ВАТИКАНУ ЈЕ ПОТРЕБНА НОВА АУСТРОУГАРСКА за нови ПЛАН!

VATIKANU JE POTREBNA NOVA AUSTROUGARSKA za novi PLAN!

27 januara 2019

Obnovljeni duh Austrougarske prvi put se pojavio 1989. godine, kada je naslednik dvojne monarhije Oto fon Habzburg s velikom počastima primljen u Budimpešti. Domaćini su mu čak predložili, s obzirom na popularnost u narodu, da učestvuje na predsedničkim izborima, što je prestolonaslednik odbio. Ideja obnove Habzburške monarhije potom je prešla na stranice štampe i ekrane medija, tako što se javnost povremeno podsećala da bi njena obnova donela nove perspektive regionu. Međutim, oglašavali su se i protivnici, ističući koliko je Habzburška monarhija nanela zla, posebno slovenskim narodima.



Najnovije svedočanstvo da se radi na obnovi Austrougarske monarhije došlo nam je iz Vatikana, gde je vodeći list Svete stolice, „Oservatore Romano“, posvetio značajnu pažnju pitanju preuređenju Evrope posle Prvog svetskog rata i štetnim političkim posledicama koje su iz toga proistekle. Naravno, ovo nije prvi put da vatikanski list razmatra geopolitička pitanja. Praksa Vatikana je da opisuje sadašnjost i kreira program za budućnost, uzimajući primere iz prošlosti. Kada, dakle, predstavnici Svete stolice ili rimokatolički novinari pokrenu istorijske teme, uvek je interesantno dešifrovanje poruka koje šalju svetu. Ovaj put su poslali jasnu poruku da žele da vide obnovljenu Austrougarsku monarhiju, jer se Evropska unija odrekla tradicionalnog (hrišćanskog) morala i rimokatoličke crkve i vere u korist okultne multireligioznosti, koja je uvela evropske države u ekonomsku krizu i raspad pa sve više zemalja želi da izađe iz Unije.

ZAGLUŠUJUĆI NEUSPEH

Vatikanski list je, dakle, posvetilo pažnju Pariskoj konferenciji koja je započeta 100 godina ranije u francuskom glavnom gradu nazvavši je „istorijom zaglušujućeg neuspeha“. Odluke koje su tamo donesene pretvarane su u pepeo, jedna za drugom, pri čemu su Čehoslovačka i Jugoslavija poslednje uništene „kreacije“ Pariske konferencije, sve posle raspada „komunističkog bloka“. Treba dodati da je većina odluka ove konferencije bila brzo poništena logikom političkog razvoja u narednih 20 godina. Postoji nekoliko razloga za to. Prvo, mesto održavanja samita velikih sila bilo je pogrešno odabrano, jer je Pariz u to vreme „bio ispunjen antinemačkim osećanjima“. Drugo, iznenadna odluka američkog predsednika Vudroa Vilsona, koji „nikada nije bio u Evropi i nije poznavao političke prilike u njoj, pri čemu, navodno, nije imao ni iskustva u međunarodnim pregovorima“, da predvodi američku delegaciju bio je katastrofalan spoljnopolitički potez. Rezultat toga je bio da je Vilson podlegao uticaju francuskog predsednika Klemansoa. Treće, usvojene su, prema mišljenju vatikanskog lista, apsurdne odluke, kao što je uključivanje Čeha, Slovaka, Slovenaca i Hrvata među pobednike, iako su bili lojalni deo poražene Austrougarske , sve do poslednjih dana rata, pri čemu su proglasili svoju nezavisnost tek 28. oktobra 1918, sedam dana pre primirja.

Međutim, glavna poruka koju pokušavaju da prenesu vatikanske novine jeste da je najvažnija greška bila eliminacija Habzburške imperije i „stvaranje niotkuda“ novih istočnoevropskih država. Posebno je uočljiva „ludost“ takozvanog Gdanjskog koridora stvorenog u Poljskoj koji je uništio teritorijalni integritet Nemačke, što je bilo „protiv sve geopolitičke logike“. Međutim, Sveta stolica je predvidela da će Istočna Evropa bez „velikog habzburškog okvira“ postati žrtva svojih najjačih suseda, zaključuje publikacija. U kontekstu modernih procesa koji se danas odvijaju u EU može se reći da je Vatikan dosledno podržao ideju o ujedinjavanju evropskih država u EU, verujući da će bez integracija ovaj deo sveta opet biti uvučen u konfrontacije. I to je neporeciva činjenica. Ali Sveta stolica više ne veruje u sposobnost EU da obezbedi jednakost svih svojih država članica. „To znači da bi, definitivno, kustosi trebalo da se pojave u Uniji“. Drugim rečima, potrebno je da EU ode u (politički) muzej.

OBUZDAVANJE NACIONALIZMA

Ovo je posebno uočljivo u Istočnoj Evropi, koja se pokazala nesposobnom da podrži političke norme svojstvene zapadnoevropskoj zajednici. To je bilo jasno, na primer, u reakcijama istočnoevropskih političara i društava na problem migranata. Vatikan je odavno primetio rast nacionalizma i autoritarizma koji se iskazuje i na crkvenom nivou, jer su etničke fobije i ideologija nacionalizma i šovinizma, u jednom momentu, obuzele i neke nacionalne biskupske konferencije, uprkos tome što Rimokatolička crkva ima globalnu misiju i kao takvoj joj je strana bilo koja etnička fobija. U takvoj situaciji, obnova bivše Austrougarske u određenoj formi može izgledati obećavajuća, jer bi obuzdala nacionalističke instinkte i bila im pokrovitelj i politički mentor. Naravno, ovde je za Vatikan ključna sudbina Poljske čija vlada svoju državnu politiku sve više vezuje za Vašington, odnosno udaljava se od Brisela, a samim tim smanjuje i šanse za pokroviteljstvo obnovljene Austrougarske. Zato se ova država mora „vaditi“ iz američkog zagrljaja.

Drugi veliki problem je Ukrajina, koja može da bude „okidač“ za nepredvidive procese i svi su izgledi da se ova država raspada u najmanje tri dela, uključujući i religiju. Ukrajinski politički analitičar Oleg Havič, komentarišući oštar stav mitropolita Save iz Poljske pravoslavne crkve o pitanju tomosa i stvaranja Ukrajinske pravoslavne crkve, napominje: „U slučaju stvarnog raspada ove države (Ukrajine), Poljska pravoslavna crkva može potraživati deo pravoslavnog nasleđa.“ „Naravno i Poljska ima, kao i Rimokatolička crkva ove zemlje, pretenzije na zapad Ukrajine, gde žive unijati i rimokatolici. Rumunska pravoslavna crkva već odavno nekanonski deluje ne samo u Moldaviji već i u Černovikoj, Odeskoj i oblasti Zakarpatja)“. Problem je, za vatikanski list, u tome što će „Ukrajina u fragmentima“ stvarati pretpostavke za konflikt, kao što je to učinila i Pariska mirovna konferencija svojim odlukama. I sve to u vreme kada nova Austrougarska još nije formirana, a ona bi bila u stanju da umiri region.

Interesantno je da ideju obnove Austrougarske monarhije ne razmatraju samo vatikanski listovi i novinari. Na primer, Igor Gaškov za rusku agenciju RIA Novosti napisao je analizu o budućnosti Evrope, sve posle pobede partije protivnika migranata Andreja Babiša u Češkoj na izborima, kao i velikog političkog uspeha njegovih istomišljenika u Austriji. Gaškov je najavio velike političke promene u Evropi koje će pogoditi i njen istočni deo. Prema Gaškovu, političke promene u Evropi idu ka obnovi Austrougarske monarhije. Naime, već su sada u EU države koje su nekada bile u sastavu Habzburške monarhije ostvarile veliki stepen ekonomske integracije i zadržale su „psihološku distancu prema ostatku Evrope“. Migraciona kriza 2015–2016. samo je potvrdila otuđenje istoka i zapada EU.

U Budimpešti, Varšavi i nešto manje Pragu, biraju neoliberalnu demokratiju, tj. onu koju ne zanimaju prava manjina. Glavnu reč na ovom putu ima Austrija, jedna od retkih zapadnoevropskih država gde ideja demokratije bez liberalizma ima veliku podršku u stanovništvu.

Interesantno je da ideju obnove Austrougarske zastupaju i određene političke snage u Rusiji. Tako politikolog Sergej Brjukov za poznati list „Izvestija“ tvrdi da države bivše Austrougarske monarhije nisu za sankcije koje Brisel uvodi Rusiji, čak da narodi „Centralne i Istočne Evrope prema Rusiji gaje simpatije“, dodajući da poslednje vesti koje stižu iz istočnih i centralnoevropskih regiona kod Rusa bude optimizam. Naime, ovde se radi o energetskoj geopolitici. Austrijska kompanija OMV planira da gradi novu trasu gasovoda za dostavu ruskog gasa u Evropu, tako što bi se priključili na gasovod „Turski tok“ i zaobišli Ukrajinu. Projekat vodi bivši direktor projekta „Nabuko“ Rajnhard Miček i već su potpisani odgovarajući ugovori. OMV je uzeo učešće i u planiranom „Južnom toku“, koji je srušila bugarska vlada na zahtev Amerikanaca. Istovremeno, OMV je raskinuo ugovore s ruskim konkurentima iz „Nabuka“.

Tokom izbora 2016. godine u Austriji Norbert Hofer (koji je pobedio u prvom krugu za predsednika Austrije, ali je posle intervencije Ustavnog suda ove države ostao bez pobede) najavljivao je obnovu Austrougarske monarhije, kao protivteže Nemačkoj i Francuskoj. Hofer je od 2017. na dužnosti ministra za transport, inovacije i tehnološki razvoj koji razvija izuzetne veze s Rusijom.

Tako je Austrija do krajnjih granica odobrovoljila Moskvu, a tako čini i Mađarska, čiji je premijer Viktor Orban uspostavio idilične odnose s Moskvom, bez obzira na protivljenje Brisela i Vašingtona. Kada se ovome doda proruska delatnost češkog predsednika Miloša Zemana, koji je javno istupio protiv sankcija Rusiji i zahtevao od rukovodstva EU „realističniju politiku oko situacije u Ukrajini“, te otputovao u Moskvu na proslavu 70-godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, pri čemu se posvađao ne samo sa Amerikancima nego i svojim Ministarstvom spoljnih poslova, onda imamo jasne indikatore u kom pravcu idu centralnoevropske države i deo istočnoevropskih zemalja. Kada se pogleda i politička delatnost slovačkih političara, koji su se takođe izjasnili protiv sankcija Rusiji, onda imamo na okupu četiri države iz sastava Austrougarske monarhije, i one su projavile određenu strategiju koja se dešifruje kao obnova Austrougarske monarhije.

Da se radi o političkoj strategiji, a ne taktici, pokazuju i njihov odnos prema Rusiji, i njihovo „odbacivanje novog evropskog identiteta“ koji se odrekao tradicionalnog morala i rimokatolicizma. Tako nešto ne postoji na severu ili jugu Evrope.

Austrougarsko nasleđe i savremeni austrijski politički obrazac mogu postati privlačni i za postsovjetske države, uključujući raspolućenu Ukrajinu, zaključuje Sergej Brjukov. Drugim rečima, iz navedene analize se vidi da Rusija nije protiv obnove Austrougarske monarhije.

Obnovi Austrougarske se raduju u Hrvati. Tako tportal.hr optimistički gleda na ovaj projekat dodajući da „kada bi sutra na međunarodnoj sceni ponovno osvanula Austrougarska monarhija, koja je nestala prije 100 godina, Hrvatska bi u njoj igrala dosta važnu ulogu“. „Hrvati bi bili tek sedmi najbrojniji narod u carstvu s manje od sedam posto ukupnog stanovništva. Zagreb bi bio četvrti najveći grad u monarhiji, a Hrvati sedmi najzastupljeniji narod.“ U ekonomskom smislu, oživljena Austrougarska imala bi BDP od oko 1.100 milijardi dolara, što bi bilo dovoljno za titulu 15. najveće ekonomije sveta. BPD po glavi stanovnika iznosio bi nešto više od 17.000 dolara.

(Zoran Milošević / Pečat)

KOMENTARI



24 komentara

  1. Željko says:

    Prvi bih osobno bio za tu novu državu, ZA Austrougarsku danas a ne sutra!

    • Velika Metla says:

      Željko,to je sasvim normalna reakcija jednog vatikanoida! Ništa novo! Franju Supilo je za vreme dok ste bili pod ausstro-ugarskom vlašću uzviknuo na trgu Bana Jelačića " U Jugoslaviju,ili smrt"! Inače je izgleda konjušara usfalilo,pa vi,eto,da ne izneverite "svetlu" tradiciju timarenja konja i kobila! Svakom po zasluzi!

      • Ivke says:

        Kurvati, tj, hrvati bi opet bili sluge a slovenci konjusari. Bolje biti Srbin sa slobodom u dusi jedan dan nego sluga celoga zivota . Za slobodu uvek valja mreti a za saku krajcera ne

  2. Budi Bog s nama says:

    I tata bi sine, ali nema tu ništa novog, samo stari propali plan, 2:0 za Srbiju u sukobu Srbija : Švabska. A sad smo još postali i šlag sa višnjom na Rusko-Kineskoj torti, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole!

  3. Robet Wronsky says:

    Naravno da ovu inicijativu podržava i hrvatski narod. Austro-Ugarska monarhija je bila nositelj ekonomskog napretka na prostorima koji su joj pripadali. Infrastruktura,kulturni objekti, obrazovanje. Spomenimo sam kanal Dunav-Tisa. Istina je da je bilo zatiranja ljudskih pava, što je bilo specifično svim monarhijama ali manje zastupljeno nego u npr. Sbiji, koja je pokazala pavo lice nakon 1918. kada su joj , na svoju neseću, pristupili i Hrvati.

  4. Robet Wronsky says:

    Naravno da ovu inicijativu podržava i hrvatski narod. Austro-Ugarska monarhija je bila nositelj ekonomskog napretka na prostorima koji su joj pripadali. Infrastruktura,kulturni objekti, obrazovanje. Spomenimo sam kanal Dunav-Tisa. Istina je da je bilo zatiranja ljudskih pava, što je bilo specifično svim monarhijama ali manje zastupljeno nego u npr. Sbiji, koja je pokazala pravo lice nakon 1918. kada su joj , na svoju neseću, pristupili i Hrvati.

    • Velika Metla says:

      Roberte,ti si jedan TEŠKI nesoj,koji ne zaslužuje normalan komentar! Nesoj od nesoja,i naravno usRaša!

      • Rusofil says:

        Ne samo to, nego su on I njegovi istomisljenici uzurpirali srbsku zemlju na kojoj sad zive. Ali robi, dolazi vam kraj, napustate srbsku zemlju jer tako hoce Bog, nestajete nesoji, davite se u krvi nevinih zbog vasih starih. Niko vas pipnuti nece jer ste nedostojni I prljavi ali cete izumreti, vas papa bi rekao Kosmicka Pravda.

  5. Milan says:

    Nije privlačno obnavljanje Austrougarske, ali ako će takva ponuda još više oslabiti već rasklimatanu kompoziciju EU-država onda ima smisla u nekoj meri i samo donekle. Oprez, ponovno ostvarenje takvog projekta znači i dalje komadanje današnje Srbije. Otprilike tako se odvija - u svakom novom evropskom projektu iz koje god kuhinje da dolazi "kuvari" odsecaju još teritorije Srbije. U kojim sve pravcima se razvijaju teritorijalni apetiti? Nestao je nekadašnji SSSR, a time su postale nezavisne i naklonjene Evropi ne samo tri manje baltičke republike nego i puuno veeći komad pod imenom Ukrajina. Kostur Austrougarske činile su Austrija i Mađarska, a zatim na dnevnom meniju ovog "restorana" našle bi se sledeće države: Češka, Slovačka, zapadna Ukrajina, ali i zapadna Rumunija i to veća teritorija od zapadne Ukrajine - Erdelj uključujući i Temišvar, zatim Slovenija, Hrvatska, BIH, čak i Vojvodina - severni deo Srbije. U svemu najinteresantnije dokle bi išli mađarski apetiti jer to je mogućnost da se šire na tri susedne zemlje: Ukrajinu, Rumuniju i Srbiju.

    • Milan says:

      Dakle iz vatikana i dan danas parazitski bi da se šire zahvaljujući raspadu SSSR-a, Čehoslovačke, Jugoslavije koji se desio pre 4 decenije. Čak mogu da zahvate i veći deo Rumunije. Pritom ne nude razvojne ekonomske projekte, niti rešavaju energetska pitanja kao što su nafta i gas, bezbednost bi bila u okviru NATO-a ili evropska. Ko će u zajedničku vojsku špnovo sastaviti Srbe, Hrvate i muslimane-Bošnjake kao nekad u Austrougarskoj. Prethodno odigrani razbi-raspad bivše Jugoslavije onemogućava ovaj projekat. Zatim sigurno ne bi stavili ni jednu kockicu u mozaik Svetog Save.

      • Milan says:

        ... pre 3 decenije... ponovo sastaviti...

        • Velika Metla says:

          Milan,jesi li čuo,majke ti,onoga kkrelca Milana Stamatovića iz stranke "Zdrava Srbija",kad je izjavio "Srbija će uz pomoć Vatikana da vrati KosMet"! Takvu izjavu niko ko iole poznaje nacionalnu istoriju svojega naroda ne bi nikada izgovorio! Pa on jadnik ne zna najosnovnije stvari iz svoje nacionalne istorije! Nama je UPRAVO Vatikan uz vojnu pomoć Austro-Ugarske,kao i uz političku pomoć pirgavog nakota,oduzeo teritoriju i formirao šlihtarsku državu Albaniju! I sada bi Stamatović da nam Vatikan pomogne vratiti KosMet! Hahahahahaha....,bbudale Gospode Bože! Pa taj isti Vatikan svim silama gura da nam se KosMet otme,a ovamo,kako i dolikuje podmuklim latinima,se javno izjašnjava kako ne priznaje nezavisni "narko-kartel kosove"! Ako im je presednik stranke Zdrava Srbija ovakav,kakvi li su mu tek članovi stranke? Užas!

          • Milan says:

            Vatikan kao država zasad nije priznao nezavisno Kosovo. I u tome postoji neka politika. Ranije neki su videli interes u zbližavanju i eventualnom spajanju dve hrišćanske crkve. Bio je i jednostavnije odgovor da u sve manje stabilnoj Ukrajini Vatikan interesuje sudbina eimokatolika i unijata kojih ima najviše u zapadnoj Ukrajini te da zbog toga Vatikan ne žuri da se zameri dirajući u status preostalog pravoslavnog hrišćanskog življa i crkvene imovine u našoj južnoj pokrajini. Dakle i njihov interes je da ne pogoršavaju odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom u Moskvi koja je najjača i najmnogobrojnija u istočnoj crkvi tj. u pravoslavnom svetu. Čak gledajući sadržaj ovog teksta i stanje aktivnih vernika u ovakvoj EU-Evropi, koja je prilično posthrišćanska i antihrišćanska, moguće je da danas u Evropi pravih tradicionalnih katolika ima baš na prostoru te bivše Austrougarske.

          • Dani says:

            Ubice nas neznanje i autosovinizam!Nazalost nismo te srece da su svi Srbi kao ti @VM

          • Milan says:

            Sigurno bi dobili još u vremenu, a nama to znači. Zatim bilo bi interesantno kada bi i iz Vatikana tj. ako bi hteli da otvore svoje arhive jer npr. stari grad Ulpijana (blizu Gračanice) svedoči da su Rimljani bili prisutni na današnjem Kosovu u prvom veku nove ere, a to je u vreme prihvatanja Hrišćanstva, mada je ono ozakonjeno kasnije 313 godine odlukom imperatora Konstantina Velikog. Ne znam na šta je konkretno Milan Stamatović mislio, ali njegove ideje ne treba olako odbacivati.

            • Velika Metla says:

              Milan,u Prištini je Vatikan izgradio toliko veliku,ogromnu,katoličku crkvu,kao da ima najmanje nekoliko miliona katolika u Prištini! I to na srbskoj zemlji,bez dozvole srbskih vlasti! Toliko o tome koliko možemo verovati latinima! Ja vatikancima NIKADA verovati neću! NIKADA!

              • Rusofil says:

                Ni ja.

  6. Jovan says:

    Miris Austrijske balege je i danas neodoljivo privlačan za hrvatske i slovenačke štalske pomoćnike...

  7. Svetovid says:

    Idealan je spoj sadiste i mazohiste, svi su zadovoljeni. Purgeri su "dobili" Ilirski pokret kao poklon paket , koji im je obezbedio jezik i pismo ( Srbski=), nacionalnost i kasnije teritoeriju. Cilj je bio oslobodjenje od Austrougarske, čiji su konjušari bili. Sada kada su zadnji u Evropi, "dobili" državnost i saqmostalnost, na kraju 20. veka, žele ponovo u Austrougarsku.Retro homo-croaticus.

    • Velika Metla says:

      Svetovid,kako i rekoše umni ljudi "hrvatstvo nije bolest,nego dijagnoza"!

  8. petrovgrad says:

    Za takvu ideju ne postoje kapaciteti. Slovenija sa milion janeza ili Hrvatska sa dva miliona stanovnika. Pre ćemo mi obnoviti Dušanovo carstvo nego oni Austrougarsko. Može da bude neko evropsko carstvo na čelu sa Sultanom, a što se tiče Hrišćanstva i Vatikana ta priča je završena na žalost. Mi hrišćani u Evropi bićemo manjina za pola veka u odnosu na muhamedance. Opšte je poznata činjenica da se više beba u mnogim gradovima Evrope rode sa imenom Muhamed nego Kristijan. Zar nam to ne govori ništa. Čime da obnove carstvo sa babama i dedama, ajde uozbiljite se malo. Mi Srbi možemo izbeći tu zamku ako se priklonimo Rusiji. London, Pariz, Minhen, ... i sada su prepuni muslimana a tek kakva ih budućnost očekuje. Ja nemam ništa protiv islama, ali neka ga zadrže u Arabiji. Međudtim činjenice su nepobitne.

  9. Slobodanka says:

    Religija i politika često su u vezi te aktuelni globalizam zahtevao je i svoju religiju. Još je Šimon Peres predlagao da se stvori organizacija ujedinjenih religija, na čijem čelu bi se našao papa. Dokument iz 2001. godine o globalnom upravljanju govori da Vatikan i Crkva treba da aktivno učestvuje u stvaranju grupe svetske vlade: potrebno je čitavom sistemu obrazovanja dati globalnu dimenziju itd. Papa rimski postao je idejni vođa tog novog svetskog poretka koji dolazi da smeni stari i ima zadatak da novi poredak predstavi prihvatljivijim i pravednijim u odnosu na stari. Taj veliki globalni plan i manja Austrougarskamonarhija su u suprotnosti, pa u kakvoj su vezi? Koliki je strah od nestanka Vatikana, bar u nekim krugovima, a sudeći po onom proročanstvu irskog monaha Malahija Vatikan broji sitno. Izgleda ovim predlogom kao da traže sebi siguran opstanak u nekom manjem prostoru. Predstavnici Svete stolice i rimokatolički novinari ovaj put su poslali poruku da žele da vide obnovljenu Austrougarsku monarhiju, jer se Evropska unija odrekla tradicionalnog (hrišćanskog) morala i rimokatoličke crkve i vere u korist okultne multireligioznosti. Nadaju se da korist bi bila obostrana - stvaranjem obnovljene Austrogarske monarhije obnovila bi se i nastavila život Rimokatolička vera i crkva. .. Da li ovo znači da sada i oni se plaše eventualnog neuspeha novog svetskog poretka, te za svaki slučaj imaju i rezervni plan. Dakle, da imaju bar Austrougarsku monarhiju.

    • Rusofil says:

      Ako nisi znao EU je stvorena potpisivanjem pakta upravo u vatikanu.

  10. Milax says:

    Koliko god nakazan i nakaradan ovaj projekat bio ipak on daje kakvu takvu sansu za opstanak hriscanstva (pravoslavnog i katolickog) u Evropi koja, kulturoloski pocinje da lici na Ameriku.. A mozda je ovo plan lukavih latina da Sloveni opet budu zid izmedju istoka i zapada.....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *