Узми кеш, ако смеш

Uzmi keš, ako smeš

27 jula 2016

aleksandar-apostolovski 789346Piše: Aleksandar Apostolovski

Pošto sam se dobrovoljno odrekao svih bankarskih kartica, dok čekove već godinama odbijam da koristim, kao da su oružje za masovno uništenje, spremam se da konačno udarim na poslednje utvrđenje zelenaškog finansijskog poretka.

Naime, sve češće imam utisak da sam bez žute banke. Preostaje mi da se naoružam energetskim oklopom protiv gladi i siromaštva, što znači da izbacim bar jedan obrok dnevno i da se okrepljujem savskim biserom, popularnom česmovačom. Naravno, u nadi da i u vodovodu nisu poput mene, uveli mere štednje na hloru i ostalim hranljivim hemikalijama.

Ali, čak i da pozelenim kao žaba, udariću svom snagom na poslednji bastion mog finansijskog posrnuća. Probaću da se oslobodim dozvoljenog minusa, na koji se plaća kamata od koje bi i haračlije častile pićem celu kafanu.

Tako zelen sam zapravo idealna žrtva za zelenašenje, ali šta će mi ta stvorenja sa bejzbol palicama, kad sam već odavno zarobljen u lavirintu srpskog bankarskog sistema. Tako očerupan i bez zelembaća, pronalazim sve više istine u rečima legendarnog tupamarosa, bivšeg predsednika Urugvaja Hosea Muhike, koji je rekao da kriminalci nisu oni koji pljačkaju banke, već oni koji ih osnivaju.

Valjda je stari, dobri Hose, imao dovoljno vremena da razmisli o toj životnoj filozofiji tokom 13 godina koje je proveo u zatvorskom bunaru, kada su ga optužili da je izvodio oružane napade na finansijske institucije da bi sirotinji delio hleb.

I meni se čini da sam na dnu bunara, ali nemam revolucionarne bubice kao Muhika, jer je on za razliku od mene, koji živim od nedozvoljenog minusa, napravio nedozvoljeni plus bruto društvenog proizvoda, stvorivši južnoameričku Švajcarsku od svoje zemlje. Urugvajci imaju četiri i po puta više grla stoke od broja stanovnika.

U toj simbolici vidim način da se iščupam iz čeljusti dužničke bankarske nemani. Da radim kao marva na farmi globalnog kapitala.

Znam da ću posle ovog teksta dospeti na crnu listu sivih bankarskih činovnika, ali je tranziciona dijeta pokazala da je za zdravo telo i duh jednako važno osloboditi se ne samo viška hrane, već i preteranog konzumiranja finansijskih dobrih usluga. Ako vam se čini da predlažem da se vratimo slamaricama umesto sefovima za kojima, priča se, vlada sve veća potražnja, viknite vruće.

Možda bi bilo bolje da sam sebe zaključam u sef i progutam ključ, svaki put kada mi nude keš-kredite, refinansiranje postojećih zaduženja ili mnoge slične blagodeti koje ću iskusiti ako se ponovo i ponovo zadužim.

Svestan te zamke, smislio sam i novi slogan antibankarskog pokreta otpora:

– Uzmi keš, ako smeš!

Nekada nam se činilo da taj bleštavi svet turbo-kapitalizma samo čeka na nas, da pružimo ruke i zgrabimo taj bolji život, ali u ugovoru s novim dobom nismo čitali sitna slova. Pali smo ispod crte, pa sad živimo u nedozvoljenom minusu.

(Politika)

KOMENTARI



3 komentara

  1. lilit says:

    Nateraju me da platu primam preko neke banke (pijavice) i oni mi naplaćuju usluge što mi obračunavaju taj priliv novca (ja zaradio). Kamata da držanje mog novca je 00,1 posto, a kada oni meni daju kredit ili sl kamata je 30 posto. Znači to nisu BANKE već DŽEPAROŠ-BANKA-PIJAVICA!!!!! Smatram da je i MMF (vlasnik Rokfeler koji porobljava cele nacije na taj način) gori od RATA ili KUGE. Ako neko neće da prifvati njihove kredite milom, upterebljavaju SILU: rušenje vlasti pučevima pa posle bombardovanjem...

  2. namćor says:

    Aleksandre, druže iz odelenja (Prva gimnazija), to što si artikulisao (napisao) je nešto što sam shvatio, iako radničko dete (Mile, pesnik, čovek iz naroda) čim sam kročio u "lepi, zapadni svet". U svom bivšem (bivšem, zato što to moja bivša nikada nije uklavirila) braku, upoznao sam sve "prednosti" života na "minus". Iako sam profesionalno igrao fudbal i ona imala, bar trostruko veću platu od proseka.....to je uvek bilo dovoljno za to da se zakrpi mesec. E, mozak imamo da bi ga koristili. Bar ponekad. I shvatio sam osnovnu činjenicu: Koliko god da zaradiš, to je ono, baš ono koliko ti treba...ili nešto manje. Ja sam shvatio, ona nije...i tu je bio razlaz...Sada zivim potpuno bez kredita, sa Prepaid Kreditnom (zbog kupovine preko neta). I ne boli me glava. U sred Londona!

  3. Mika gnjavator says:

    Ja sam stoka brezobrazna. Ali moram da vam kažem. To je strah malih ljudi da će izgubiti kilu leba dnevno, jer više od toga ne zarađuju. Ne bojte se i ne pravite se važni. Ne bogate se banke od vaših 1000 dinara, nego od vaše zemlje, vode, ruda, šuma a pomalo im i robujete. To sa kešom će vam uskoro biti zabranjeno. Sve ćete pare MORATI držati u banci, a čitao sam da se spremaju zakoni da mogu da vam pretresu kuću kad god hoće, da vide imate li keš. Naće se 1000 razloga zašto. To se sprema na zapadu, i zna se - srpski ljubimac na svakim izbirma će odmah da vam objasni zašto uvodi te zakone u jednu opljačkanu zemlju,koja nema ni u banci ni u džepu, a vi ćete skandirati "Vučiću, Vučiću, ljubavi naša" kao onaj što je plakao za hirošimom nakon što joj je strmekno nuklearku po sred stanovnika. Da, da, ne treba vam još puno pa da shvatite kako će Vučić jednog dana dobiti srbija kompleks zbog onoga što vam je strmeknuo na glavu.(Živeli vi meni, samo vi glasajte se na Vučića. Bićete uskoro retka vrsta kao i oni iz filma "Hirošimo, ljubavi moja"). Sve će da vam kontrolišu. Ima da vas pozovu na saslušanje kada vide da ste kupili nešto za 200 dinara i morate se dobro držati, inače mogu da vas proglase za teroristu koji je kupio džak brašna da pravi bombe. Nema na džakove, braćo i sestre. Ima da kupujete mala pakovanja od 200 grama svaki dan, tako da oni sa vašeg računa to plate i naplate vam uslugu. Inače, oni će svakom odrediti koliko može da potroši od svojih para mesečno i više ni paru nećete moći da potrošite. Pola piješ, pola Šarcu daješ i suze roniš, stigla te je sudba kleta, kao da nisi glasao za Vučića, a jesi. Jesi jer si postao poltrončina od straha, od siromaštva, od bombi, od medija srpskih sa rodoljubivim urednicima, od sebe samog. Joooj, ne verujete mi??? Ništa onda. Budite iznenađeni kad vas opauče tim zakonima. Upozorio sam vas i sačuvajte ovo upozorenje. Trebaće vam za par godina. Inače, ja se već sada mrznem od straha šta ću i kako ću, ako mi oni budu određivali koliko svojih para smem da uzmem, sa svog mikroračuna, iz njihove mega(lomanske)banke. Jer stvarno se ne šalim. To je već počelo polako da se trenira na pojedinim mestima u demokratskom delu planete. Meni je jedina uteha što sam samo jednom u životu glasao i nikad više. Ja tako išao nekih 70-tih po ulicama moga grada, kad ono moj komšija komunista sedi ispred nekih tezgi i nekih krpara zavesa, pa pored njega neki iz opštine, pa mi rekli da se tu glasa za TITA i partiju. Ja dreknem "Živeo Tito! Živela partija!(morša, takvo je vreme bilo) i uletim a oni mi pruže olovku i cedulju na kojoj je spoštovanjem pisalo Titovo ime i kažu "Druže, samo zaokruži ako se slažeš" i svi vire preko mog ramena i viču još "Glasanje je tajno". Nisam se puno mučio. Drugog imena nije ni bilo, nego to mi samo glasamo da potvrdimo to ime na cedulji. E, od onda više nisam prolazio pored krpara, a ubrzo su i bankrotirali, ali ja ipak nisam nikad više glasao. Ne bojte se i ne budite ljubomorni. Glasao ne glasao, keš nećeš imati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *