Uvod u novi talas recesije

Uvod u novi talas recesije

10 oktobra 2013

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Osmog oktobra tekuće godine na sednici Vlade Srbije otvorenoj za javnost, resorni ministar finansija Lazar Krstić, predstavio je paket ekonomskih mera koje bi trebalo da, u stvari, popune budžetski deficit od 20 milijardi dinara.Paket od šest mera „za uštedu u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast“ predviđa:

1. Smanjenje plata u javnom sektoru od 2014. godine, tako što će prihodi preko 60. 000 dinara biti umanjeni za 20 odsto.Prihodi koji iznose preko 100 000 dinara biće umanjeni 25 odsto: „To znači da će oni koji primaju 60 000 ili manje i dalje primati isto toliko, ko prima 70 000 primaće 68 000, ko prima 90 000 primaće 84 000, a ko prima 130 000 primaće 114 500“ rekao je Krstić. Prema očekivanju resornog ministra ova mera trebalo bi da donese uštede u budžetu za oko 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). To bi značilo negde između 100 i 150 miliona evra, a ovakav raspon u proceni uslovljen je i frapantnom činjenicim da država zapravo NEMA podatak koliko birokrata plaća! Nadležni očekuju da će stvaran broj činovnika biti daleko veći od do skora prikazivanog i da će dostići (ako ne i prestići) broj od 700 000 državnih činovnika.

2. Povećanje niže stope poreza na dodatnu vrednost (PDV) za dva odsto, kao i izvesno premeštanje pojedinih proizvoda i usluga u kategoriju za koju se plaća PDV od 20 odsto.Koji su to proizvodi i usluge? To su: hleb i drugi pekarski proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, brašno šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda, voda za piće, osim flaširane, sveže, rashlađeno i smrznuto voće, povrće, meso, uključujući iznutrice i druge klanične proizvode, ribe i jaja, žitarice, suncokret, soja, šećerna repa i uljana repica, lekovi, uključujući i one za upotrebu u veterini, ortotička i protetička sredstva, medicinska sredstva-proizvodi koji se ugrađuju u organizam, materijali za dijalizu, đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal, kompost sa micelijumom, krmna smeša za ishranu stoke i žive stoke, udžbenici i nastavna sredstva, personalni računari i komponente od kojih se sastoje, dnevne novine, monografije i serijske publikacije, ogrevno drvo. Usluge: smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima, komunalne usluge, ulaznice za bioskope i pozorišta, koncerte, sajmove, cirkuse, izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoo vrtove. Prirodni gas i prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata kao i vlasničkim udelima u njima. Ova mera, kako procenjuje ministar finansija odnosi se na prihodnu stranu budžeta koja bi u budžet „slila“ oko 200 miliona evra godišnje. Ukoliko se tome doda i najava da će se raditi na suzbijanju sive ekonomije, očekivanja su da će država dobiti još oko 150 miliona evra. Ostalo je nejasno na koji način država misli da naplati PDV kada je i do sada svojim instrumentima, u stvari, pospešivala sivu ekonomiju i urušavala ionako osiromašen standard građana. Predviđa se zapravo, da će ovim merama prosečna potrošačka korpa koja je prema zvaničnom računu 65 000 dinara poskupeti za 450 dinara.

3. Restruktuiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija. „Kroz proces restruktuiranja javnih preduzeća borićemo se da što manji deo tog duga pređe na državu, da ih dovedemo u stanje da ih sami servisiraju, ali je realno stanje da će deo tih dugova preći na državu“, izjavio je Krstić. U narednih četiri godina, na dugovanja javnih preduzeća trebalo bi iz budžeta da ode između 200 i 400 miliona evra na godišnjem nivou. Resorni ministar rešenje ovog problema vidi kroz javno-privatna partnerstva. Posebna budžetska stavka su 179 preduzeća u restruktuiranju za koja ministar Krstić najavljuje završetak procesa privatizacije pa tako i rasterećenje državnog budžeta. Štednja će obuhvatiti i subvencije preduzećima od strane države jer kako kaže resorni ministar „ Možda je najbolnije to što imamo najnetransparentniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom“. Subvencije će se tako davati u oblasti poljoprivrede i železnica kao i stranim investitorima, ali u smanjenom obimu napomenuo je Lazar Krstić.

4. Uštede u domenu roba i usluga.Ministarstva su, prema rečima ministra finansija dobile diskreciono pravo da sama odrede nivo ušteda u okviru deset odsto sniženja cena robe i usluga. Očekuje se ušteda između 30 i 40 miliona evra.

5. Korišćenje jeftinijih kredita, i konačno

6. Poboljšanje poslovnog ambijenta.To, prema rečima resornog ministra, predviđa izmenu zakonske regulative, pre svih Zakona o radu, pojednostavljenje dobijanja građevinskih dozvola, promena modela infrastrukturnih investicija…

Da su prilike drugčije, predložene mere vrlo verovatno ne bi ni bile predmet rada izvršne vlasti. S obzirom da je Srbija (pre)opterećena teškim nasleđem poput sankcija i iscrpljujućih ratova potom i kvazirevolucijama koje su samo izvršile izmenu elita koje su redistribuirale postojeće državne i nacionalne resurse omogućavajući tako kontinuirano osiromašenje građana i enormno bogaćenje kontraverznih „biznismena“ ova tema tzv. reforma u oblasti javnih finansija uobičajena je populistička tema „vlasnih“. Niko od nosilaca vlasti nikada zapravo nije imao nameru da sebe lišava koncetrisane moći kakva je u državnom aparatu. Naprotiv. Svaki novi mandatni period otpočinjao bi sa starim populističkim pričama koje su korištene samo u svrhu dodvoravanja biračkom telu. Sistemske reforme bi se odlagale u nedogled onoliko koliko bi postojala najava međunarodnih finansijskih centara moći da će za određene političke postupke „vlasni“ dobijati i po koju finansijsku injekciju. To je, UVEK značilo (na)novo zaduživanje i kontinuirano cementiranje dužničkog ropstva.

Svakako da niko ko je dobronameran ne može da kaže da su predložene mere loše s obzirom na stanje u nečemu što se zove srpskom privredom, ali je više nego jasno da nisu dovoljne i da su izostala mnoga objašnjenja.Ko je odgovoran za takvo stanje? Gde su nestale sankcije za grobare srpske privrede? Takođe, izlazna strategija aktualne vlasti da su zatekli takvo katastrofalno stanje u javnom sektoru APSOLUTNO ne može biti opravdanje. Prvo, svi politički akteri i u vlasti i u tzv. opoziciji su isuviše dugo na političkoj sceni Srbije i potpuno (možda ne u pojedinostima) su upoznati s prilikama u srpskoj privredi i ekonomiji. Dokaz za to su brojne parlamentarne i medijske debate. Dakle, znali su u kakvu vlast ulaze. Drugo, da li mi znamo koliki je broj novozaposlenih u tom istom javnom sektoru samo u poslednjih godinuipo dana? Biće zanimljivo čuti i taj podatak jer će on upravo govoriti o tome kakve mi to državne funkcionere imamo i kakve su njihove prave namere. Treće, nimalo manje značajno mi do sada nismo čuli zvaničan podatak koliko je stranih investicija zaista ušlo u Srbiju, kakve su to investicije i koliko je radnih mesta otvoreno. Ne! Mi smo novim merama samo dobili „reforme“ na rashodnoj strani budžeta u delu za koji je itekako odgovorna i ova vlast i to po hitnom postupku jer je neko shvatio da će budžetu zafaliti 20 milijardi dinara! Pitanje je da li će se ovim merama zaista nadomestiti budžetska „rupa“ ili treba očekivati rebalans budžeta ali će se svakako udovoljiti zahtevima MMF i Svetske banke koji su pohvalili ove mere obećavajući finansijsku pomoć koju nijedna slična država nije dobila, kako čujemo iz redova Vlade. Neki, malo upućeniji tvrde da je ovaj paket mera tek prvi paket prema zahtevima MMF i tako i uslov za dobijanje povoljnih „aranžmana“ koji će odložiti bankrot koji je već vidljiv u srpskoj perspektivi.

Tako su od 11. do 13 oktobra tekuće godine ministar finansija i guvernerka Narodne banke Srbije u poseti Vašingtonu i godišnjem zasedanju MMF i Svetske banke. Najveća pažnja biće posvećena aranžmanu sa Svetskom bankom vrednom 400 miliona dolara kao podrška budžetu i novom aranžmanu s MMF. Uslov koji je postavio MMF Srbiji, čuli smo 8. oktobra i tako možemo očekivati novi aranžman u prvom kvartalu sledeće godine. Kada je reč o Svetskoj banci i 400 miliona dolara, uslov je da se do juna 2014. godine završi restruktuiranje 179 državnih preduzeća. I ovo smo takođe čuli 8. oktobra. Tako je situacija dobila svoj pravi podkontekst. Mi još uvek ne znamo kako će izgledati celokupna reforma sistema javnih finansija konačno i privrede u Srbiji jer smo za sada svedočili raznim merama koje su u suštini vršile samo reanimaciju pacijenta na samrti kakva je Srbija.Javnih rasprava, sučeljavanja mišljenja sa kvalifikovanom javnošću nije i niti će biti.

„Problem je što imamo vladu u kojoj su ministri u stvari predsednici stranaka. To su generali koji odlučuju o svemu-i o mišljenjima i o glasanjima i o donošenju mera. Samo se pokušava voditi takva politika, koja ne ugrožava stranački interes, odnosno njihovu poziciju u tom akcionarskom društvu, koja se zove Vlada. Ono što treba doneti traži politički legitimitet i stručni legitimitet, a usput i odvažnost da se donesu mere koje bukvalno znače i pad Vlade. Ali, ako mi to ne uradimo, mi nemamo nikakvih šansi. Narednih godinu dana mi smo u lošoj beskonačnosti. Ta loša beskonačnost potopiće celu privredu i ekonomiju Srbije. Ovo su diplomatske mere i šminkanje mrtvaca, koje nemaju nikakav efekat“, rekao je još u junu mesecu Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća (koja je podržala na poslednjim izborima trenutno najjaču partiju u Srbiji SNS) povodom mera koje je izvršna vlast tada najavljivala. Još u junu tekuće godine Knežević je predlagao rešenje budžetskog deficita kroz efikasnu naplatu carina, kontrolu javnih nabavki i javnih preduzeća, naplatu poreza i doprinosa crnom tržištu i u zoni sive ekonomije. Kao i kroz zatvaranje agencija za koje niko ne može da (u)tvrdi čime se one zapravo bave: „U novim merama Vlade, nijednom reči nije spomenuta privreda, a samo ona, povećanjem privredne aktivnosti i broja zaposlenih može biti generator i motor izlaska iz krize“, rekao je tada Knežević podsećajući da je „ na poslednjim izborima Asocijacija malih i srednjih preduzeća podržala SNS jer smo mislili da treba prekinuti kontinuitet prošle loše vlasti. Nažalost birajući između ta dva zla, dobili smo ovo sada“. Danas, nekoliko meseci kasnije Knežević postavlja isto pitanje: A privreda? „Očigledno nijedna mera iz Ministarstva privrede nije ni spomenuta, nije spomenuta ni privreda, niti je spomenut Zakon o radu“, rekao je Knežević reagujući rezignirano na iznuđene mere Vlade dodajući „Na prvom mestu je zapošljavanje i standard građana, na drugom je rast bruto društvenog proizvoda, a na trećem problem javnog duga i tek na četvrtom mestu budžetski deficit“. Podsećamo da je na sednici Vlade otvorenoj za javnost (8. oktobar) vidno izostalo prisustvo aktualnog ministra privrede. Bez oživljavanja privrede, stimulacije izvoza, regulisanog tržišta sve druge mere su kratkoročne, podsetio je Knežević, kao i da predložene mere vrlo izvesno vode u smanjenje ionako male kupovne moći, pad standarda građana, gubitak poslai pad proizvodne aktivnosti. Ovo bi i bio zajednički imenitelj reakcija kako opozicije, tako i sindikata i strukovnih udruženja kakvo je Udruženje potrošača. Svi su se, u stvari, saglasili s tim da samo ove mere vode Srbiju u novi talas recesije.

Uvek, obazrivi ekonomski stručnjaci pozdravljaju početak sređivanja preobnimne državne administracije kao početak neophodne strukturne reforme ne želeći da daju izvesne predikcije kakve će zaista rezultate dati pomenute mere.Na kraju, ono što će biti svakako od izuzetnog značaja jeste najavljeni Zakon o radu za koji čujemo da u svom predlogu predviđa i amputaciju onoga što je (pre)ostalo od prava radnika što će u smislu talasa otpuštanja dodatno opteretiti standard građana i usloviti lančanu reakciju u potražnji, servisiranju dugovanja po kreditnim ili drugim osnovama kao i redovno izmirenje komunalnih i drugih usluga neophodnih za puko preživljavanje. Ništa manje značajno biće i regulisanje restruktuiranja javnih preduzeća, za koje takođe čujemo da se očekuje strani kapital pa tako i sasvim drugi standardi u poslovanju i formiranju cena usluga. Kada se sve projektovano za naredne dve godine poveže u jednu sliku, postavlja se pitanje kakva sudbina očekuje građane Srbije i ko će sve to da plati? Srbije koja danas ima samo „vlasne“ interpretacije zakona, institucija, legalnosti i legitimnosti, šansi za samo i jedino partijsko preživljavanje vojski koje će nositi nekakve nove izbore obećavajući investicije misleći na kredite; obećavajući nova radna mesta misleći pritom na strane „investitore“ koje opet biračko telo plaća u desetinama hiljada evra da se udostoji da ga uposli, i ubrzo zatim i nestane sa tržišta; obećavajući bolji i pravedniji život ali uvek i jedino samo misleći na sebe i sebi partijski „bližnje“…Srbije koja je ostala, tek geografski pojam i koja klizi ka (sve su prilike) knjigovodstvenom pojmu BANKROTA…

Tako to i izgleda kada se izbori svedu na izbor „između dva zla“. Verovatno se ne shvata da ne postoji manje ili veće-već samo zlo.Možda bi i trebalo postaviti javno pitanje svima koji izbore tako vide: Kako ste birajući zlo očekivali dobro?

Opet, da li bi nam odgovor značio bilo kakvu utehu sada…

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Voja says:

    Ma glavni izvor prihoda bilo bi ograničenje plata u Agencijama i Javnim prduzećima. Pa oni imaju nekoliko puta veće plate od ministara i predsednika države a i troše bez ikakvog ograničenja. Sledeće je propisati na količinu radnika koliko najviše imati administrativnog osoblja. Tu su strahovite uštede.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *