ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ! Срби, не бацајте паре на органску храну!

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ! Срби, не бацајте паре на органску храну!

18 децембра 2019

Резултати испитивања хемијског састава исте врсте поврћа са београдских пијаца гајеног на органски и на класичан начин показали су да разлике у квалитету нема. Куповина знатно скупље органске хране практично је — бацање пара.

Oрганска производња је велика маркетиншка прича, каже за Спутњик др Јагода Јорга.

Институт за прехрамбену технологију и биохемију Пољопривредног факултета урадио је испитивање хемијског састава 11 врста поврћа и шампињона са три београдске пијаце, оне са органском храном, и две зелене тржнице. Анализа је показала да поврће гајено на органски начин није бољег квалитета у погледу нутритивно значајних елемената од оних добијених конвенционалном производњом.



Органска храна скупља, а није квалитетнија

Професорка са Института Јелена Поповић Ђорђевић каже да су резултати указали на то да се производи са органске пијаце нису много разликовали по испитиваним параметрима, осим што су имали више калијума.

Анализиран је 21 есенцијални, токсични и потенцијално токсични елемент у узорцима 12 намирница са три пијаце и најважније је да већина токсичних елемената уопште није детектована у поврћу и шампињонима. Према правилнику који важи у нашој земљи, присуство олова и кадмијума било је испод нивоа максимално дозвољених концентрација, прецизирала је Јелена Поповић Ђорђевић.

Наша позната лекара Јагода Јорга која је супспецијалиста за исхрану каже да је нису изненадили овакви резултати истраживања.

„Прича о чистој органској производњи је јако погрешно тумачена. Апсолутно је нетачно да се у органској производњи не користи ништа од разних хемијских средстава. Постоји списак дозвољених и мера и средстава. Тај закон сам детаљно читала, правили су га одлични стручњаци из Новог Сада и он не предвиђа да то буде, што би се рекло, стерилна храна“, напомиње саговорница Спутњика.

Хемија је свуда, битна је контрола

Она напомиње да контроле агротехничких мера у свету, односно у земљама у којима се примењују, одавно подразумевају контролу свих хербицида и пестицида који су у ограниченом обиму неопходни за гајење здравих пољопривредних производа.

„Органска производња је велика маркетиншка прича, а није велика стручна прича. Никада ниједним препорукама на свету нико није написао да људи, да би се хранили како треба, треба да користе искључиво органски гајене производе“, категорична је Јагода Јорга.

Она зато сматра да је јако добро да се објављују такви подаци, да је ред да се људи упознају са тим, па нека се опредељују на основу њих. При томе је, како каже, јако важно да озбиљна држава, како би заштитила здравље људи, стално контролише квалитет све хране која постоји на тржишту, била она органска или класично узгајана.

Према оцени Јагоде Јорге, од хемијских материја којима се биљке третирају много је већи проблем прекомерни унос чак и оног што је јако квалитетно, а посебно шећера, масноћа и соли.

„То је оно што одсликава проблем исхране савременог човека, а то је прекомерни унос различитих ствари и наравно имамо проблем прекомерног уноса хране лошег квалитета. Не у смислу хемијске загађености, него у смислу сиромашног нутритивног састава, каква је, на пример, већина грицкалица“, каже саговорница Спутњика.

Таквим производима лошег нутритивног састава и ниске цене, а доброг укуса, да ли због тога што је зачињено, љуто, слано, пикантно или слатко, подстиче се њихово прекомерно уношење са идејом — продати што више. Зато Јорга напомиње да је, када је храна у питању, већи проблем у прерађивачкој сфери, него у примарној производњи.



И у свету исти закључак

Анализа нашег Пољопривредног факултета практично је само потврдила оно до чега су дошли истраживачи са америчког Станфорд универзитета, који су још 2012. године закључили да нема значајне разлике између органске и конвенционалне хране у садржају хранљивих материја или утицаја на здравље.

Пре Станфорда такве резултате је добила и британска Агенције за стандард хране.

„Неки верују да је органска храна увек здравија и хранљивија. Били смо помало изненађени када смо увидели да то није тако. Не постоји велика разлика између органске и конвенционалне хране, ако сте одрасла особа и доносите одлуке о храни искључиво на основу ефеката по здравље“, рекла је једна од ауторки истраживања урађеног још пре десет година, докторка Кристал Смит Спанглер.

(Спутњик)

KOMENTARI



6 коментара

  1. Pele says:

    Nisam ni ocekivao da je kvalitetnije vec zdravija. Kroristeci organsku hranu prvenstveno smanjujemo unosenje pesticida i raznih hemijskih sredstava sto je za mene i poenta prelaska na organsku ishranu.

    • Cp6a says:

      Пестициде нису ни радили, јер је то списак од њих стотињак, а раде се на апаратима од пар стотина иљада евра, о којима професори Пољопривредног факултета могу само да читају у стручној литератури. Поред тога, нису уопште акредитовани за било какве анализе, њихово мишљење нигде није валидно, сем да изазове сензацију у медијима, не баве се контролом хране рутински. То је као да ја узмем да возим џамбоџет, знам принцип како то лети, али никад нисам био у пилотској кабини.

  2. Predrag says:

    znači da je kod nas sva hrana organska.samo je malo začinjena uranijumom. i nemoj neko da je posadio gmo seme ta hrana može da se prodaje samo u lidlu. a meso dobino gmo kukuruzom i sojom može samo zlatiborac da suši.

  3. petrovgrad says:

    Bavim se baštovanstvom za svoje potrebe i imam 20-tak stabala kajsije, jabuke, višnje, kruške, mušmule, trešnje. Osim kajsije, koju prskam samo zimsko sa crvenim-bakarnim uljem, sve ostalo ako se ne prska nema roda ili rodi i opada. Povrtatstvo ne djubrim sa veštakom, već sa stajnakom. Jednostavno zemlja je prepuna štetočina, vaši, buba i sl. Jedino što ja stavljam daleko manje i mnogo redje hemiju i pasticide, ali bez imalo pesticida nema roda to je moje iskustvo. Za komercijalnu proizvodnju bez jake doze nema isplative proizvodnje. Poznajem pijačare, znam kako rade, ali to je to.

  4. padre says:

    Ali ipak ispadaš osavešten, ako kupuješ organsko!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u