УПОКОЈИО СЕ епископ Атанасије Јевтић

УПОКОЈИО СЕ епископ Атанасије Јевтић

4 марта 2021

Епископ Атанасије умро је од последица вируса корона.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије, упокојио се у Господу, објављено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке.



Епископ Атанасије преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у болница Требиње.

Обавештење о сахрани владике биће објављено накнадно, наводе из Епархије.

Епископ др Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, на други дан Божића 8. јануара 1938. године.

Завршио је Богословију у Београду 1958. године, а Богословски факултет 1963. године. Претходно је замонашен у манастиру Пустињи код Ваљева, 1960. године, где је монашки постриг примио од од архимандрита Јустина Поповића, а потом је био сабрат манастира Троноше код Лознице.

Завршио је и Теолошки факултет у Атини, где је и докторирао.

За време четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви

Усавршавао се и на Богословском институту Светог Сергија у Паризу, где је био и професор. За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске.

Од 1973. био је доцент на Богословском факултету у Београду, а потом и професор. У два наврата био је и декан Богословског факултета у Београду.

Истовремено и напоредо са професорским дужностима и писањем у часопису „Православље“, делатно је учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свести и савести српскога народа, подсећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама, наводи се на сајту Епархије захумско-херцеговачке.

Изабран је 1991. за епископа банатског, где је остао непуних годину дана, да би 1992. постао епископ захумско-херцеговачки. Наследио је Епархију која више деценија није имала свога епископа, а током рата у БиХ помагао је свој народ, војску, сирочад, избеглице, рањенике и остале невољнике и паћенике, обнављајући православну веру у Херцеговини.

Године 1994. изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу.

Услед тешке повреде умировљен је као епископ 1999. године, а остао је да борави у манастиру Тврдош крај Требиња.

Био је један од најпознатијих православних теолога, и учествовао је на бројним научним скуповима. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика. Био је члан Удружења књижевника Србије и објавио је више десетина књига.

KOMENTARI



4 коментара

  1. radmila says:

    Jos jedan vladika dostojan postovanja i pobornik ne predaje Kosova... hmm.

  2. Ivan Grozni says:

    Upokojio se jos jedan zastitnik i rotivnik priznanja KiM. Vecna Ti slava preosveceni vladiko. Neka Gospod tvoju napacenu dusu uvede u nebesku Srbiju da i tamo budes svetionik koji ce pokazivati put kojim treba ici. Nepravda kojom si bio okruzen sad je izgubila objekat nad kojim je trijunfovala za vreme dok si bio medju zivima. Neka ti je vecna slava i pokoj tvojoj namucenoj dusi.

  3. doktrina soka says:

    Odose najbolji,vecna mu japamija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u