. To su uglavnom oni bez identiteta.Kosmopolite, koje vole svakoga, a nikoga iskreno, koje poštuju svakoga, a nikoga iskreno, koji razumeju, ali nikoga iskreno..., u prevodu niko i ništa.

  2. Beli Orao says:

    Lijepo pričaš ali ne hvala , Republika Srpska neće u EU taman da joj put pozlate a ne trnjem nabacaju !

  3. padre says:

    Ovo mi sve liči na ono, tražim posao, molim boga,da ga ne nađem!I oni bi, kao primili i Srbiju i Ukrajinu, a u stvari jim odgovara da samo mame one nejake, kao Srbiju, i priglupe, kao što je Ukrajina, a ustvari se plaše, šta će biti, ako jih prime!

  4. Pingback: UPALIO SE ALARM U BRISELU: „Prvi put Srbi u većini ne žele u EU“ – Sedma Sila

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *