УСКОРО ГИГАНТСКИ ПРОЈЕКАТ РУСИЈЕ: И Србија укључена

USKORO GIGANTSKI PROJEKAT RUSIJE: I Srbija uključena

4 septembra 2018

Ruski ambasador Aleksandar Čepurin izjavio je danas da je Rusija treći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je u prvih osam meseci robna razmena povećana za 20 odsto.

Ruski udeo u spoljnoj trgovini Srbije u prvih osam meseci, prema njegovim rečima, iznosi oko 6,7 odsto.



Čepurin je izrazio nadu će do kraja godine robna razmena premašiti 3,5 milijardi dolara.

Ruski ambasador je dodao i da će u oktobru biti objavljen program za razvoj ruske privrede — gigantski projekat koji uključuje saradnju sa Srbijom.

„Predviđena je izgradnja pametnih gradova, projekti u ekologiji, oblasti nuklearne energije u mirnodopske svrhe, informatici, železnicama…“, rekao je Čepurin tokom obilaska gradilišta na severnom portalu tunela u Čortanovcima.

Ministarka građevine Zorana Mihajlović naglasila je da je to najteža etapa koja se radi na srpskim železnicama.

„Nadamo se da neće biti nikakvih nepredviđenih okolnosti i da će sve biti završeno u roku i po dinamici kako je i predviđeno. Ono što je zadatak Vlade i Ministarstva, u smislu dozvola i svega što je potrebno, stojimo na raspolaganju“, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je istakla da Ruske železnice uvek sve dogovoreno i sprovedu, da se u dan svi dogovori i realizuju.

Kompanija RŽD, kako je rekao direktor projekta Vidoje Milentijević, radi veoma kvalitetno. On je dodao da će postavljanje šipova biti završeno četiri meseca pre roka.

Generalni direktor RŽD Sergej Aleksejevič Pavlov rekao je da kompanija RŽD pruža i socijalnu pomoć, a da zajednički rad dovedi do dobrih rezultata.

Kompanija „RŽD Internešenel“ je završila betoniranje prvog stuba dvokolosečnog vijadukta u plavnom delu Dunava deonice Stara Pazova — Novi Sad pruge Beograd—Budimpešta i već pristupa izgradnji prvog ankernog stuba.

Ukupna dužina ovog jedinstvenog železničkog dvokolosečnog mosta u Srbiji, koji se sastoji od 6 delova, dostiže tri kilometra. Projektom je predviđena ukupna ugradnja 59 stubova, od kojih će se tri nalaziti u centralnim delovima najdužih raspona mosta koji iznose 600 metara.

Visina pojedinih stubova dostiže 24 metra, što se može uporediti sa visinom sedmospratne zgrade. Deo vijadukta se nalazi na kosini i iz tog razloga, kako bi se obezbedila sigurnost građevine za vreme njene izgradnje i korišćenja, predviđeno je da se ugradi 20 zaštitnih konstrukcija.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. teoretičar says:

    Oprostite unapred, ako sam malo deprimiran, a jesam još od 1974. kada sam prvi put razumeo neke stvari koje su me kao Srbina počele kopkati, zabrinjavati i nervirati. To je bio Ustav 1974. Brozov ustav. Sva moja rodbina, doklegod pamćenje doseže, je iz Srema. Deda mi je bio Solunac, tata potrefio logor a brat Goli Otok. Kao dete, znao sam peške da idem kroz čuveni Čortanovački tunel, pa čak da preživim nekoliko puta i prolazak voza. Deca glupa i nerazumna, ali sve su to uspomene. Da ne bih dužio...Mi smo gradili na svim teritorijama gde smo živeli. U današnjoj Hrvatskoj smo uzalud gradili. Izgubili smo i kozje staze. U BiH smo dobrim delom takođe izgubili i kozje staze. RS je na udaru, Ostatak Srbije na udaru i jedna i druga Srpska zemlja nije slobodna. Radi se na proterivanju Srba iz RS i oduzimanju srpske teritorije. KiM smo gradili i gradili, danas smo ga izgubili pa čak i kozje staze. Za vreme Turaka, gradili i Srbi i Turci. Kaldrme i puteve, zgrade i kozje staze. Gde god žive Tursko-Srpski potomci zvani muslimani, Srpska noga nije dobrodošla i te Srpske zemlje nismo nikada praktično oslobodili. Ostavili nam Turci muslimane i dan danas rak ranu Srpskog naroda. Gradili smo i Makedoniju i Crnu Goru, dizali ih iz mrtvih posle zemljotresa, nesebično i bratski, ali danas su Srbi tamo proglašeni nacistima a Crnogorci i Makedonci su NATO drugari. Srbi nisu dobrodošli ni u Crnu Goru ni u Makedoniju, stare Srpske zemlje. Sada opet gradimo savremene kozje staze, opet smo porobljeni i opet lažemo sami sebe. Vojvodina je spremljena za otcepljenje još 1974. i danas to malo zastane, malo krene, ali ipak ide ka otcepljenju. Srbi su porobljeni. Zato se pitam da li naša braća Rusi shvataju da gradimo nešto što možemo vrlo brzo izgubiti? Znaju li naša braća Rusi da smo izgubili u zadnjih 30 godina gotovo pola naših teritorija? Znaju li naša braća Rusi da nisu uspeli ništa da nam pomognu, osim da nam uvedu sankcije po potrebi i da nas naivno pomažu? Tu, oko tih puteva, železnica i mostova živi sva moja rodbina, znana i neznana i svi smo oduševljeni ali pomalo nam neko "sreću kvari". Znaju li naša braća da smo porobljeni, da nas kidaju i da nam je pre svega potrebno izgraditi slobodu. Lako ćemo za tunele. Ovako nam se kroz dušu provlači težak osećaj da gradimo za nekog drugog.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *