Vapaj Amerikanaca u pustinji

Vapaj Amerikanaca u pustinji

6 avgusta 2014

Aleksandar PAvicPiše: Aleksandar Pavić

Grupa uglednih penzionisanih američkih obaveštajaca, uključujući veterane CIA, NSA, FBI, američke vojske i diplomatije, objavila je 29. jula 2014. memorandum upućen američkom predsedniku Obami u kojem ga pozivaju da konačno objavi obaveštajne podatke koji potkrepljuju tvrdnje američke vlade i medija o odgovornosti za rušenje leta MH17 Malezijskog aerotransporta iznad istočne Ukrajine 17. jula 2014. S ozbirom na ozbiljnost međunarodne krize koja je posle ovog događaja usledila, kao i uvida koji sam ovaj dokument pruža, vredi ga nešto detaljnije prepričati.

Osnovni zaključak memoranduma je da američka predsednička administracija još uvek nije obnarodavala konkretne dokaze, niti dala na uvid satelitske snimke koji dokazuju tvrdnju da su „separatisti“, tj. antikijevske snage u Donbasu, bili u posedu naoružanja koje je moglo da sruši pomenuti putnički avion. Takođe, smatra se da bi bilo kakve optužbe na račun Rusije morale da budu zasnovane na „daleko ubedljivijim dokazima“, dok se u isto vreme izražava „stid“ nad činjenicom da se dosadašnji dokazi zasnivaju na izvorima sa „društvenih medija“.

Posebno se apostrofira uloga američkog državnog sekretara Džona Kerija, čije su optužbe o neposrednoj ili posrednoj odgovornosti Rusije posebno decidne – „za razliku od ponuđenih dokaza“. Kerijeve optužbe su, kažu obaveštajni veterani, „preuranjene“ i deluju kao pokušaj da se unapred „zatruje“ javno mnjenje.

Posebno je zanimljiva paralela koju ova grupa veterana Hladnog rata povlači: ponašanje Reganove administracije povodom rušenja korejskog putničkog aviona iznad Sibira u avgustu 1983. Ističu da su svi oni u to vreme bili u aktivnoj službi SAD, dok je sadašnji predsednik u to vreme imao 21 godinu. Nadaju se da će, poučen tim iskustvom, Obama shvatiti važnost sprečavanja potpunog raspada odnosa između SAD i Rusije, i da je „strateška opasnost koja je na pomolu važnija od svega drugog u ovom trenutku“.

Dakle, svega nekoliko sati posle obaranja korejskog aviona, „Reganova administracije je iskoristila svoju visoko kvalitetnu propagandnu mašinu kako bi iskrivila postojeće obaveštajne podatke u vezi sovjetske krivice za smrt svih 269 ljudi na letu KAL007. Avion je oboren pošto je skrenuo više stotina milja sa svoje putanje i ušao u ruski vazdušni prostor iznad osetljivih oblasti na Kamčatki i ostrvu Sahalin. Sovjetski pilot je pokušao da signalizira avionu da sleti, ali njegovi piloti nisu reagovali na višestruka upozorenja. Usled konfuzije o identitetu aviona – a jedan američki špijunski avion je primećen u blizini samo nekoliko sati pre toga – sovjetska zemaljska komanda je naredila pilotu da otvori vatru“.

Sovjeti su uskoro shvatili da su napravili užasnu grešku, ali su i američki obaveštajci znali, na osnovu prisluškivanja sovjetskih komunikacija, da je tragedija bila rezultat greške („baš kao što je 3. jula 1988. američki brod USSVincennes oborio iranski putnički avion iznad Persijskog zaliva, ubijajući 290 ljudi, što je predsednik Ronald Regan olako okarakterisao kao ‘razumljiv nesrećan slučaj’)“.

„Kako bi maksimalno ocrnila Moskvu za obaranje korejskog aviona, Reganova administracija je suzbila oslobađajuće dokaze do kojih je američko elektronsko prislušivanje došlo. Mantra iz Vašingtona je glasila: ‘Moskva je namerno srušila putnički avion’. Na naslovnoj strani časopisa Newsweek pisalo je ‘Ubistvo u vazduhu’. (Izgleda da se ništa posebno nije promenilo: ovonedeljna naslovna strana časopisa Time nosi naslove ‘Hladni rat II’ i ‘Putinova opasna igra’)“.

U svojoj potonjoj knjizi, „Ratnici dezinformacije“, tadašnji direktor odeljenja za televiziju i film Informativne agencije SAD, Alvin A. Snajder, kaže da je bio zadužen da „baci što više ljage na Sovjetski Savez“, čemu su se pridružili i svi glavni američki mediji. „Percepcija koju smo hteli da nametnemo je da je Sovjetski Savez počinio varvarski akt“. Još gore, Reganovi ljudi su Savetu Bezbednosti UN predstavili „prepravljeni transkript“ prisluškivanih komunikacija između sovjetskog pilota i komande na zemlji. „Tek je deset godina kasnije, kada je pročitao kompletne transkripte, uključujući i delove koje je Reganova administracija sakrila, Snajder u potpunosti shvatio koliko je centralnih elemenata američke javne prezentacije bilo lažno“.

Snajder je u svojoj knjizi priznao sopstveno učešće u prevari. Njegov zaključak? „Poruka priče je da sve vlade, uključujući i našu, lažu kada to odgovara njihovim ciljevima. Ključ je u tome da slažeš prvi.“

Sadašnje ponašanje Državnog sekretara Kerija upućuje pisce memoranduma na zaključak da se i Obamina administracija vodi geslom „prvi lansiraj svoju laž u javnost“ umesto željom za istinom. I ranije ponašanje Kerija, kada je bez konkretnih dokaza 30. avgusta 2013. optužio – „ne manje od 35 puta“ – sirijskog predsednika Asada da je naredio korišćenje hemijskog oružja protiv tamošnjih pobunjenika, ne uliva nikakvo poverenje.

Ako su obaveštajni dokazi kojima SAD raspolažu onoliko tanki koliko se može zaključiti na osnovu onoga što je dosad objavljeno, pisci memoranduma Obami predlažu da „obustavi propagandni rat i sačeka nalaze onih koji obavljaju istragu“. S druge strane, čuli su „posredno od svojih bivših kolega da ono što Državni sekretar Keri tvrdi nije u skladu sa stvarnim obaveštajnim podacima“. Savetuju američkog predsednika da potraži „poštene obaveštajne analitičare“ i posluša šta ima da kažu, posle čega bi možda bio ubeđen da preduzme korake kojima bi se „smanjio rizik da naši odnosi sa Rusijom eskaliraju od ‘Hladnog rata II’ u oružani sukob“. Na kraju pisci memoranduma ponavljaju svoje ranije preporuke, od 4. maja 2014, u kojim pozivaju američkog predsednika da „ukloni seme ovog sukoba tako što će se javno odreći bilo kakve želje da integriše Ukrajinu u NATO, i da jasno stavi do znanja da je spreman da se lično sastane sa ruskim predsednikom Putinom bez odlaganja, kako bi razgovarali o načinima da se smiri kriza i priznaju legitimni interesi svih strana“. Na kraju primećuju da je ovaj predlog za brzi samit našao veliki odjek i u kontrolisanim i u nezavisnim ruskim medijima, ali ne i u glavnim „mejnstrim“ američkim medijima.

Prošlo je više od nedelju dana od ovog uznemirujućeg apela. Nikakve reakcije iz Bele kuće nije bilo, niti je bilo ko iz američke vlade ponudio bilo kakve konkretnije dokaze za optužbe na osnovu kojih se Rusija faktički proglašava za strateškog neprijatelja Zapada. S druge strane, raste broj nezavisnih svedočenja i dokaza koji govore u prilog teorije o obaranju putničkog aviona iz vazduha – a ne sa zemlje – moguće od strane aviona poput Su-25 kakvim raspolaže kijevsko vazduhoplovstvo a čije je prisustvo registrovano u tom vazdušnom prostoru u vreme rušenja MH17. U isto vreme, isti zapadni mediji koji su prednjačili u iznošenju neosnovanih optužbi na račun Rusije i antikijevskih boraca u Donbasu sada su svu svoju pažnju preusmerili na prenošenje sve glasnijih poziva zapadnih lidera na oštriji kurs prema Rusiji, „jačanje NATO-a“, pa čak i blokiranje Bosfora „radi odsecanja ruske Crnomorske flote od svetskih oekana“. MH17 je, što se njih tiče, odigrao svoju ulogu.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



2 komentara

  1. marko says:

    https://www.youtube.com/watch?v=52E5Ku0HoGY&feature=share

  2. Ivan says:

    Može li neki link ka original ovog pisma u nekom verodostojnom časopisu koji je dovoljno validan da se stavi pod nos američkim prijateljima?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *