Успомене шетача без граница

Uspomene šetača bez granica

17 januara 2017

kul-blaskovic-sa-piscima-iz_620x0

BEDEKER jednog lakomislenog Kanta – podnaslov je, bremenit značenjima, knjige Lasla Blaškovića “Gle!”, objavljene u “Službenom glasniku”.

– “Poput varijante nekog lakomislenog Kanta, ne mičem se iz rodnog grada, zabavljajući se književnim poslovima”, razglasio sam, polovinom devedesetih, kada je odlazak u, recimo, Sloveniju, svima nama, zbog nevidljivog a neprobojnog kaveza, bio ravan ateriranju na Mesec – priča Blašković, te dodaje: – Pomenuti filozof je, svi znamo, čovek koji se nikada nije maknuo iz rodnog mesta, a meni je, računajući na njegovu gromadnu doktrinu, bilo lagodno da upotrebim sićušni “topos lažne skromnosti” i od sebe načinim šetača bez granica (makar se taj vrteo u krugu). Kada smo opet dobili mogućnost da se maknemo iz izdiktiranog života, pohrlio sam put drugih, manjih ili većih daljina, u svet, nikada dalji od granice moga siranovskog nosa. Išao sam mnogim putevima, kao loše ukotvljeni Ciganin, uglavnom za svojim knjigama, koje su svitale na drugim jezicima.

Onda je, veli pisac, dobio poziv da piše nedeljnu kolumnu za jedan naš dnevni list i, pošto se uplašio sablasne, prazne “slobodne teme”, posle izvesnog vremena, nenaviknut da vodi dnevnik, a opet sklon građenju celine, povezanoj priči, uhvatio se zvezdanih sitnica koje će uskoro postati lajtmotiv njegovih iskaza – i znao je da piše knjigu. (Usput je, dodaje, kao fotograf-amater, kao “spodoba željna da ovekoveči svaki prizor kojem prisustvuje”, nosio uz sebe fotografskog “idiota” i škljocao tamo i vamo, sa svih strana – i time dobro “začinio” potonju knjigu).

– Kada je primetio izvesni sistem u tom ludilu (koje je ovaploćivalo narečene višedimenzionalne pesničke slike), prijatelj moj, Mijo Raičević, pozvao me je da, od svih ovih uzbibanih snoviđenja načinim knjigu, za izdavačku kuću (u kojoj, nežno, u jedinstvenoj ediciji, nadam se, “drma”), kuću koja je, tehnički, ruku na srce, jedina bila kadra da sve to obelodani. I ja sam mu lakomisleno, kantovski, izašao u susret. Gle! – završava Blašković pripovest o nastanku “bedekera jednog lakomislenog Kanta”.

PLANETA

KNJIGA “Gle!” je istkana od zapisa, katkad “pravih putopisnih”, katkad od lutanja “po predelima unutrašnjeg bića, tamnim vilajetima svesti i podsvesti”, dečačkih sećanja autora na ljude, mesta, gradove – a naslovi tih zapisa čitaoca vode od Amazonije do Laslovog Novog Sada, od SAD do Azerbejdžana, od Nemačke do Vršca, od Rusije do Bosne i Hercegovine…

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *