УПОЗОРЕЊЕ ИСТОРИЧАРА: „Хрвати неће стати док и овај део не отму Србији!“

UPOZORENJE ISTORIČARA: „Hrvati neće stati dok i ovaj deo ne otmu Srbiji!“

22 decembra 2019

O hrvatskom otimanju Vojvodine prof. dr Vasilije Krestić, redovni član SANU napisao je detaljnu analizu.

Autorski tekst prof. dr Vasilija Krestića prenosimo u celosti:

Životno pitanje za Hrvatsku

Pošto su Srbi činili znatnu većinu sremskog stanovništva, smatrali su da ta oblast treba da pripadne Vojvodini. Međutim, Hrvati su se pozivali na svoje državno i istorijsko pravo, pa nisu hteli Srem da prepuste Srbima. Štaviše, zahtevali su da se i čitava Vojvodina sjedini s Hrvatskom, da se u nju utopi i s njom postane „jedno narazdelivo telo“, s banom na čelu, koji bi u isto vreme bio i srpski vojvoda. Zbog pitanja pripadnosti Srema odnosi između Srba i Hrvata bili su duboko poremećeni. Srbi su prebacivali Hrvatima da su nedosledni zato što su u isto vreme tražili da se Vojvodina odrekne svoje samostalnosti i „spoji s Hrvatskom“ kada su se zalagali za uspostavljanje svoje potpuno samostalne države.



Na čelu srpske politike tada je bio patrijarh Josif Rajačić. Iz više razloga on je bio protiv utapanja Vojvodine u Hrvatsku. Ne bez razloga zazirao je od hrvatske premoći nad Srbima. Kao politički i verski poglavar Srba on nije imao poverenja u hrvatskog bana, pa nikako nije pristajao na spajanje banskog i vojvodskog dostojanstva, kao što nije hteo da razgovara ni o tome da se vojvođanska uprava prenese na Bansko veće u Zagrebu. Osim iz nacionalnih, Rajačić je bio protiv utapanja Vojvodine u Hrvatsku i iz verskih razloga.

Smatrao je da su napadi protiv Srba kao šizmatika, koji su se događali u Hrvatskoj, kao i napadi protiv pravoslavnih sveštenika i srpskih učitelja, dovoljni dokazi da spajanjem Vojvodine sa Hrvatskom ne bi „nikakvu sreću našem narodu učinili, jer bi to spojeno jedno telo imalo dve duše, a gdikojem je slabačkom telu i jedna zamašna duša dosta“. Pored drugih, i iz verskih razloga patrijarh je bio protiv objedinjavanja banskog i vojvodskog dostojanstva. Smatrao je da vojvoda obavezno mora da bude Srbin pravoslavne vere, između ostalog i zbog toga što bi hrvatski ban, u slučaju da postane i srpski vojvoda, uvek više pažnje poklanjao Hrvatskoj i njenim interesima nego Vojvodini. Polemike nastale oko pripadnosti Srema privremeno su okončane objavljivanjem carskog patenta od 18. novembra 1849, kojim su proglašeni Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, u čiji sastav je ušao i Srem.

Pre no što su 27. decembra 1860. ukinuti Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat i biskup Štrosmajer je u dve promemorije, koje je uputio austrijskom ministru predsedniku grofu Johanu Rehbergu, izneo svoj stav o pripadnosti Srema i statusu Vojvodine. On se zalagao za pripajanje Vojvodine Hrvatskoj, za to da se ona stavi u usku državnopravnu vezu s Hrvatskom, kao i za to da Hrvati ne pretrpe „gubitak jednog dela svoje teritorije“, da ne ostanu ponovo bez Srema.

Biskup je napisao da Hrvati ne mogu dozvoliti da im se oduzme Srem s Petrovaradinskom regimentom i Petrovaradinskom tvrđavom. Naglasio je da je „životno pitanje za Hrvatsku, da Petrovaradinska tvrđava, koja s jedne strane vlada Bačkom i Banatom, ali s druge čini ključnu tačku za Slavoniju i Hrvatsku, ostane u hrvatskim rukama“. Vladar je ovog puta, ukidajući Vojvodstvo, Srem priključio Hrvatskoj a Bačku i Banat Ugarskoj. Posle te odluke vođene su višegodišnje vatrene novinske polemike, bilo je uzajamnog prebacivanja između Srba i Hrvata zbog pripadnosti Srema, ali je onda nastupilo zatišje. Pitanje pripadnosti Srema, osim u ređim, izuzetnim prilikama, nije potezano sve do raspada Austrougarske 1918. godine.

Podnesak kojim je ocrnio Srbiju

Zanimljivo je i zaslužuje da bude pomenuto da je Stjepan Radić 1905. godine, pišući o isključivom hrvatskom pravu na razne pokrajine u listu Hrvatska misao, naglasio da „Srijem ima ostati hrvatski ili postati ugarski“, ali da nikako ne može biti srpski. Takva Radićeva srbofobičnost bila je samo nagoveštaj kasnije politike ovog hrvatskog prvaka i njegovih sledbenika, a koja se ticala hrvatskih teritorijalnih pretenzija i namera da na račun srpskih etničkih prostora stvore koliko je moguće veću Hrvatsku. Tako je, primera radi, kada se nalazio u bekstvu, van zemlje, 1923. godine izneo jedan „zahtev Hrvata prema Srbima“. Tim zahtevom tražio je „potpunu nezavisnost Hrvatske u konfederaciji sa Srbijom“, a Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Bačkoj i Banatu, Crnoj Gori i Makedoniji nudio je da se plebiscitom izjasne da li žele da ostanu „vezani za militarističku i centralističku Srbiju“, ili su spremni da uđu „u federaciju s miroljubivom i neutralnom Hrvatskom“.

U približno isto vreme, 23. septembra 1923, zatražio je od Predsedništva Hrvatske republikanske seljačke stranke da izradi Zemljovid Hrvatska i Hrvati. Načinom izrade Zemljovida, koji je obavljen po Radićevim uputstvima, on je uz pomoć nekih Engleza, s kojima je uspostavio vezu, želeo da internacionalizuje hrvatsko pitanje. Posebnim pisanim podneskom ocrnio je Srbiju. Predstavio ju je kao militarističku i centralističku, kao zemlju u kojoj nema demokratskih prava i sloboda, s kojom demokratska, slobodoljubiva i miroljubiva Hrvatska ne može da se sporazume i s njom živi u jednoj državnoj zajednici. Predstavivši Srbiju kao nepodesnu i nesposobnu da oko sebe drži na okupu sve pomenute pokrajine, ponudio je Hrvatsku kao središnju tačku, oko koje se na federativnim principima mogu sabrati Slovenija, Bosna i Hercegovina, Bačka, Banat, Crna Gora i Makedonija. Bio je to jasan pokušaj da se sruši Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a da se začne stvaranje davno sanjane velike Hrvatske.

Da je taj zaključak zasnovan na pouzdano utemeljenim dokazima, potvrđuje i svedočenje britanskog poslanika u Beogradu, koji je uočio da se u svesti „pan Hrvata“ nalazi vizija jedne „moćne pokrajine“ sa centrom u Zagrebu, koja bi se sastojala iz Hrvatske, Slavonije, Dalmacije, dobrog dela Bosne i Hercegovine, Baranje i dela Bačke.



Cilj je bio rušenje Jugoslavije

U velikohrvatskim nastojanjima Radić se nije libio toga da falsifikuje činjenice. Načinom na koji je imao da bude „narisan“ (nacrtan) Zemljovid trebalo je ubediti strance da u obuhvaćenim oblastima u pretežnom broju žive Hrvati. Služeći se neistinama, on je 22. jula 1922. dao izjavu londonskom listu Daily News u kojoj je tvrdio da su u oblastima Bačke, Baranje i Banata, za koje je rekao da ih „nerazumno i nelogično nazivaju Vojvodinom“, „Srbi prema Hrvatima u posve neznatnoj manjini“ (!) Tvrdio je da se tim oblastima ne sme upravljati kao čisto srpskim zemljama, „već se u njima mora sprovesti plebiscit pod nadzorom Lige naroda, s jednim pitanjem: ‚Srbija – Beograd ili Hrvatska – Zagreb‘“. I prilikom pravljenja skica za novi program stranke iz 1925. godine Radić je ispoljio pretenzije prema Bačkoj. Bio je spreman da pristane na izmene granice u istočnom Sremu pod uslovom da Hrvatska dobije „odštetu“ u Bačkoj.

Naslednik S. Radića, Vlatko Maček, dosledno je nastavio da vodi velikohrvatsku politiku svog prethodnika. Zalažući se za preuređenje države, decembra 1928. predložio je uspostavljanje od pet do sedam pokrajina i podelu Vojvodine i Bosne i Hercegovine između Srbije i Hrvatske. Poput Radića i on se zalagao za neku vrstu plebiscita s namerom da se Jugoslavija podeli na dva dela, do Drine i preko Drine. Po jednoj njegovoj izjavi iz 1936, svaka pokrajina: „Vojvodina, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, pa i Dalmacija, mogle bi da se opredele kako one hoće, odnosno, kako odluče poslanici dotičnih pokrajina, koji bi bili izabrani na izborima za konstituantu.

Drugim rečima: ako Vojvodina hoće sa Srbijom – dobro, ako hoće poseban položaj u Srbiji, dobro je i to. Ako hoće izvan nje, dobro je, ako hoće sa Hrvatskom zajedno ili posebno, opet dobro.“ Imajući u vidu takve stavove Mačeka o preuređenju Jugoslavije, njegov sledbenik iz Vojvodine, Duda Bošković, smatrao je da Hrvati „sada više ne žele“ da sebi pripoje celu Vojvodinu, već samo Srem do Zemuna. Zastupajući Mačekove velikohrvatske apetite prema Vojvodini u vreme pregovora o sporazumu Cvetković –Maček, Većeslav Vilder je decidirano izneo gledište šefa Hrvatske seljačke stranke naglasivši da „ili Vojvodina sa preostatkom Srema čini posebnu jedinicu, ili se Vojvodina deli između Hrvatske i Srbije, linijom Subotica – Ilok“.

Sporazumom Cvetković – Maček, sklopljenim avgusta 1939, novostvorenoj Banovini Hrvatskoj pripojeni su delovi zapadne Bosne koji su pripadali Vrbaskoj banovini, ali su joj dodeljeni i delovi zapadnog Srema sa Šidom i Ilokom. Zahvatanjem tih teritorija jasno su ispoljene velikohrvatske namere kako prema Vojvodini, tako i prema Bosni i Hercegovini. Međutim, Hrvati se nisu zaustavili na onom što su dobili sporazumom Cvetković – Maček.

Samo nekoliko dana po obznanjivanju sporazuma Hrvatski nacionalni pokret, iza kojeg je, po svemu sudeći, stajalo vođstvo HSS-a, posebnom okružnicom obavestilo je svoje pristalice o tome u kom pravcu će se dalje kretati hrvatska politika. U okružnici je otvoreno rečeno da je glavni cilj Hrvatske da sruši Jugoslaviju. Naglašeno je da se prilikom raspada države Hrvatska neće zadovoljiti dobijenom Banovinom, već će težiti „povjesnim i etničkim granicama“. Okružnicom su pozvani Hrvati pokličem, koji je glasio: „Naprijed svi za Slobodnu i Nezavisnu Hrvatsku“.

Sutradan po objavljivanju okružnice, 29. avgusta, Maček je izjavio pred Hrvatskim narodnim zastupstvom da je njegov sporazum s Cvetkovićem „za sada jedan đelomičan sporazum“, u kojem je dosta spornih, naročito teritorijalnih pitanja ostavljeno za kasnije. Tim sporazumom, naglasio je Maček, „nije pitanje hrvatskog teritorija riješeno definitivno, jer smo stavili u Sporazum naročitu klauzulu da će se definitivni opseg Banovine Hrvatske ustanoviti kad se bude preuređivala čitava zajednica. A to je posve naravno. Jer posve drugačije će izgledati dotični teritorij Banovine Hrvatske bude li u novouređenoj državnoj zajednici recimo i autonomna Vojvodina ili ne bude, drukčije bude li i autonomna Bosna ili ne bude, itd…“

Za ovu priliku bilo bi suvišno da navodim i mnoge druge izjave o Vojvodini i njenoj pripadnosti.

(Pečat)

KOMENTARI



12 komentara

  1. Becki konjusar says:

    Profesore sereš k'o foka. Hrvatima je i Slavonija pusta a za Liku, Kordun i Baniju da ne pričam. Pogledajte koliko će ih izići na glasanje. Jos su tempirali 20.decembar kad je i dijaspora pristigla. Oni su gotovi a i mi sa njima. Neće žene da radjaju. Uvedite smrtnu kaznu za abortus ili pravite decu u laboratoriju.

    • Rafmanjinov says:

      Nije to jedini problem,kod porodica koje imaju vise dece,a zavise od socijalne pomoci,imamo X primera da se deca oduzimaju,i daju u hraniteljske porodice,jednostavno i na taj nacin se unistava porodica,umesto da se tim novcem koji ide za hraniteljske porodice,pomogne porodica dece,kod nas se i tu gleda racunica i tu se zaradjuje na nesreci te dece,ima mnogo rauzloga sto je slab natalitet.

  2. Ludak do ludaka, gospodo says:

    Nisam čuo da Hrvati to traže.Zašto onda čačkate mečku?Da bi bili pametni, ili da pokažete kolike ste budale?isto kao što novinari imaju običaj da pišu:Amerika nam sprema ovo, pa ono, zapad nam sprema ovo, pa ono.Slute nesreći, prizivaju zlo, podstiču neprijatelje da nam rade ovo ili ono.Ja bih te nazvao državnim neprijateljima.

  3. QQ-LELE says:

    Da je Baranja hrvatska, Beli Manastir bi se zvao Bijeli Samostan

  4. milorad2 says:

    hrvati to za sada ne traže ali razmislite malo i pogledajte sve "dobrosusedske" i "priajteljske" izjave i dela te države odkad postoji i otkad ne postoji i videćete da upornijeg, drskijeg i opasnijeg neprijatelja mi srbi nikada nismo imali od kada postojimo.Oni imaju ogromne teritorijalne pretenzije prema srbiji i zato i dalje traje neprijateljsko ponašanje i haranga u toj državi protiv nas čak i posle secesije i nasilnog proterivanja naših zemljaka odande.Mi ćemo imati još problema sa njima budite u to sigurni ma koliko da ih ima.

  5. Kosovac says:

    Profesor dr. Vasilije Krestić je jedan od srpskih akademika koji su ostali Srbi, niti su konvertovali u petu kolonu i agenturu, a niti su u fazi konverzije. Zato sve ono što on napiše treba shvatiti baš onako kako je napisao, i znati da je to istorijska istina. ……….Dobro bi bilo da kolege komentatori u vezi Hrvatskog pitanja bolje prouče šta se kao Hrvatska tretiralo u tim teritorijama pod vlašću Austro-Ugarske. I da tako shvate da se taj prostor o kome piše poštovani Vasilije Krestić, tretirao kao entiteti Austro-Ugarske: Hrvatska, i Srpski deo kao što su Srem, Banat, Bačka, Slavonija, Dalmacija, kasnije Bosna i Hercegovina. Samim postojanjem ovih drugih entiteta u to doba, možemo da shvatimo da je Hrvatski entitet tada bio malecni, možda 20% od sadašnje teritorije. A danas, ova 100% Avnojevska Evropska Hrvatska je vidimo prilično Velika. Naravno da te teritorije Hrvatskoj nisu poklonili Austrijanci, poklonili su ih Masoni kralja Aleksandra, definisali Komunisti, a Tuđman i Genšer konačno učvrstio. Zato mi mnogo smešno izgledaju ovi savremeni monarhisti i članovi krunskog saveta, srbuju do daske, e da bi uspostavili neki savremeni oblik tog nostalgičnog masonstva. Inače, pretenzije Hrvata na celu Vojvodinu (autonomaši), BiH (granica na Drini), i deo Crne gore, ostaje evidentno vidljiv. Ostvariće se onda kada Srbija postane Beogradski Pašaluk. A možda i ranije, kada ova 4 satrapa ozvaniče Evropsku Regiju (državu) Zapadni Balkan, ono što su se domunđavali u Tirani. Sa novim avnojevskim granicama.

    • Lepi says:

      Nema ništa od te priče prijatelju moj, kome je još stalo do ratovanja? Ko da ratuje kad se deca ne radjaju? Omladina otrovana i drogirana, neznaju da se snadju u životu bez mamice i tatice, jedva škole da završe, telefoni i internet jim oprali mozak! Te priče pustimo za malu decu jer se ni jedna istorija ne ponavlja isto kao što se je odvijala u prošlosti, prvo da se razumemo jednu stvar, želje su jedno, mogučnosti su drugo. Hrvata nema više od 3 milijona jer su pametni pobegli od pranja mozga i od mržnje prema drugim narodima, drugo ako niste primetili hrvatska HDZ je šokirana Republikom Srbskom da je iznenađena kako je Srbima uspelo da se nasele na svojim starim ognjištima iako su hrvati napravili masovno etničko čiščenje i zločinački poduhvat nad Srbima u Bosni od 1940-1945. Treća i najopasnija stvar što se hrvati boje jeste udaja hrvatica za Srbende, samo koliko jih ima koje su došle u BG da se udavaju u komšiluku (susjedstvu). Gube Hrvati na svim frontovima, prvo prazna jim Slavonija i Banija, u Kninu nema ko da jih posluži jer su Srbe proterali, sada će Filipinci da jim prave koktejle (hahahahahahaha). Gube na nivou turizma, hrvatska je postala najskuplja destinacija, skuplja i od Grčke i od Turske, ako toj skupoći dodamo još ultranacionalizam i oprane hrvatske mozgove mržnjom i netolerancijom onda dolazite do zaključka kuda plovi Hrvatski brod. Nema budučnosti gde se tudje ne poštuje, nema budučnosti kada omladina beži, nema budučnosti kad se kopa po kontejnerima a nema se ni za preživljavanje. Budučnost hrvata je pranje sudova i konjušarenje po Nemačkoj, Irskoj i Kanadi, to su jedini poslovi za koje jih stranci primaju, Hrvatska je imala najbolje vreme baš u vreme zajedničke bivše SFRJ sada je sve prodato, privatizirano, opljačkano, još koju godinu zatvoreno, zamislite da proizvodite proizvode a švaba vam neda danje prodajete po staroj ceni, pa morate da je prodajete po ceni konkurencije ili čak jeftinije, slična priča sa malinama u Srbiji, tako se loše piše Hrvatskoj. Zato ostavimo neka prodaju još ono malo što jim je ostalo na Jadranu, ovoga puta će doči vreme kada ima da beže u Srbiju od Evropske Unije, jer će biti nepodnošljivo sa EU narodima.

  6. Konačno da neko kaže istinu says:

    Oteli su pola Srema i Slavoniju a kao i Slovenci tvrde da nisu Slaveni. Najveća zverstava su ustaše upravo u Sremu činile, zatrovali su ga radioaktivnim otpadom iz EU u zamenu za priznanje, provodeći taktiku spržene zemlje. U smrtnoj borbi sveta izabrali ste da kao što proročanstvo kaže, uništite zemlju i Božje stvorenje na zemlji. Zato vam i smeta Srem, jer je prvo bio naseljen semitina, prvi primio hrišćanstvo u Evropi... Da, da, trujete Međurečje preko Bosutskog sliva, pogrdno nazivate Sklavine, ali zemlju našu bezobrazno otimate da bi je uništili. Jao vama, agwnde će vam doći duše

  7. Josip says:

    Predugačko muka mi da čitam

  8. Kataklizma says:

    Granica ce da bude Karlovac Karlobag Virovitica inace ina Zagreb da bude sprzen do koske

  9. Istina says:

    Hrvati odustaju od same Hrvatske a ne da misle na Srbsku teritoriju, zar niste svesni da beže na zapad, šta to može da jim nudi lijepa njihova sem mržnje i fašizma, koji su jim novokompanovani fašisti iz HDZ oprali mozak i stvaraju novokompanovanu tvorevinu NDH? Već sada jim stanovništvo kopa po kontejnerima, omladina beži na zapad, prodati hoteli po jadranu a vi pričate o pretenziji na Srbiju? Hahahahaha...Slepi se ili šta? Pa nemaju kapacitete stanovništva ni u Hrvatskoj...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *