ВАСО УЛИЋ: Нисам вођа картела, произвођач сам вина!

VASO ULIĆ: Nisam vođa kartela, proizvođač sam vina!

4 juna 2015

hro-imanje_620x0Bog mi je svedok da sam čist – kaže za “Novosti” Vaso Ulić (55), Podgoričanin koga su australijski mediji označili kao šefa jednog od najvećih svetskih kartela koji se bavi švercom narkotika.

Vest koja je lansirana iz zemlje kengura i koja Ulića povezuje sa tonama heroina, metafetamina i kanabisa, uzdrmala je crnogorski glavni grad, a bogme i Kakaricku goru gde je porodična kuća Ulića. Vaso je označen kao novi balkanski Šarić, čiji kartel je, navodno, godišnje samo na tom dalekom kontinentu uvozio oko šest tona droge!

– Kao što vidite oko mene nema nikakve vojske, niti čuda od tehnike, pratilaca i ne znam čega sve još, što su objavili mediji – kaže Ulić dok zajedno ispijamo piće u kafiću usred Podgorice.

– Vašem pozivu sam se odazvao i evo me tu kao slobodan građanin koji može bez problema da ode bilo gde u Crnoj Gori, a i van nje.

Priznaje naš sagovornik da mu je “medijska hajka” teško pala, ali da stoji svima na raspolaganju. Ne pada mu na pamet da “ratuje” sa novinarima, osim što će protiv glavnog autora teksta Čarls Miranda iz “Njuz korpa” podneti tužbu.

– Moraće da dokaže i pokaže ta poverljiva dokumenta o kojima, evo, bruji pola sveta kao i navodne procene australijske savezne policije kako tobože moja krimi grupa funkcioniše – kaže Ulić.

– Voleo bih da znam gde je “pala” ta droga i ko je sve umešan u taj posao. Da su, ne daj bože, ovi navodi tačni, verujte da se ne bismo sreli, a ni pričali o ovim glupostima. Pitanje je da li bih uopšte bio živ. Godinama sam u Podgorici, tako da ne bi bio problem crnogorskoj policiji da reaguje, ali ni Evropolu, pa ni pripadnicima BIA.

Ulić deluje prilično rasterećeno i ne potresa se mnogo zbog optužbi koje su lansirane iz Australije, a radi se o tovarima droge, oružju ili ubistvima. Na pitanje ima li šta da kaže o navodnoj umešanosti u devet ubistava, odmahuje rukom.

– Nemojte o tome, molim vas – odgovara Ulić.

– Pa, ko u te laži može da poveruje? Saznaću u čijoj kuhinji je sve to režirano. Danas je najteže meni, mojoj porodici, staroj majci koja mora sve ovo da trpi. Zvala me rodbina iz Australije i svi su u šoku.

Vasovo putešestvije počelo je daleke 1972. godine, kada je sa porodicom završio u Italiji, da bi ga posle dve godine put odveo u Australiju. Živeo je lepo, bavio se građevinskim poslovima, krstario od Sidneja do Perta i drugim krajevima te daleke zemlje, bavio se ugostiteljstvom.

– U vreme SFRJ i SRJ dolazili su u moj restoran mnoge državne zvanice iz Jugoslavije. Možda i danas ima neko od njih živ, ko bi mogao da potvrdi ove moje reči. U Crnu Goru sam se vratio 2003. godine na porodično ognjište Kakaricku goru gde imam vinograde i oko šest hiljada čokota loze. Jednu kuću smo gradili otac i ja, i u njoj svi živimo, a tu su još i dva automobila. To je sve! U međuvremenu sam dobio kredit od Investicionog razvojnog fonda koji ću otplaćivati naredne tri godine. Radi se o sredstvima koja sam namenio za izgradnju svog vinskog centra. Proizvodim vrhunsko vino i dobru domaću lozu. Dođite da ih probamo…

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *