УПАЛИО СЕ АЛАРМ У БРИСЕЛУ: „Први пут Срби у већини не желе у ЕУ“

УПАЛИО СЕ АЛАРМ У БРИСЕЛУ: „Први пут Срби у већини не желе у ЕУ“

24 новембра 2023

Европска унија губи Србију, поручио је лидерима тог блока аустријски министар спољних послова Александар Шаленберг, истичући да Украјину при разговорима о почетку преговора о придруживању следећег месеца не би требало фаворизовати у односу на Западни Балкан, односно Босну и Херцеговину.

Србија, је како је он оценио, „нација наклоњена Русији која се није придружила режиму санкција Запада у одговор на инвазију Москве на Украјину“. Београд је, како је подсетио, преговоре о приступању званично почео 2014. године, али је „напредак застао“.



„Ништа се не помера за народ Србије. Први пут имамо истраживања у Србији где релативна већина више није за Европску унију. То би требало да укључи све наше аларме за узбуну. Губимо их“, рекао је он.

Од суштинске је важности, како је Шаленберг истакао за „Фајненшел тајмс“, да се Украјина и БиХ „усидре у орбити ЕУ како би се супротставиле руском утицају“.

Јачање стабилности у оба региона — источној и југоисточној Европи, пођеднако је важно.

„Наш геостратешки сеизмограф ради у оба смера“, додао је он.

Лидери ЕУ ће на самиту средином децембра одлучити да ли да формално одобре почетак преговора о чланству са Украјином и Молдавијом, и да размотре напредак ка проширењу блока на чак 35 чланова.

То је, међутим, корак који може да блокира било која престоница, а Будимпешта је већ најавила вето.

Да је Украјина „светлосним годинама“ удаљена од уласка у Европску унију, истакао је недавно мађарски премијер Виктор Орбан који је на конгресу своје партије Фидес, поручио да ће се он и његова влада успротивити разговорима у ЕУ о томе да ли Kијев треба званично да отпочне преговоре о приступању.

Европска комисија, иначе је раније овог месеца препоручила почетак преговора са Украјином и Молдавијом, али је рекла да би преговори са Босном требало да почну „када се постигне неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство“.

„Напредак Босне и Херцеговине кочиле су, између осталог, сецесионистичке претње Милорада Додика, проруског лидера Републике Српске, аутономног ентитета са већинским српским становништвом који заузима отприлике половину територије Босне“, покушао је да „објасни“ ФТ.

Шаленберг је рекао да би била „геостратешка катастрофа“ да Европска Kомисија Западни Балкан посматра кроз „лупу“, а Украјину кроз „ружичасте наочаре“.

„Не можете имати одређене групе у брзој траци, друге у зауставној“, истакао је Аустријанац.

Осим Мађарску, и друге земље, међутим, брине идеја о проширењу блока.

На питање да ли Аустрија разматра да стави вето на почетак приступних преговора са Украјином ако и Босни не буде дато зелено светло за разговоре, Шаленберг је рекао да разговори „већ иду у добром правцу“.

„Али хајде да не правимо проблем у региону који чека 20 година и да им дајмо још једну препреку да прескоче. Kао што је рекао албански премијер Еди Рама, ако га добро цитирам – ‘морамо ли да започнемо рат на Балкану да бисмо привукли вашу пажњу’? Биће то веома бурна дебата и желимо да сигнали буду једнаки у оба смера из геостратешких разлога“, истакао је.



Шаленберг је, иначе, снажан заговорник постепеног проширења, при чему су земље кандидати интегрисане у секторске програме и политике пре пуноправног чланства.

ЕУ је, како он мисли, неопходан другачији приступ у односу на претходне таласе проширења 2004, 2007. и 2013. у којима је питање прикључења било бинарно – или си унутра или ван.

„Ако се задржи стари приступ, Украјина вероватно никада неће бити део Уније“, рекао је Шаленберг.

Приступ по фазама би, верује он, помогао да се земље кандидати вежу за ЕУ пре него што им дају предности пуног приступања, као што је, на пример, приступ субвенцијама за пољопривреду.

„Можемо ли замислити проширење без пољопривредне политике? Да, можемо“, рекао је он и додао да би за нове чланове прелазни рокови могли бити дуги.

Шаленберг је рекао да ЕУ не би требало да дозволи Русији и Kини да изграде свој утицај у региону, укључујући и кроз инфраструктурне пројекте које треба да финансира Брисел.

„Морамо да пошаљемо сигнал трећим лицима: ове земље су наше, оне су део наше породице“, закључио је.

(РТ)

KOMENTARI



4 коментара

  1. Velika Metla says:

    Сатанистички запад леже увече у кревет с лажима, и буди се са лажима. Срби су до деведесетих МОЖДА у благој већини и желели у ЕУ. После *99. године само највише 10% СТАНОВНИКА, не Срба, Србије жели у ЕУ. То су углавном они без идентитета.Космополите, које воле свакога, а никога искрено, које поштују свакога, а никога искрено, који разумеју, али никога искрено..., у преводу нико и ништа.

  2. Beli Orao says:

    Лијепо причаш али не хвала , Република Српска неће у ЕУ таман да јој пут позлате а не трњем набацају !

  3. padre says:

    Ovo mi sve liči na ono, tražim posao, molim boga,da ga ne nađem!I oni bi, kao primili i Srbiju i Ukrajinu, a u stvari jim odgovara da samo mame one nejake, kao Srbiju, i priglupe, kao što je Ukrajina, a ustvari se plaše, šta će biti, ako jih prime!

  4. Pingback: UPALIO SE ALARM U BRISELU: „Prvi put Srbi u većini ne žele u EU“ – Sedma Sila

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u