УПОЗОРЕЊЕ ИСТОРИЧАРА: „Хрвати неће стати док и овај део не отму Србији!“

УПОЗОРЕЊЕ ИСТОРИЧАРА: „Хрвати неће стати док и овај део не отму Србији!“

22 децембра 2019

О хрватском отимању Војводине проф. др Василије Kрестић, редовни члан САНУ написао је детаљну анализу.

Ауторски текст проф. др Василија Kрестића преносимо у целости:

Животно питање за Хрватску

Пошто су Срби чинили знатну већину сремског становништва, сматрали су да та област треба да припадне Војводини. Међутим, Хрвати су се позивали на своје државно и историјско право, па нису хтели Срем да препусте Србима. Штавише, захтевали су да се и читава Војводина сједини с Хрватском, да се у њу утопи и с њом постане „једно наразделиво тело“, с баном на челу, који би у исто време био и српски војвода. Због питања припадности Срема односи између Срба и Хрвата били су дубоко поремећени. Срби су пребацивали Хрватима да су недоследни зато што су у исто време тражили да се Војводина одрекне своје самосталности и „споји с Хрватском“ када су се залагали за успостављање своје потпуно самосталне државе.



На челу српске политике тада је био патријарх Јосиф Рајачић. Из више разлога он је био против утапања Војводине у Хрватску. Не без разлога зазирао је од хрватске премоћи над Србима. Kао политички и верски поглавар Срба он није имао поверења у хрватског бана, па никако није пристајао на спајање банског и војводског достојанства, као што није хтео да разговара ни о томе да се војвођанска управа пренесе на Банско веће у Загребу. Осим из националних, Рајачић је био против утапања Војводине у Хрватску и из верских разлога.

Сматрао је да су напади против Срба као шизматика, који су се догађали у Хрватској, као и напади против православних свештеника и српских учитеља, довољни докази да спајањем Војводине са Хрватском не би „никакву срећу нашем народу учинили, јер би то спојено једно тело имало две душе, а гдикојем је слабачком телу и једна замашна душа доста“. Поред других, и из верских разлога патријарх је био против обједињавања банског и војводског достојанства. Сматрао је да војвода обавезно мора да буде Србин православне вере, између осталог и због тога што би хрватски бан, у случају да постане и српски војвода, увек више пажње поклањао Хрватској и њеним интересима него Војводини. Полемике настале око припадности Срема привремено су окончане објављивањем царског патента од 18. новембра 1849, којим су проглашени Војводство Србија и Тамишки Банат, у чији састав је ушао и Срем.

Пре но што су 27. децембра 1860. укинути Војводство Србија и Тамишки Банат и бискуп Штросмајер је у две промеморије, које је упутио аустријском министру председнику грофу Јохану Рехбергу, изнео свој став о припадности Срема и статусу Војводине. Он се залагао за припајање Војводине Хрватској, за то да се она стави у уску државноправну везу с Хрватском, као и за то да Хрвати не претрпе „губитак једног дела своје територије“, да не остану поново без Срема.

Бискуп је написао да Хрвати не могу дозволити да им се одузме Срем с Петроварадинском региментом и Петроварадинском тврђавом. Нагласио је да је „животно питање за Хрватску, да Петроварадинска тврђава, која с једне стране влада Бачком и Банатом, али с друге чини кључну тачку за Славонију и Хрватску, остане у хрватским рукама“. Владар је овог пута, укидајући Војводство, Срем прикључио Хрватској а Бачку и Банат Угарској. После те одлуке вођене су вишегодишње ватрене новинске полемике, било је узајамног пребацивања између Срба и Хрвата због припадности Срема, али је онда наступило затишје. Питање припадности Срема, осим у ређим, изузетним приликама, није потезано све до распада Аустроугарске 1918. године.

Поднесак којим је оцрнио Србију

Занимљиво је и заслужује да буде поменуто да је Стјепан Радић 1905. године, пишући о искључивом хрватском праву на разне покрајине у листу Хрватска мисао, нагласио да „Сријем има остати хрватски или постати угарски“, али да никако не може бити српски. Таква Радићева србофобичност била је само наговештај касније политике овог хрватског првака и његових следбеника, а која се тицала хрватских територијалних претензија и намера да на рачун српских етничких простора створе колико је могуће већу Хрватску. Тако је, примера ради, када се налазио у бекству, ван земље, 1923. године изнео један „захтев Хрвата према Србима“. Тим захтевом тражио је „потпуну независност Хрватске у конфедерацији са Србијом“, а Словенији, Босни и Херцеговини, Бачкој и Банату, Црној Гори и Македонији нудио је да се плебисцитом изјасне да ли желе да остану „везани за милитаристичку и централистичку Србију“, или су спремни да уђу „у федерацију с мирољубивом и неутралном Хрватском“.

У приближно исто време, 23. септембра 1923, затражио је од Председништва Хрватске републиканске сељачке странке да изради Земљовид Хрватска и Хрвати. Начином израде Земљовида, који је обављен по Радићевим упутствима, он је уз помоћ неких Енглеза, с којима је успоставио везу, желео да интернационализује хрватско питање. Посебним писаним поднеском оцрнио је Србију. Представио ју је као милитаристичку и централистичку, као земљу у којој нема демократских права и слобода, с којом демократска, слободољубива и мирољубива Хрватска не може да се споразуме и с њом живи у једној државној заједници. Представивши Србију као неподесну и неспособну да око себе држи на окупу све поменуте покрајине, понудио је Хрватску као средишњу тачку, око које се на федеративним принципима могу сабрати Словенија, Босна и Херцеговина, Бачка, Банат, Црна Гора и Македонија. Био је то јасан покушај да се сруши Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а да се зачне стварање давно сањане велике Хрватске.

Да је тај закључак заснован на поуздано утемељеним доказима, потврђује и сведочење британског посланика у Београду, који је уочио да се у свести „пан Хрвата“ налази визија једне „моћне покрајине“ са центром у Загребу, која би се састојала из Хрватске, Славоније, Далмације, доброг дела Босне и Херцеговине, Барање и дела Бачке.



Циљ је био рушење Југославије

У великохрватским настојањима Радић се није либио тога да фалсификује чињенице. Начином на који је имао да буде „нарисан“ (нацртан) Земљовид требало је убедити странце да у обухваћеним областима у претежном броју живе Хрвати. Служећи се неистинама, он је 22. јула 1922. дао изјаву лондонском листу Даилy Неwс у којој је тврдио да су у областима Бачке, Барање и Баната, за које је рекао да их „неразумно и нелогично називају Војводином“, „Срби према Хрватима у посве незнатној мањини“ (!) Тврдио је да се тим областима не сме управљати као чисто српским земљама, „већ се у њима мора спровести плебисцит под надзором Лиге народа, с једним питањем: ‚Србија – Београд или Хрватска – Загреб‘“. И приликом прављења скица за нови програм странке из 1925. године Радић је испољио претензије према Бачкој. Био је спреман да пристане на измене границе у источном Срему под условом да Хрватска добије „одштету“ у Бачкој.

Наследник С. Радића, Влатко Мачек, доследно је наставио да води великохрватску политику свог претходника. Залажући се за преуређење државе, децембра 1928. предложио је успостављање од пет до седам покрајина и поделу Војводине и Босне и Херцеговине између Србије и Хрватске. Попут Радића и он се залагао за неку врсту плебисцита с намером да се Југославија подели на два дела, до Дрине и преко Дрине. По једној његовој изјави из 1936, свака покрајина: „Војводина, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, па и Далмација, могле би да се определе како оне хоће, односно, како одлуче посланици дотичних покрајина, који би били изабрани на изборима за конституанту.

Другим речима: ако Војводина хоће са Србијом – добро, ако хоће посебан положај у Србији, добро је и то. Ако хоће изван ње, добро је, ако хоће са Хрватском заједно или посебно, опет добро.“ Имајући у виду такве ставове Мачека о преуређењу Југославије, његов следбеник из Војводине, Дуда Бошковић, сматрао је да Хрвати „сада више не желе“ да себи припоје целу Војводину, већ само Срем до Земуна. Заступајући Мачекове великохрватске апетите према Војводини у време преговора о споразуму Цветковић –Мачек, Већеслав Вилдер је децидирано изнео гледиште шефа Хрватске сељачке странке нагласивши да „или Војводина са преостатком Срема чини посебну јединицу, или се Војводина дели између Хрватске и Србије, линијом Суботица – Илок“.

Споразумом Цветковић – Мачек, склопљеним августа 1939, новоствореној Бановини Хрватској припојени су делови западне Босне који су припадали Врбаској бановини, али су јој додељени и делови западног Срема са Шидом и Илоком. Захватањем тих територија јасно су испољене великохрватске намере како према Војводини, тако и према Босни и Херцеговини. Међутим, Хрвати се нису зауставили на оном што су добили споразумом Цветковић – Мачек.

Само неколико дана по обзнањивању споразума Хрватски национални покрет, иза којег је, по свему судећи, стајало вођство ХСС-а, посебном окружницом обавестило је своје присталице о томе у ком правцу ће се даље кретати хрватска политика. У окружници је отворено речено да је главни циљ Хрватске да сруши Југославију. Наглашено је да се приликом распада државе Хрватска неће задовољити добијеном Бановином, већ ће тежити „повјесним и етничким границама“. Окружницом су позвани Хрвати покличем, који је гласио: „Напријед сви за Слободну и Независну Хрватску“.

Сутрадан по објављивању окружнице, 29. августа, Мачек је изјавио пред Хрватским народним заступством да је његов споразум с Цветковићем „за сада један ђеломичан споразум“, у којем је доста спорних, нарочито територијалних питања остављено за касније. Тим споразумом, нагласио је Мачек, „није питање хрватског територија ријешено дефинитивно, јер смо ставили у Споразум нарочиту клаузулу да ће се дефинитивни опсег Бановине Хрватске установити кад се буде преуређивала читава заједница. А то је посве наравно. Јер посве другачије ће изгледати дотични териториј Бановине Хрватске буде ли у новоуређеној државној заједници рецимо и аутономна Војводина или не буде, друкчије буде ли и аутономна Босна или не буде, итд…“

За ову прилику било би сувишно да наводим и многе друге изјаве о Војводини и њеној припадности.

(Печат)

KOMENTARI



12 коментара

  1. Becki konjusar says:

    Profesore sereš k'o foka. Hrvatima je i Slavonija pusta a za Liku, Kordun i Baniju da ne pričam. Pogledajte koliko će ih izići na glasanje. Jos su tempirali 20.decembar kad je i dijaspora pristigla. Oni su gotovi a i mi sa njima. Neće žene da radjaju. Uvedite smrtnu kaznu za abortus ili pravite decu u laboratoriju.

    • Rafmanjinov says:

      Nije to jedini problem,kod porodica koje imaju vise dece,a zavise od socijalne pomoci,imamo X primera da se deca oduzimaju,i daju u hraniteljske porodice,jednostavno i na taj nacin se unistava porodica,umesto da se tim novcem koji ide za hraniteljske porodice,pomogne porodica dece,kod nas se i tu gleda racunica i tu se zaradjuje na nesreci te dece,ima mnogo rauzloga sto je slab natalitet.

  2. Ludak do ludaka, gospodo says:

    Nisam čuo da Hrvati to traže.Zašto onda čačkate mečku?Da bi bili pametni, ili da pokažete kolike ste budale?isto kao što novinari imaju običaj da pišu:Amerika nam sprema ovo, pa ono, zapad nam sprema ovo, pa ono.Slute nesreći, prizivaju zlo, podstiču neprijatelje da nam rade ovo ili ono.Ja bih te nazvao državnim neprijateljima.

  3. QQ-LELE says:

    Da je Baranja hrvatska, Beli Manastir bi se zvao Bijeli Samostan

  4. milorad2 says:

    hrvati to za sada ne traže ali razmislite malo i pogledajte sve "dobrosusedske" i "priajteljske" izjave i dela te države odkad postoji i otkad ne postoji i videćete da upornijeg, drskijeg i opasnijeg neprijatelja mi srbi nikada nismo imali od kada postojimo.Oni imaju ogromne teritorijalne pretenzije prema srbiji i zato i dalje traje neprijateljsko ponašanje i haranga u toj državi protiv nas čak i posle secesije i nasilnog proterivanja naših zemljaka odande.Mi ćemo imati još problema sa njima budite u to sigurni ma koliko da ih ima.

  5. Косовац says:

    Професор др. Василије Крестић је један од српских академика који су остали Срби, нити су конвертовали у пету колону и агентуру, а нити су у фази конверзије. Зато све оно што он напише треба схватити баш онако како је написао, и знати да је то историјска истина. ……….Добро би било да колеге коментатори у вези Хрватског питања боље проуче шта се као Хрватска третирало у тим територијама под влашћу Аустро-Угарске. И да тако схвате да се тај простор о коме пише поштовани Василије Крестић, третирао као ентитети Аустро-Угарске: Хрватска, и Српски део као што су Срем, Банат, Бачка, Славонија, Далмација, касније Босна и Херцеговина. Самим постојањем ових других ентитета у то доба, можемо да схватимо да је Хрватски ентитет тада био малецни, можда 20% од садашње територије. А данас, ова 100% Авнојевска Европска Хрватска је видимо прилично Велика. Наравно да те територије Хрватској нису поклонили Аустријанци, поклонили су их Масони краља Александра, дефинисали Комунисти, а Туђман и Геншер коначно учврстио. Зато ми много смешно изгледају ови савремени монархисти и чланови крунског савета, србују до даске, е да би успоставили неки савремени облик тог носталгичног масонства. Иначе, претензије Хрвата на целу Војводину (аутономаши), БиХ (граница на Дрини), и део Црне горе, остаје евидентно видљив. Оствариће се онда када Србија постане Београдски Пашалук. А можда и раније, када ова 4 сатрапа озваниче Европску Регију (државу) Западни Балкан, оно што су се домунђавали у Тирани. Са новим авнојевским границама.

    • Lepi says:

      Nema ništa od te priče prijatelju moj, kome je još stalo do ratovanja? Ko da ratuje kad se deca ne radjaju? Omladina otrovana i drogirana, neznaju da se snadju u životu bez mamice i tatice, jedva škole da završe, telefoni i internet jim oprali mozak! Te priče pustimo za malu decu jer se ni jedna istorija ne ponavlja isto kao što se je odvijala u prošlosti, prvo da se razumemo jednu stvar, želje su jedno, mogučnosti su drugo. Hrvata nema više od 3 milijona jer su pametni pobegli od pranja mozga i od mržnje prema drugim narodima, drugo ako niste primetili hrvatska HDZ je šokirana Republikom Srbskom da je iznenađena kako je Srbima uspelo da se nasele na svojim starim ognjištima iako su hrvati napravili masovno etničko čiščenje i zločinački poduhvat nad Srbima u Bosni od 1940-1945. Treća i najopasnija stvar što se hrvati boje jeste udaja hrvatica za Srbende, samo koliko jih ima koje su došle u BG da se udavaju u komšiluku (susjedstvu). Gube Hrvati na svim frontovima, prvo prazna jim Slavonija i Banija, u Kninu nema ko da jih posluži jer su Srbe proterali, sada će Filipinci da jim prave koktejle (hahahahahahaha). Gube na nivou turizma, hrvatska je postala najskuplja destinacija, skuplja i od Grčke i od Turske, ako toj skupoći dodamo još ultranacionalizam i oprane hrvatske mozgove mržnjom i netolerancijom onda dolazite do zaključka kuda plovi Hrvatski brod. Nema budučnosti gde se tudje ne poštuje, nema budučnosti kada omladina beži, nema budučnosti kad se kopa po kontejnerima a nema se ni za preživljavanje. Budučnost hrvata je pranje sudova i konjušarenje po Nemačkoj, Irskoj i Kanadi, to su jedini poslovi za koje jih stranci primaju, Hrvatska je imala najbolje vreme baš u vreme zajedničke bivše SFRJ sada je sve prodato, privatizirano, opljačkano, još koju godinu zatvoreno, zamislite da proizvodite proizvode a švaba vam neda danje prodajete po staroj ceni, pa morate da je prodajete po ceni konkurencije ili čak jeftinije, slična priča sa malinama u Srbiji, tako se loše piše Hrvatskoj. Zato ostavimo neka prodaju još ono malo što jim je ostalo na Jadranu, ovoga puta će doči vreme kada ima da beže u Srbiju od Evropske Unije, jer će biti nepodnošljivo sa EU narodima.

  6. Konačno da neko kaže istinu says:

    Oteli su pola Srema i Slavoniju a kao i Slovenci tvrde da nisu Slaveni. Najveća zverstava su ustaše upravo u Sremu činile, zatrovali su ga radioaktivnim otpadom iz EU u zamenu za priznanje, provodeći taktiku spržene zemlje. U smrtnoj borbi sveta izabrali ste da kao što proročanstvo kaže, uništite zemlju i Božje stvorenje na zemlji. Zato vam i smeta Srem, jer je prvo bio naseljen semitina, prvi primio hrišćanstvo u Evropi... Da, da, trujete Međurečje preko Bosutskog sliva, pogrdno nazivate Sklavine, ali zemlju našu bezobrazno otimate da bi je uništili. Jao vama, agwnde će vam doći duše

  7. Kataklizma says:

    Granica ce da bude Karlovac Karlobag Virovitica inace ina Zagreb da bude sprzen do koske

  8. Istina says:

    Hrvati odustaju od same Hrvatske a ne da misle na Srbsku teritoriju, zar niste svesni da beže na zapad, šta to može da jim nudi lijepa njihova sem mržnje i fašizma, koji su jim novokompanovani fašisti iz HDZ oprali mozak i stvaraju novokompanovanu tvorevinu NDH? Već sada jim stanovništvo kopa po kontejnerima, omladina beži na zapad, prodati hoteli po jadranu a vi pričate o pretenziji na Srbiju? Hahahahaha...Slepi se ili šta? Pa nemaju kapacitete stanovništva ni u Hrvatskoj...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u