„Upravljani bezporedak“

„Upravljani bezporedak“

24 oktobra 2014

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Razvoj situacije u srpsko-albanskim odnosima sve više podseća na zloglasni meč – ne ovaj konkretni (Srbija-Albanija) sa kojim je počelo današnje zaoštravanje, nego odlučujući meč oko koga je povezano toliko političkih i finansijskih interesa, da se rezultat po definiciji ne može smatrati potpuno objektivnim. Premijer Albanije Edi Rama na paradoksalan način se našao u najsumnjivijoj situaciji – u nastalim okolnostima svaki njegov korak izaziva sumnju i podozrenje.

Ne čudi da je poseta predviđena za 22. oktobar, za nekoliko časova doživela više međusobnih perturbacija. Prvo je Niko Peleši, zamenik šefa albanske vlade, optimistički izjavio da je Rama “ipak odlučio da se uputi u Beograd”. Ali je ubrzo pretpostavljano postalo očigledno: odložena je prva poseta premijera Albanije posle 68 godina. Bar do 10. novembra. Poseta nije otkazana, nego samo odložena, pošto su se “premijeri saglasili da ne treba da upuste mogućnost da se suretnu radi stabilizacije situacije u regionu i radi okretanja nove stranice u političkim i ekonomskim odnosima dve zemlje” – kaže se u zvaničnoj izjavi srpskog premijera.

Rečju – prema zanimljivom sticaju okolnosti, za novembar je odloženo i izricanje disciplinskih mera reprezentacijama Srbije i Albanije od strane UEFA. Izvori u UEFA govore da je teška kazna malo verovatna – tipa diskvalifikacije ekipa. Izgleda da u visokim evropskim krugovima pokušavaju da “malo prikoče stvar” – posebno što to ima opasnu političku nijansu za Zapad. Provokacija sa zastavom “velike Albanije” i slikom dva albanska lidera sa početka XXveka, bila je isuviše velika. Jedan od njih – Isa Boljetinac – posebno je omrznut među Srbima. Upravo on je izgovorio simboličnu frazu napuštajući sastanak u Londonu ambasadora velikih država 1912-1913. godine (koje su odbile da prisajedine Kosovo Albaniji): “Kada grane proleće, mi ćemo zasejati ravnice Kosova telima Srba, od kojih smo toliko mnogo postradali da to ne možemo zaboraviti…”.

Dakle, ko ima koristi da počinje “diplomatsku borbu na fudbalskom terenu” (bez presedana u novijoj istoriji Evrope), od koje su se “pažljivo” čuvali u EU i drugim organizacijama koje pretenduju na ulogu vrhovnog arbitra? Jer, ako je verovati izvorima iz Brisela, Beograda i Tirane, poseta premijera Albanije predviđena za 22. oktobar je bila “precizno pripremljena” preko različitih kanala.

Ukoliko analiziramo interese svih strana – dolazimo do zaključka da sličan incident i okolnosti koje su nastale usled toga, najviše odgovaraju interesima onih snaga koje u svojoj politici ispovedaju teoriju “kontrolisanog haosa” i kojima godi atmosfera permanentnog “kvasanja” na Balkanu i u Evropi u celini.

Određeno poboljšanje odnosa Albanije i Srbije na međudržavnom nivou, u poslednje vreme objektivno najmanje odgovara interesima SAD. Ciljevi Brisela su jasni: otvaranje “evropskih perspektiva” pred Albanijom (što je već učinjeno davanjem statusa zemlje kandidata), “prevlačenje” Beograda na svoju stranu i konsolidovanje EU kao glavnog balkanskog mirotvorca.

Interesi SAD vide se drugačije. Albanija u NATO paktu – odlično. Albanija u EU – gotovo neizvodljivo, ali objektivno nije loše. Srbija sa Briselom, a ne sa Moskvom – veoma dobro. No, pri sličnom razvoju događaja propada osnova tog “kontrolisanog haosa” koji omogućava SAD da očuvaju i ojačaju sopstveno vojno-političko prisustvo u regionu Balkana i jugo-istočne Evrope. Srpsko-Albansko međudržavno “resetovanje” odnosa koje je inicirala EU, ne samo da ne odgovara interesima Vašingtona, nego im objektivno i protivureči. Poseta albanskog premijera Edi Rame Beogradu ne uklapa se baš u prioritete administracije predsednika SAD Baraka Obame – koji ne samo da se toliko aktivno zalaže da posvađa EU i Rusiju, nego i da maksimalno oslabi samu EU. Tako da verovatno nije uopšte slučajno što se kod brata albanskog premijera koji je ugodno zauzeo mesto u VIP loži partizanovog stadiona u Beogradu, našao pripremljen američki pasoš.

Ostaje uteha što konflikt sa fudbalskog terena nije prerastao (bar za sada!) u vojne sukobe na Kosmetu ili na srpsko-albanskoj granici. Tim pre što je već bilo sličnih presedana. “Fudbalski rat” Salvadora i Hondurasa u julu 1969. godine na talasu kvalifikacionih mečeva za sledeće Svetsko prvenstvo, odneo je život nekoliko hiljada ljudi i – doslovno! – stavio krst na najvažnije integracijske projekte u regionu po pitanju stvaranja zajedničkog Centralnoameričkog tržišta (tek 1991. godine ova ideja se uspela reanimirati).

“Došlo je vreme da se otvori nova stranica u odnosima Srbije i Albanije” – kaže se u zajedničkoj izjavi koju su pripremili šefovi srpske i albanske vlade. Očigledno da otvaranje te stranice neće sve obradovati – počevši od ekstremno raspoloženih elemenata na obe strane srpsko-albanske granice, završno sa tim samim arhitektama “Novog svetskog poretka” koji se sad već može nazvati “upravljanim besporetkom”.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *