„VAŠINGTON POST“: Zapad je ostao u čudu kad je otkrio da Putin ima moćnu armiju i podršku jednog dela Evrope

„VAŠINGTON POST“: Zapad je ostao u čudu kad je otkrio da Putin ima moćnu armiju i podršku jednog dela Evrope

10 aprila 2014

055594-putin-sochiTokom događaja na Krimu Zapad je sa čuđenjem otkrio da Rusija ima armiju sa najsavremenijim naoružanjem i veoma efikasnom taktikom delovanja. Sledeće otkriće, koje se manifestovalo – kada su lideri zemalja Evropske unije pokušali javno da „kazne” Moskvu – bilo je to da postoji i ruska diplomatija koja je već uspostavila odnose sa čitavim nizom moćnih političkih partija koje se u samoj Evropi suprotstavljaju diktatu iz Brisela.

„Evropska unija nastoji da podrije izvoz ideologije iz Rusije – kaže se u članku eksperata, koji je objavljen 1. aprila (bez ikakve šale) u uglednom The Washington Post-u.

–Ruski pravoslavni moral koji učvršćuje „putinovsku većinu”, takođe je orijentisan na izgradnju političkih odnosa u Evropi, posebno sa ekstremnim desničarskim partijama koje osporavaju samu potrebu postojanja Evropske unije. Ekstremne desničarske partije u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Mađarskoj i drugim zemljama dele retoriku putinovske Jedinstvene Rusije u vezi sa manjinama seksualne orijentacije. Očekuje se da će te partije naglo ojačati na majskim izborima za Evropski parlament i formirati destruktivan evro-skeptični proruski blok”.

Slika je prikazana prilično istinito, iako karakteristike „ekstremnih desničara”, koje autor upućuje na adresu nabrojanih partija, izazivaju zasluženu sumnju. Upravo su ekstremni desničari Evrope na strani Desnog sektora koji koristi njima sličnu retoriku i simboliku.

Tako je 26. marta švedsko izdanje FriaTider objavilo članak o Mihaelu Skiltu koji se u februaru pridružio bojovničkoj formaciji Majdana S14, a od 2002.-2010. bio je u militarizovanom neonacističkom „Švedskom pokretu otpora” (Svenska motståndsrörelsen). Ako je reč o velikim evropskim partijama koje su zauzele proruski stav, onda je tačnije nazvati ih nacionalno-konzervativnim.

Evo kratke hronologije njihovih nastupanja.

Na pres konferenciji inostranih posmatrača održanoj posle prebrojavanja glasova na referendumu na Krimu, lider austrijske Partije slobode, Hans-Kristijan Štrahe, izjavio je da su „EU i SAD dužne da poštuju rezultate referenduma”, a pretnju sankcijama nazvao je „farsom”. Takođe je dodao da se ranije u Beču susreo sa Putinom i „otkrio da je on veoma zanimljiv državnik koji pravilno razmišlja”.

Od 90-ih godina Partija slobode je jedna od najpopularnijih u Austriji. Zapamćen je njen veliki uspeh kada je na izborima 1999. pod rukovodstvom Jerga Hajdera dobila 27,2% glasova i prvi put dobila „srebro” ostavljajući iza sebe socijal-demokrate sa „bronzom”. Međutim, ulazak njenih članova u vladu izazvao je blokadu od strane Evropske unije i na kraju se Hajder vratio na dužnost guvernera Karintije, a 2005. sa svojim pristalicama izašao je iz te partije i osnovao Alijansu za budućnost Austrije.

Borba između stare i nove Hajderove partije nekoliko godina u suštini je cepala isto biračko telo, ali se posle njegovog stradanja 2008. Alijansa za budućnost Austrije naglo „predala”, a 2013. Partija slobode ponovila je rezultat iz sredine 90-ih sa 21,40% glasova. Prošle godine njene glavne parole u kampanji bile su borba sa „evroimperijalizmom” i zaštita „iskonskog austrijskog katolicizma”.

17. mart. U znak podrške izražene volje građana na Krimu nastupila je predsednik Nacionalnog fronta, Marin Le Pen: „Rezultati referenduma uopšte nisu sporni. Ovo je bilo očekivano, a narod koji je živeo u strahu bacio se u zagrljaj zemlje u kojoj je i nastao, budući da svi vi znate da je Krim bio deo Ukrajine samo 60 godina”.

Prema rezultatima lokalnih izbora u Francuskoj, koji su održani u dva kruga 23. i 30. marta, partija Marin Le Pen postigla je rekordne rezultate u svojoj istoriji i dovela svoje gradonačelnike u 13 gradova sa stanovništvom iznad deset hiljada (prethodni rekord 1977. – samo četiri gradonačelnika), a broj njenih lokalnih predstavnika dostigao je 1381. Marin Le Pen sada više nema otežavajućih okolnosti za prikupljanje potrebnih pet stotina potpisa gradonačelnika i poslanika za kandidaturu predsednika kako je to bilo 2012. g. Tada je Nacionalni front mogao da se osloni samo na svojih 475 lokalnih narodnih izabranih predstavnika, a sada se slika upečatljivo promenila.

Posle proglašavanja izbora, prvi brojevi francuskih izdanja opisali su njihove rezultate ka „zemljotres” (Le Monde), tektonsko pomeranje u društvu, prelazak u „novi politički vek” (Le Nouvel Observateur). „Promenila se struktura partijsko-političkog sistema Francuske – oglasio se i šef Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja, Dmitrij Badovski – ona sada ne može da se nazove partijskim sistemom u kojem dominiraju samo dve partije – socijalisti i golisti (Savez za narodni pokret). Sada može da se govori o tri ravnopravna igrača.

Nacionalni front – najviše je desničarska, konzervativna i evroskeptična partija, ali potpuno sistemska na francuskoj političkoj sceni. Na parlamentarnim izborima 2012. Nacionalni front dobio je 13,60% glasova (socijalisti – 29,35%, golisti – 27,12%), istina, zbog većinskog sistema formiranja zakonodavne skupštine to se uopšte nije odrazilo na njen sastav. Sada su se nacionalisti-evroskeptici „osvetili” na lokalnim izborima i pripremaju se za izbore za Evropski parlament.

Dokaz bliske saradnje između francuskog Nacionalnog fronta i Rusije bila je poseta Marin Le Pen Moskvi 19-20. juna 2013. tokom koje je održala predavanje u Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, a takođe se susrela sa predsednikom Državne dume SergejemNariškinom i šefom Komiteta dume za inostrane poslove Aleksejem Puškovom.

22. mart. U znak podrške pripajanja Krima Rusiji održani su mitinzi u Veneciji (na trgu Sv. Marka) i u Vićenci, u administrativnim centrima regiona Veneto na severoistoku Italije. Lider organizacije Vlada Veneto, koja istupa za odvajanje Veneta od Italije, Albert Gardin, izjavio je da su „naše i pozicije Rusije po mnogim pitanjima veoma bliske” i ponudio ruskim vlastima „političko partnerstvo”. Kao posmatrači referenduma na Krimu došli su predstavnici partije „Liga Severa”, čiji je ogranak Liga Veneto bila organizator preliminarnog referenduma 16.-21. marta u Venetu, na kojem je 89% građana koji su izašli na izbore glasalo za izlazak iz sastava Italije.

Ligu Veneto teško je nazvati marginalnom. Na izborima za lokalne savete 2010. ta partija dobila je u Venetu 35,2% glasova, a njen kandidat, Luka Zaja, trijumfalno je pobedio sa 60,2% na izborima za predsednika regiona posle čega je šest njegovih kolega iz partije dobilo ministarska mesta. Od 2009-2011. ta partija je dobila tri funkcije predsednika u regionu – u Veneciji, Beloni i Trevizu.

Ništa manje impresivne uspehe ne pokazuje ni Liga Severa koja okuplja slične pokrete u čitavom nizu regiona na severu Italije. Na poslednjim lokalnim izborima 2010. u Lombardiji (u kojoj deluje još jedan od njenih najjačih delova – Liga Lombardije”) za nju je glasalo 26,2% birača, u Pijemontu – 16,7%, u Emilija-Romanji – 13,6%, u Liguriji – 10,2%. U tim regionima Liga Severa pokazuje slične rezultate od početka 1990-ih, a istovremeno je učestvujući na opštim izborima osnovala partiju u parlamentu, koja je dugo vremena istupala kao ključni partner Berluskonija.

Sem odvajanja od Italije, glavna briga Lige Severa i njenih lokalnih ogranaka jeste hrišćanski konzervativizam i borba sa imigracijom i islamizacijom zemlje.

28. mart. Pored zgrade MIP-a u Budimpešti desničarska partija Jobik („Za bolju Mađarsku”) organizovala je miting sa parolom: „Za pravo na samoopredeljenje: Krim – Rusija, Transkarpatje – Mađarska. Na parlamentarnim izborima održanim nešto kasnije, podrška partije se povećala – 20,46% glasova u poređenju sa 16,67% 2010. godine. Zbog složenog sistema podele mandata procenat predstavnika Jobika u parlamentu neće se povećati, partija je kao i ranije na trećem mestu, posle konzervativaca iz FIDES i koalicije levičarskih liberala, ali je porast njenog uticaja na mađarsko društvo očigledan. Treba napomenuti da je Bela Kovač, poslanik u Evropskom parlamentu iz partije Jobik, bila posmatrač na referendumu na Krimu.

1. april. Povodom istupanja Bugarske za teže sankcije protiv Rusije, lider bugarske partije Ataka, Volen Sidorov, izjavio je za Reuters: „Ako aktuelna vlada to podrži, ja ću preći u jaku opozicijui raditi na njenom svrgavanju”. I to nisu prazne reči. Ataka ima 21 (od 240) poslaničko mesto u Narodnoj skupštini, vladajuća partija GERB – 99, a postojanje vlade zavisi od partijskih koalicija i kompromisa. Nije suvišno pomenuti i resurse bugarskih nacionalista.

Posmatrači iz partije Ataka prisustvovali su na referendumu na Krimu.

Ovom spisku može da se doda belgijski Flamanski interes koji se bori za odvajanje flamanskog Severa i koji je dobro predstavljen u lokalnim organima vlasti, kao i konzervativni srpski pokret Dveri.

Ova konzervativna Internacionala formirana je mnogo pre krimske krize. Kao očigledan primer može se navesti federalni kongres Lige Severa održan 15. decembra 2013. u Turinu na kojem je učestvovao i lider holandske Partije slobode, Gert Vilders i šef austrijske Partije slobode Hajnc-Kristijan Štrahe i savetnik Marin Le Pen, Ludvik le Dan i predstavnici Flamanskog interesa. Jedan od članova ruske delegacije istakao je da je – „kongres u suštini predstavljao opšteevropski „Samit evroskeptika” (kako je i nazvan u štampi), budući da su na njemu prisustvovali predstavnici konzervativnih pro-hrišćanskih partija ne samo iz Rusije, nego iz još pet evropskih zemalja”.

Iz Rusije je prisustvovao deputat Državne dume iz Jedinstvene Rusije, Viktor Zubarev, koji je, prema saopštenju na njegovom zvaničnom sajtu, „u svom govoru … pozdravio učesnike kongresa, istakavši da su narodi Italije i Rusije bliski po pitanju zaštite porodice i duhovnih i kulturnih spona obe zemlje. Sem toga Zubarev je istupio protiv faktički nametnute propagande homoseksualizma od strane nekih evropskih organizacija”.

Zatim je nastupio rukovodilac ruske filijale Svetskog kongresa porodica i član uprave Lige za bezbednost Interneta, Aleksej Komov, koji je posvedočio da je posle nastupa Zubareva sala u kojoj je sedelo oko 2000 evropskih nacionalista eksplodirala od aplauza i uzvika: „Putin! Putin!”.

(za Fakti.org prevela: Ksenija Trajković)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Sotomajor says:

    na putu smo da se stvori neki novi svijet , posteniji i realniji.Odavno se spoznala zapadna fasisticka ideologija i svijet je sve vise odbacuje.Putin je napravio prevelik korak za covjecanstvo.zaustavio je galopirajuci fasizam koji je stigao u peterac Rusije.I Hitler je tu stao, sumnje nema tu se rasoada i nato i eu..vrijeme PRAVOSLAVLJA dolazi...

  2. rupert says:

    @Sotomajor, ali ovde piše da upravo takvi podržavaju Putina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *