Ustaše na ukrajinski način

Ustaše na ukrajinski način

3 januara 2014

bandJedno od lica ukrajinske “pro-EU” opozicije: prozapadne pristalice stranke Svoboda marširaju Kijevom s bakljama slaveći nacističkog kolaboracionista – Osvrt: Ko su bili Stepan Bandera i OUN?

Oko 15.000 pristalica ukrajinske krajnje prozapadne partije “Svoboda” marširalo je ulicama Kijeva, noseći baklje, povodom obeležavanja rođendana nacističkog kolaboracionista Stepana Bandere. Pritom treba istaći kako je upravo stranka Svoboda jedna od ključnih članica tzv. “Pro-EU” opozicije koja je tokom prošlog meseca održavala masovne proteste u Kijevu nakon što je vlada predsednika Viktora Janukoviča odlučila ne potpisati trgovinski pakt sa Evropskom unijom.

Dok su marširali po glavnom gradu uzvikivali su “Slava Ukrajini!” i “Smrt neprijateljima”. Stranka Svoboda ima pristalice gotovo isključivo na zapadu zemlje, dok stanovnici na jugu i istoku zemlje drže kako se radi o ekstremistima i izdajicama slovenstva i pravoslavlja.

Zapadni mediji danas ističu kako je Stepan Bandera, osoba čiji se datum rođenja slavio, bio “kontroverzna ličnost” te kako ga “neki optužuju da je sarađivao sa nacistima”. Izgleda kako zapadnim medijima koji su tako žestoko stali na stranu “pro-EU opozicije” nije baš prijatno da prenose ovakve vijesti pa su se odmah uhvatili i istorijskog revizionizma. AP prenosi kako su “neki” na maršu nosili “uniforme ukrajinske divizije nemačke vojske iz Drugog svetskog rata”.

Kada se kaže za nekoga da je “kontroverzna ličnost” onda se to čini pre svega sa ciljem da se prikaže kao osobu “malo lošu / malo dobru”. Takvo medijsko uvijanje, kada je reč o Stepanu Banderi, zaista nije potrebno. BBC ističe kako je Bandera bio “kontroverzna ličnost”, dok propagandni izvor Evropske Komisije sa sedištem u Francuskoj, kanal Evronjuz, prenosi kako je Bandera “kontroverzni nacionalni heroj” kojeg mnogi na zapadu Ukrajine smatraju “borcem za slobodu”. Posebno je “dojmljiv” i naslov novinske agencije Rojters: “Ukrajinci marširaju kako bi proslavili godišnjicu rođenja nacionalističkog heroja”. Kako je krenulo, uskoro bi i ova reč “nacionalistički” mogla postati “nacionalni”.

Stepan Bandera je rođen u klerikalnoj porodice 1909/01/01. Postao je lider nacionalističkog pokreta u zapadnoj Ukrajini (Galiciji) te je predvodio Organizaciju Ukrajinskih nacionalista (OUN). OUN su zapravo bili militantna grupa koja se nasilno obračunavala sa “domaćim i stranim neprijateljima”, u prvom redu Poljacima i Rusima.

O kakvoj se ideološkoj grupi zapravo radilo pokazuje nam podatak da je u jednom periodu došlo do raskola unutar OUN-a jer su stariji članovi, mahom u egzilu, slavili fašizam Benita Musolinija, dok im se Hitlerov nacizam nije sviđao, a mlađi – “radikalniji” – članovi OUN-a ipak su preferirali “nacističke metode”. OUN se na kraju podelio na dve grupe 1940.godine. Stariji, donekle umereniji, članovi stali su uz Andrija Melnjika te su se, prema njemu, nazivali OUN-M, dok su pak mlađi i radikalniji, mahom nacistički simpatizeri, priklonili uz Stepana Banderu pa je tako nastao OUN-B.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Bandera je već imao bliske odnose sa nacističkom Nemačkom, mada pojedini istoričari tvrde kako se radilo o “taktičkoj i oportunističkoj saradnji” gde je jedna strana nastojala iskoristiti drugu za svoje interese. To je tačno, ali isto bi se moglo reći i za svakog drugog nacističkog kolaboracionista, što nipošto ne umanjuje njihovu ulogu. Pre početka Operacije Barbarosa (napada nacističke Nemačke na SSSR), OUN-B je aktivno sarađivao sa nacistima. Bandera se sastajao s šefovima nemačkih obaveštajnih službi. OUN-B je primio 2.500.000 maraka za “subverzivne aktivnosti” unutar SSSR-a.

30. jun, 1941., nakon ulaska nacističkih trupa u Ukrajinu, Bandera je proglasio Nezavisnu Državu Ukrajinu (zvuči poznato, zar ne?). U službenom proglasu formacije ove nove “države” između ostalog isticalo se kako će “blisko sarađivati sa Nacional-socijalističkom Velikom Nemačkom, pod vođstvom njihovog lidera Adolfa Hitlera, koji tvori novi poredak u Evropi i svetu te pomaže ukrajinskom narodu da se oslobodi od moskovske okupacije “- taj segment nalazi se u tekstu proglasa” Akt proglašavanje Ukrajinske Države “.

Kasnije je došlo do trzavica. Početkom 1942. nacističko vođstvo daje uhapsiti Banderu nakon spekulacija kako se Ukrajina planira oteti kontroli Berlina. Bandera i predsednik novoproglašena države, Jaroslav Stetsko, uhapšeni su i odvedeni u Berlin. Pušteni su nekoliko meseci kasnije, no rečeno im je kako moraju ostati u Berlinu. Kasnije im pristupa vođstvo nacističkog SS-a kako bi razradili planove diverzije i sabotaže protiv sovjetske vojske. Uz nemačko odobrenje, Bandera sada upostavlja svoj ured u Berlinu, dok Nemačka šalje oružje i opremu OUN-u za borbu protiv Crvene Armije. Uz aktivnu pomoć i koordinaciju Bandere, nemački agenti treniraju ukrajinske teroriste koji su trebali izvoditi akcije iza sovjetskih linija.

Nakon završetka Drugog svetskog rata i sloma nacističke Rajha, Bandera je ostao u Nemačkoj. 15. oktobra 1959. srušio se na ulici u Minhenu te uskoro zatim i umro. Nekoliko dana kasnije sahranjen je na groblju Valdfriedhof u Minhenu. Dve godine kasnije, nemački sud je zaključio kako je Bandera bio otrovan od strane KGB-a.

Reći da je Bandera bio “kontroverzna ličnost” mogu zaista samo oni koji ideološki podupiru ukrajinski radikalni nacionalizam i krajnje militatne partije koje su ujedno i među vodećim “pro-EU” glasovima u zemlji. Bandera nije bio “toliki” fašist poput Musolinija i Hitlera, činjenica je da OUN-B nisu provodili – bar ne u tolikoj meri kao nacisti – progon Jevreja – lideri OUN-a bili su oženjeni za Jevrejke, a mnogi Jevreji bili su i članovi OUN -ovog podzemlja. Za OUN-B su glavni “neprijatelji” uvek bili primarno Rusi i Poljaci, mada su u kasnijim godinama počeli da prihvataju nacističku anti-semitsku retoriku. Članovi OUN-a, koji su se infiltrirali u redove nemačke policije, direktno su učestvovali u sprovođenju genocidnog “Konačnog rešenja” – eksterminaciji Jevreja u Nemačkoj.

Nešto “pozitivnija” strana OUN-a bila je vidljiva tek u periodu kada je došlo do sukoba sa Nemcima i kada je Bandera uhapšen. Tada je vođstvo proglasilo svojim grupama da trebaju “ukinuti manifestacije štetnog stranog uticaja, naročito nemačke rasističke koncepte i prakse”. Organizaciju OUN-B su mnogi u vreme Drugog svetskog rata uporedili s hrvatskim nacističkim kolaboracionistima, ustašama, a Banderu s Antom Pavelićem. Takođe ih se uspoređivalo sa rumunskom fašističkom Željeznom gardom. OUN-B i danas postoji, reorganizovali su se 1993. u stranku Kongres Ukrajinskih Nacionalista (KUN), no mnogi i danas ih nazivaju OUN.

U martu 2010. lider opozicije Julija Timošenko pozvala je na “ujedinjenje svih nacionalističkih patriotskih snaga” u zemlji, protiv predsednika Viktora Janukoviča, no OUN su odbili njen poziv. Naime, pro-zapadna ukrajinska vlada (2005-2010) na čelu s premijerkom Julijom Timošenko i predsednikom Viktorom Juščenkom – koji su preuzeli vlast posle orkestriranja tzv. “Narandžaste Revolucije”, naročito se dodvoravala ekstremistima. 22. januara 2010., neposredno pred kraj svog mandata, Viktor Juščenko je posthumno odlikovao Stepana Banderu titulom “Heroja Ukrajine”. Ovaj potez su osudili mnogi – ponajviše Jevreji, Poljaci, Amerikanci i Rusi. Ukrajinski sud je kasnije, u aprilu iste godine, odluku proglasio ilegalnom, a predsednik Viktor Janukovič – koji je te godine na izborima porazio Juliju Timošenko – u januaru 2011. je i službeno anulirao titulu Stepanu Banderi.
Činjenica da 15.000 ljudi može marširati centrom Kijevu slaveći nacističkoj slugu kao što je bio Stepan Bandera, pokazuje nam širu sliku problema u današnjoj Ukrajini, ali i širi kontekst aktuelnih pro-EU protesta iza kojih su stale sve “velike” demokratije, čak su i svoje visoke delegate slale na “druženje” sa istima u Kijevu.

Još je i daleko strašnija nivo tolerancije zapadnih medija prema ovim neo-fašističkim okupljanjima. Između redova se nastoji Banderu prikazati kao kakvog prekaljenog “borca protiv boljševizma” koji je “samo taktički” sarađivao s nacistima. To je prava opasnost, daleko veća od ovih 15.000 reakcionarnih bakljonoša u Kijevu. Jačanje ekstremizma širom Evrope dovodi i do opasnog jačanja istorijskog revizionizma koji se bukvalno “uvlači” među novinske tekstove najuticajnijih medija. Upravo zbog toga danas je nužno poznavanje šireg konteksta, jer u protivnome će nam se i “demonstrante koji marširaju u nemačkim vojnim uniformama” početi prodavati za “umerene konzervativne rodoljubee”.

(Srbin.info)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *