Већ догодине у ово доба

Već dogodine u ovo doba

18 jula 2017

Piše: Željko Cvijanović

1.

Daleko od toga da bih držao stranu Kuriru i njegovim navijačima, tek podjednako su mi daleko i objašnjenja vlasti i njenih navijača o uzrocima sukoba sa porodičnom kompanijom Rodića. Elem, ne pije vodu kako je Kurir otvorio kampanju protiv Vučića zato što je država Rodićima tražila da plati porez. Nekako mi, kad činjenice hronološki poredam, pre izgleda da je bilo obratno – da je država počela javno da insistira na porezu tek kad je Vučić bio napadnut.

Hoću da kažem da bi napad Kurira na Vučića samo zbog para bio lako rešen, kao što bi lako bio rešen i sukob koji bi izbio samo zbog politike. Problem je što ovde ima i jednog i drugog. A to znači da bi sukob motivisan računicom da se izbegne plaćanje poreza podrazumevao da vlasnici Kurira imaju toliko autonomije u vođenju novina da mogu da ratuju i u situaciji kad je ugrožen isključivo njihov interes i ništa drugo na belom svetu. Kad bi to bilo moguće, ne bi bio potreban još jedan dokaz o vladavini slobode medija u Srbiji. Budući da svi znamo da nije tako, ne bi trebalo olako donositi ni suprotne zaključke: ne vlada Srbiji medijski mrak, već nijedan mainstream medij na svetu – ni Kurir ni Njujork tajms – ne može da vodi medijske ratove isključivo zarad svog interesa. Dakle, da uklapa svoj interes u šire interese političke klase kojoj služi, to može, ali da se bije za nešto što je samo njegov interes i ničiji više, to je isključeno, to nije privilegija Kurira, već samo retkih medijskih autsajdera.

2.

Istovremeno, da se vodio sopstvenom voljom, ne verujem da bi Kurir ponovo udario na Vučića. Utoliko pre što su prilikom poslednje tuče Vučića sa Kurirom pre godinu i po dana Rodići izvukli deblji kraj – ostali su bez trećine tiraža, valjda isto toliko i prihoda, ostali su bez dela redakcije koja je napravila Srpski telegraf i ostali su bez dobrog dela uticaja u vlasti i povlastica koje iz toga slede. Zašto bi još jednom udarili na Vučića od svoje volje, pritom ne menjajući ništa ni u strategiji ni u nastupu u odnosu na prethodnu tuču, u kojoj su izvukli deblji kraj.

Po čijoj je dakle volji i zapovesti Kurir udario na Vučića, odgovor se krije u nedavnoj prošlosti. Naime, kada je Boris Tadić, plaćajući cenu koalicije sa Mlađanom Dinkićem, usvojio 2009. godine onaj sramni medijski zakon i uhapsio tadašnjeg vlasnika Kurira Raju Rodića, sve je ličilo na to da će Kurir nestati sa medijske scene. Novine su ipak spasene, a kao spasilac se preko tadašnjeg srpskog Ministarstva pravde pojavio američki uticaj, koji do tada nije previše mario za prljave tabloide poput Kurira. Elem, zaredale su javne posete američkih ambasadora Kuriru, kojima je sa novina skinut žig jurodivosti i formirana aura društvene prihvatljivosti. Sa svoje strane, Kurir pod rukom Ace Rodića nije više bio onako nepredvidiv kao za Rajinog vakta, a, koliko je brzo pranje ovijh novina išlo, pokazalo se već pred kraj Tadićevog mandata, kad se Kurirpojavljuje kao vrlo izgledan kupac Politike.

3.

Bilo je sasvim logično da se vremenom Kurir nađe u lancu podrške Vučiću, pre svega zato što ni Kurirovim spasiocima 2012, ispostaviće se, nije bilo mrsko da vlast od Tadića preuzmu Vučić i Nikolić. Istovremeno, Kurir, tabloid jake populističke retorike, kao i Pink, više je pristajao Vučiću, nego Tadiću – uostalom to su bili mediji sa kojima su naprednjaci delili svoj birački korpus.

Vremenom, kako to biva, Rodić mlađi postao je deo dvora, vežući svoju ulogu višestruko značajnijom nego što bi je Vučić ikad odmerio. Ali nije ih to razdvojilo. Kurir i Vučić međusobno su se podržavali sve vreme koje je Ambasada SAD u Beogradu podržavala Vučića. Dakle, u danima kad je trebalo braniti Briselski sporazum, u danima kad su Vučić i Ameri bili u punoj saglasnosti, vlada i harmonija između njega i Kurira. Niti Vučić pita Rodića za porez i milione kredita koje nije vratio Razvojnoj banci Vojvodine niti Rodić pita Vučića za medijske slobode.

U momentu kad Vučić uzima previše glasova i uticaja u Srbiji za ukus Amera i kad počinje da pokazuje tragove suverenističke politike i kad u njegovoj međunarodnoj politici, prema kriterijumima Vašingtona, ima previše Nemaca i previše Rusa, tad nestaje saglasnosti između njega i Amera i tog časa puca prijateljstvo između Vučića i KuriraKurir se dakle ni u jednom ratu protiv Vučića nije vodio isključivošću svojih interesa, već je bio mobilisan za medijsku podršku američkim interesima.

4.

Da se Kurir nije vodio isključivo interesima svojih finansija, pokazalo se i po tome što su njegovi napadi na Vučića, mnogo više od političke borbe, deo jednog trenda. Taj trend može se opisati kao indukovano nastojanje da se Vučić uzdrma vrbovanjem i okretanjem protiv njega lično mu bliskih ljudi, što u svakom slučaju ima svoje efekte i namenu. Istini za volju, verovatno je Vučić iz tih prijateljstava izvukao neku korist, verovatno mu je u njima bilo prijatno, ali jedva da i na jedno od njih ima razloga da bude ponosan, uključujući i o ono sa Rodićem. A to će opet reći da indukcija takvog stanja za Vučića svakako ne može biti prijatna, ali u političkim uslovima koje bi sam sebi mogao da stvori može da bude itekako katarzična. I već to je činjenica koja neće podržati kredo rezigniranih, prema kome su svi isti. Nisu isti, jer na jednoj strani jeste politika, možda rđava, ali politika, sa svojim prednostima i ograničenjima. Na drugoj strani jeste bezobalno nastojanje da se preživi po svaku cenu, mentalitet, navike i ništa sem toga; ukidanje bilo kakvog smisla i cilja. U tom prostoru nekakva politika i može da bude i biva fingirana, ali tu politike nema.

Rečju, sukob Vučića i Kurira politički je dobar za Srbiju, svakako mnogo bolji od harmonije koja je među njima ranije vladala. Naravno, taj sukob još uvek se ne može opisati kao nastojanje Amerikanaca da Vučića sruše, ali jeste nastojanje da se njegova moć umanji, uticaj ograniči i da mu se iznude ozbiljni ustupci na Kosovu. Što će opet reći da su napadi Kurira na Vučića u službi istoga kao i ceo niz akcija kojima iz prikrajka učestvuju strane službe.

5.

Operacija koju zapadne sile primenjuju nad Srbijom njihov je najsofistikovaniji nastup kod nas koji pamtimo. Posle Crne Gore i Makedonije, svakako da Srbija postaje materijal za sledeću obradu. Da su prilike makar nešto sličnije onim iz prošlosti, zapadni pritisak na Beograd bio bi otvoren i brutalan. Ovako, na istim vratima na kojima su oni stoje i druge velike sile, što znači da bi, prema zapanoj računici, previše pritiska moglo da Srbiju okrene na drugu stranu – prema Rusiji.

Zato će proces zapadnog reinstaliranja u Srbiji biti dug i intenzivan. Uostalom, već dogodine u ovo doba pokazaće se da je sukob Vučića i Kurira bio lagana uvertira za ono što bi tek trebalo da dođe. Već sledeće godine u antivučićevske medije trebalo bi da sa zapada uđe mnogo novca, neki govore o čak 30 miliona dolara. Sa tim parama u Srbiji možeš da radiš šta hoćeš – da selima i gradovima menjaš i krv, i navike, i veru. A da ne promeniš jednu vladu. I to je bitka koja predstoji, bitka u kojoj je današnje ponašanje Kurira tek u službi markiranja terena.

(Standard)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Trifun says:

    Strasno priznanje da neko sa $30 miliona dolara moze da vam napravi haos u drzavi! Onda je problem u vama. Vi morate prvo da se obracunate sa svojim demonima a za to vam je potrebna pomoc Boga. Znaci sve dok se ne vratiti Bogu nastavicete da unistavate i sebe i citav nacionalni korpus na Balkanu kojeg drzite kao taoce svojih demona. Nema nazad.

  2. Kosta says:

    Gluposti od dvorskog analiticara.Da amerikanci hoce,rusili bi ga na drugi nacin,a ne preko Kurira kojeg ni 1% gradjana Srbije ne smatra za neki vazan, ozbiljan i uticajan list.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *