Урушавају Матицу српску!

Urušavaju Maticu srpsku!

3 jula 2015

Dragan 56675U SVEGA tri dana mnoštvo oporih i optužujućih reči nagomilalo se na relaciji Matica srpska – Ministarstvo kulture povodom (ne)dovoljnih sredstava opredenjenih najstarijoj srpskoj kući kulture, nauke i književnosti.

Najpre je Matičin Upravni odbor u ponedeljak saopštio da je zaprepašćen nad odlukom Ministarstva da Matici ove godine dodeli samo 35 miliona dinara, 11 miliona manje nego prošle godine, što najviše pogađa Letopis, najstariji časopis te vrste u Evropi.

U odgovoru Ministarstva navedeno je da je Matici obezbeđeno ukupno 2,2 miliona evra, a ta suma raspodeljena je na Biblioteku, Galeriju ali i na sufinansiranje Letopisa. Naglašeno je i da Ministarstvo veoma visoko vrednuje tu instituciju te da „na testu mogu biti isključivo kompetencije, znanje i odgovornost rukovodstva same Matice.“

To je još više razbuktalo nezadovoljstvo u Matici, pa je njen predsednik profesor Dragan Stanić juče nedvosmisleno optužio ministra Ivana Tasovca da već mesecima „pokušava da započne proces urušavanja Matice srpske i njenog dragocenog, izuzetno dinamičnog kulturnog i naučnog delovanja.“

– Ne pristajemo na to da Matica bude žrtva kaćipernog, iracionalnog i infantilnog ponašanja jednog ministra, rukovodstvo ustanove zahteva da se najzad obelodane razlozi ove, više nego čudne odluke – poručio je Stanić u saopštenju za javnost i u razgovoru za „Novosti“.

Da li se mogla izbeći neprijatna medijska rasprava sa ministrom?

– Nažalost, nije jer prvi dopis iz Matice povodom odluke o smanjenju sredstava poslali smo mu 19. februara, s predlogom da se sastanemo, problem analiziramo i rešimo. Odgovora nije bilo ni tada, ni posle našeg apela u martu, kao ni onog koji smo uputili u maju. Ministar je pokazao izrazitu aroganciju, a pri tome nisam mogao da dođem ni telefonskim ni bilo kojim drugim putem do drugih ljudi u Ministarstvu i s kojima inače sarađujemo. Takvo njihovo ponašanje može da dođe samo po nalogu ministra.

U odgovoru Ministarstva iznesene su drugačije brojke…

– Umesto da odgovori na naša pitanja, Ministarstvo informiše javnost da je Matici srpskoj (46 zaposlenih) dalo 35 miliona, Biblioteci (150 zaposlenih) 157,3 miliona i Galeriji (26 zaposlenih) 73,9 miliona dinara. Pri tom se prikriva činjenica da je reč o tri posebna pravna lica, od kojih svako ima svoje posebne oblike delatnosti, račune, programe rada i odnose sa ministarstvima. Sasvim je prirodno da se zbog odličnih rezultata poštuju Biblioteka i Galerija Matice srpske, ali Matica srpska takođe postiže odlične rezultate a ministarstvo za nju ne da nema reči hvale nego je kažnjava.

Na koja tačno pitanja očekujete odgovor od ministra?

– Na ova pitanja: Zašto se pribeglo takvim oštrim merama zbog kojih bi i jedan Letopis trebalo da se svede na dva-tri broja godišnje? Zbog čega je došlo do takvog smanjenja i da li postoji ikakva odluka Ministarstva o tom smanjenju i na čemu se ona temelji? Red je da se najstarijoj srpskoj kulturnoj ustanovi osnovanoj 1826. godine jasno predstave razlozi zbog kojih je ona tako oštro kažnjena.

Štampanje Letopisa košta oko 200.000 dinara mesečno. Da li će taj list nadživeti ovu krizu?

Ne sedimo skrštenih ruku, tražimo i alternativna rešenja, ali ne možemo da prihvatimo da Ministarstvo tek tako pere ruke od Letopisa, jedne od najlepših i najizrazitijih tekovina srpske kulture. Delatnost Matice definisana je Zakonom iz 1992. godine u kojem je istaknuta obaveza države prema ovoj ustanovi koja ima izrazitu kulturno-istorijsku misiju i mnogostruki značaj. Iz nje su se razvile ne samo Biblioteka i Galerija Matice srpske, nego i Izdavački centar. Uz to, Matica je presudno važna i za nastanak SNP i Muzeja Vojvodine.

SVESNI ULOGE I TRENUTKA

PLAŠITE li se da bi ovaj vaš istup mogao da bude i pogrešno protumačen?

– Nema i ne može biti ikakve sklonosti da se Matica na bilo koji način suprotstavlja državi Srbiji. Matica je ključna institucija koja neguje srpski identitet, a njeno državotvorno opredeljenje mnogostruko je dokazano. Istovremeno, ovo je ustanova koja jasno sagledava evropski i svetski kontekst u kojem srpski narod treba da se izbori za dostojanstvene uslove svoga opstanka.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *