Вашингтон је аутор „украјинског сценарија“

Vašington je autor „ukrajinskog scenarija“

3 marta 2015

boris-aleksic-L1 7677Piše: Boris Aleksić

U nastojanju da postavi pravilnu dijagnozu srpskom premijeru koji je kao sidekick-a u svojim avanturama disciplinovanja „zaostalog srpskog naroda“ angažovao masovnog ubicu Tonija Blera, ruska TV stanica „Rusija danas“ je podsetila na užasne posledice agresije na SRJ koju je podržavao tadašnji britanski premijer. Prozapadni mediji su ceo slučaj predstavili kao „žestok napad na Vučića“ da bi zatim razvili priču kako se Beograd zbog toga okreće Sjedinjenim državama. „… novinar Ekonomista Tim Džuda i predavač na Londonskoj školi ekonomije Džejms Ker – Lindzi smatraju da je Srbija donela odluku da se okrene Zapadu, a da su joj veze s Rusijom svakim danom sve tanje. Jedina snažna veza Moskve i Beograda je ruska podrška u SB UN u vezi sa statusom Kosova. Međutim, ako Srbija i EU reše pitanje Kosova, Rusija će izgubiti i poslednju važnu tačku kontrole nad Srbijom – zaključuje Ker-Lindzi.“. U međuvremenu Vučićevi botovi su reagujući na ove vesti ostavljali komentare tipa „Rusija bi trebala da nam bude zahvalna što joj nismo uveli sankcije“ pokazujući time valjda ludilo svog vođe koji eto misli da bi i sankcijama mogao da kazni Moskvu. Proamerička sredstva javnog informisanja u Srbiji su nastavila da eksploatišu ovu temu iznoseći tvrdnju da „predsednik Rusije udara na Srbiju“ i u njoj „sprema ukrajinski scenario“. Kao izvor su korišćene izjave funkcionera SAD i NATO lobista. Istina je naravno sasvim drugačija, a „ukrajinski scenario“ u Srbiji već uveliko pripremaju SAD, NATO i EU.

Mediji i Crvena ćelija CIA

Dobro bi bilo podsetiti da je prema depešama Vlade Sjedinjenih država, u okviru CIA poseban organizacioni deo „Crvena ćelija“ zadužen za manipulaciju evropskim javnim mnjenjem, a posebno satanizaciju Rusije i njenog rukovodstva. Stručnjaci američke obaveštajne službe procenjuju raspoloženje javnog mnjenja za svaku zemlju pojedinačno a zatim se opredeljuju za aktivnosti koje imaju za cilj da poboljšaju ugled Vašingtona, Pentagona i NATO pakta kao i da ocrne njihovu kjonkurenciju u ciljanoj državi. Za ove operacije CIA koristi novac od trgovine drogom od čega se više od 500 milijardi dolara svake godine plasira i pere kroz potčinjeni bankarski sektor. Američka obaveštajna služba svoje aktivnosti u stranim medijima u potpunosti usklađuje sa ratnom agendom Pentagona i NATO pakta.  Kada povežemo sve ove podatke nije teško zaključiti da je Srbija već uveliko na udaru tajnih operacija CIA u medijskoj sferi. Zato i ne treba da čudi što nadležni državni organi ne znaju ko su stvarni vlasnici sredstava javnog informisanja u našoj državi. Međutim građani su izloženi njihovoj prozapadnoj propagandi i često su bez mogućnosti da čuju drugu stranu.

Režiseri ukrajinske tragedije

O „ukrajinskom scenariju“ u Srbiji progovorio je i Vučić. U svom službenom glasniku on je istakao sledeće: „Vidim da neki pišu da Putin sprema napad na Srbiju pominju neki ukrajinski scenario… Ja o tome ne znam ništa ali znam da su neki u opoziciji to priželjkivali. Srećom pravac spoljne politike ne zavisi od nekih novina.“. Da ima i malo obraza Vučić bi saopštio da Rusija nikakve veze ne može da ima sa „ukrajinskim scenarijom“ i da je politika Moskve veoma jasna i svima poznata, a to je saradnja sa legalno izabranom vladom, zbog čega je udruženja građana i opozicione partije često optužuju da im „ne pomaže“. Sasvim drugačije dela Bela kuća, što Vučić veoma dobro zna, budući da Srbija redovno dobija upozorenja da će biti u velikim problemima ako ne prihvati vođstvo Sjedinjenih država. Uostalom Vašington je vlasnik autorskih prava za „ukrajisnki scenario“.

A evo kako je počela katastrofa u Kijevu. Krvoproliće („ukrajinski scenario“) je počelo jer je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio sporazum o pridruživanju EU. Taj potez mu nisu oprostili. Zapad je znak za početak operacije u Ukrajini dao tokom 2013. godine pre kraja mandata legalno izabranog predsednika. Američka obaveštajna služba je organizovala preko svojih posrednika dva teroristička napada u Volgogradu u decembru 2013. godine, zbog čega je Rusija bila potpuno usmerena na očuvanje bezbednosti Zimskih olimpijskih igara u Sočiju i nije mogla da obraća pažnju na Ukrajinu. U isto vreme Vašington je dolivao ulje na vatru medijskom propagandom kako Olimpijada nije bezbedna. Za Sjedinjene države ovo je bio pravi trenutak da izazovu haos u Ukrajini. U državi koja je potpuno ekonomski razorena i osiromašena oni su podstakli nasilje i po priznanju Viktorije Nuland uložili pet milijardi dolara za rušenje demokratski izabrane vlasti. Cilj SAD je bio da naprave što veću štetu Ukrajincima i Rusima. Snajperisti američke obaveštajne službe i NATO pakta sejali su smrt po ulicama Kijeva ubijajući i demonstrante i pripadnike policije. Objavljeni su dokazi koji govore o tome da su snajperisti delovali za potrebe pučista i Vašingtona.

MMF i tiho ubijanje Ukrajinaca

Janukovič je o uslovima nametnutim Kijevu za pristupanje EU reko sledeće:  „Od 2010. nam pokazuju te lepo upakovane čokoladne bombone i govore: Dobićete ih čim sa MMF potpišete sporazum. Samo, neka nas niko ne ponižava. Nismo mi dečica koja padaju na slatkiše. Ukrajina je ozbiljna evropska država, a MMF nam govori podižite cene na komunalne usluge za stanovništvo, zamrznite plate i penzije. Sve u tom tonu. Ja, međutim, nikada neću na to pristati!“ Vučić sve ovo veoma dobro zna pa je zato otišao korak dalje smanjivši plate i penzije, svima osim nedodirljivoj naprednjačkoj kasti. Ali još uvek nije ispričana potpuna priča o „ukrajinskom scenariju“. Američko oružje masovnog finansijskog uništenja je godinama unazad ekonomski sakatilo Ukrajinu pažljivo pripremajući njenu propast, jačanje ekstremnih grupa i haos. Evo samo jednog primera. Kako je pokazala studija britanskih profesora sa Univerziteta Kembridž „šok terapija“ MMF-a je u Ukrajini pre rata dovela do povećanja broja bolesnih, razaranja zdravstva i veće stope mortaliteta. Studija je obuhvatila 21 zemlju Istočne Evrope i bivšeg SSSR-a. Nakon primene mera MMF-a broj smrtnih slučajeva samo od tuberkuloze uvećan je za 16,6 odsto. Bez kredita MMF stopa zastupljenosti slučajeva obolelih od tuberkuloze bi bila smanjena i do 10 odsto, ili za 100.000 umrlih manje! MMF je ubio više ljudi u Ukrajini nego obe zaraćene strane zajedno u aktuelnom ratnom sukobu! Zemlje koje su prihvatile zajmove MMF zabeležile su smanjenje potrošnje iz državnog budžeta za osam odsto, smanjenje broja lekara po glavi stanovnika za sedam odsto, i ređu primenu tretmana lečenja koji je preporučila Svetska zdravstvena organizacija. Profesor Dejvid Stakler, jedan od autora studije, izjavio je da MMF „ima naopake prioritete“. Međutim u Srbiji Vučićeva vlada na sav glas hvali aranžmane sa MMF-om iako nas primer Kijeva uči da takva politika vodi državu ka „ukrajinskom scenariju“.

Srbija na nišanu SAD

Da je Srbija ponovo na nišanu Sjedinjenih država poručio nam je nesuđeni srpski zet Džon Keri. „Kada je reč o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugima – Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju – oni su na liniji vatre“, izjavio je je Keri odgovarajući na pitanja senatora Kristofera Marfija o rastućem uticaju Rusije u Evropi. Dok su Srbi živi, živa je i Rusija na Balkanu. Iako su Sjedinjene države glavni pokretač novijeg genocida nad srpskim narodom Ivica Dačić iz Vašingtona poručuje da je Bela kuća za mir u Ukrajini i Srbiji i da država srpskog naroda ne pripada Evroaziji! Verovatno bi Dačić bio u čudu da je ikad pročitao ove reči Zbignjeva Brežinskog: „Evroazija je, još od pre skoro petsto godina, postala centar svetske moći, zapravo od kada su kontinenti politički počeli da deluju jedan na drugi. Na razlite načine, u različita vremena, narodi koji su naseljavali Evroaziju – mada, uglavnom, oni sa krajnje periferije zapadne Evrope – prodirali su u druge regione i njima dominirali kao pojedinačne evroazijske zemlje koje su dobijale specijalan status i sticale privilegije najvećih svetskih sila“. Očigledno da republičku vladu čine ljudi koji ne žele da budu deo Evroazije koja ponovo postaje „centar svetske moći“. Preskočimo Dačićeve besmislice i vratimo se Keriju. Američki državni sekretar nije najblistaviji političar pa njegove reči često ukazuju da prati već zadati kurs.

U septembru 2014. godine NATO pakt je sa samita u Velsu poslao jasan signal da je spreman za sukob sa Rusijom. Nakon toga se jedan od vašingtonskih jastrebova Kris Marfi, senator Demokratske partije iz Konektikata, založio za izgon Rusa sa Balkana. On je u Nemačkom Maršal fondu nakon turneje po Balkanu i razgovara i sa srpskim političarima kao protivnika prepoznao – Moskvu. Stari neprijatelji srpskog naroda su ovu preporuku zdušno podržali.  „Ako ne žele Rusiju na zapadnom Balkanu, EU i NATO moraju da podrže korenite reforme u BiH. U suprotnom, moguće je jačanje ruskog ekonomskog i vojnog uticaja u regionu.“ Ako tome dodamo činjenicu da je Suljo otišao po NATO, situacija je još složenija.

U svakom slučaju tvorci „ukrajinskog scenarija“ iz SAD nišane Srbiju. Uostalom saradnici Sjedinjenih država su već otvoreno pisali o tome da Srbiju očekuje destabilizacija ukoliko ne bude slušala uputstva iz Vašingtona. Tako je Darko Trifunović još 2013. godine istakao sledeće: „Južni tok je inicijalna kapisla za destabilizaciju Srbije. Sad smo legitimna meta Zapada. Srbija nije ni u EU niti u NATO. Kreću, Albanci, Mađari, Rumuni…još malo i Romi…muftija…Zukorlić…sami smo krivi za elementarno nepoznavanje geopolitike….Amerika nikad neće dozvoliti da Rusija energetski kontroliše Evropu….Srbija nova meta Zapada.Trifunović koji je ranije bio angažovan radi odvođenje Srba u Hag i koji je od Dodikovog savetnika postao njegov protivnik, smatra da Srbija zbog saradnje sa Rusijom postaje „legitimna“ meta Zapada (SAD). Zvuči li ovo kao „ukrajinski scenario“? Naravno za Srbe ovo nije ništa novo. Još 9. marta 1991. godine kako ističe bivši načelnik Obaveštajne uprave Resora državne bezbednosti Srbije Dragan Filipović: funkcioneri SPO-a na čelu sa Vukom Draškovićem su u pripremi demonstracija „sve češće na svojim sastancima spominju temu `oružanog ustanka`. Većina njihovog članstva bila je za. Uspostavljen je kontakt sa jednom NATO bazom u Grčkoj preko koje je trebalo da nabave oružje i ilegalno ga ubace u Srbiju, ali je blagovremenom akcijom Službe Državne bezbednosti taj kanal presečen. Manja količina oružja, koju su im ustupili šiptarski separatisti, ipak je ušla, a uz sva nastojanja Službe ovaj kontigent nije otkriven.“ Filipović podseća da su proamerički mediji tražili srpsku krv na ulicama. Milorad Roganović, glavni i odgovorni urednik TV Studio B je urlao: „Nađite mi krv po svaku cenu, ako treba porazbijajte noseve između sebe i snimite mi krv, svet od nas očekuje krv i mi ćemo im to dati!“

Pored svega, tokom juna 2014. godine Vučić je preko igre dobrog i lošeg policajca u kojoj su učestvovali neki (pro)američki mediji u Srbiji i mafijaš Milo Đukanović upozoren da ukoliko se potpuno ne prikloni Vašingtonu može proći kao Zoran Đinđić. Budući da u Vučićevoj biografiji stoji da najviše staža ima kao poltron Vojislava Šešelja koji je na njemu uvežbavao moć potpune kontrole, bilo je pitanje vremena kada će popustiti pred novim dominatorom.

Vašington svih ovih godina razbija i ucenjuje Srbiju preteći joj krvoprolićem, dok marionete na vlasti polako ali sigurno ispunjavaju američku agendu. Da bi je doveli do kraja oni sve više uskraćuju prva i slobode građana. Vrativši se na početak našeg razmatranja stoji činjenica da su veze vladajuće koalicije naprednjaka i socijalista – vlade konvertita sa Rusijom svakim danom sve tanje, ali zato u srpskom narodu jača ljubav prema Rusiji. To pokazuje ne samo doček ruskog predsednika u Beogradu, već i srpski dobrovoljci u Novorusiji, cenzurisana srpska naučna i kulturna elita koja traži način da se oglasi, naši sportisti, omladina itd. Upravo će ta ljubav kao i ranije doneti slobodu Srbiji.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Draga says:

    Želim da primetim, narod Srbije bar60 posto već je došlo do saznanja da je ova vlast Američka marioneta, a niko ništa ne preduzima.Od 2000-te u Srbiji vladaju kvislinzi. To se po mnogo čemu dalo videti a narod ? ništa. Možda se nema poverenja u nikoga i ne želi da talasa. Žao mi je dece i mladeži,zašto da ispaštaju? Možda je Srbija posle 1999 stvarno okupirana a neće otvoreno da se kaže narodu? UŽAS!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *